Natrijum perkarbonat
| Natrijum perkarbonat | |||
|---|---|---|---|
| |||
| |||
| IUPAC ime |
| ||
| Drugi nazivi | PCS, čvrsti vodonik peroksid, natrijum karbonat vodonik peroksid, natrijum karbonat peroksihidrat | ||
| Identifikacija | |||
| CAS registarski broj | 15630-89-4 
| ||
| PubChem[1][2] | 159762 | ||
| ChemSpider[3] | 13399092 | ||
| UNII | Z7G82NV92P
| ||
| EINECS broj | |||
| RTECS registarski broj toksičnosti | FG0750000 | ||
| Jmol-3D slike | Slika 1 | ||
| |||
| |||
| Svojstva | |||
| Molekulska formula | Na2CO3·1.5H2O2 | ||
| Molarna masa | 157.01 g/mol | ||
| Agregatno stanje | beli prah[4] | ||
| Rastvorljivost u vodi | 150 g/l | ||
| Opasnost | |||
| EU-indeks | Nije listiran | ||
| Opasnost u toku rada | Iritant, oksidant | ||
| Tačka paljenja | nezapaljiv | ||
| Srodna jedinjenja | |||
| Drugi anjoni | Natrijum karbonat Natrijum bikarbonat | ||
| Сродна једињења | Natrijum perborat Natrijum persulfat Natrijum perfosfat | ||
|
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala | |||
| Infobox references | |||
Natrijum perkarbonat (2 Na2CO3 · 3 H2O2) je jedinjenje koji nastaje dodavanjem vodonik peroksida H2O2 i natrijum karbonata (Na2CO3).
Natrijum perkarbonat formira bezbojne kristale, koji se dobro rastvaraju u vodi. Takav rastvor reaguje veoma bazno. U čvrstom stanju ovaj materijal je nagrizajući. Prilikom njegovog zagrevanja iznad 50 °C, otpušta se vodonik peroksid, koji se dalje raspada na vodu i kiseonik. Ova reakcija se brže odvija na višim temperaturama.[5]
Natrijum perkarbonat se upotrebljava kao sredstvo za izbjeljivanje i kao oksidacijsko sredstvo.[6] U mnogo manjoj meri je štetan za okolinu od ranije upotrebljavanog natrijum perborata, pošto ne sadrži bor. U kontrastu sa natrijum perboratom, natrijum perkarbonat nije otrovan za biljke. Natrijum perkarborat je sastavni dio mnogih deterdženata za pranje. Pri pranju na preko 60 °C, otpušta kiseonik, te njim briše (oksidira) mrlje na odjeći koje su organskog porekla, npr.: mrlje od čaja, vina, trave, voća itd. Biljni obojeni pigmenti se oksidiraju te postaju bezbojni, a neke supstance u mrljama prelaze u jedinjenja rastvorljiva u vodi, te se lako mogu isprati. Natrijum perkarbonat je, pored određenih enzima i dodataka, glavni djelotvorni sastojak većine proizvoda za čišćenje sa oznakom oksi-. Po provedenim istraživanjima, otrovan je za miševe i pacove u količini od 1034 mg/kg tjelesne mase.[7][8]
- ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.
- ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.
- ↑ R. G. Pritchard and E. Islam (2003). „Sodium percarbonate between 293 and 100 K”. Acta Crystallographica Section B B59: 596–605. DOI:10.1107/S0108768103012291.
- ↑ A. McKillop, W. R. Sanderson (2000) Sodium perborate and sodium percarbonate: further applications in organic synthesis (survey article). Journal of the Chemical Society, Perkin Transactions 1, pages 471-476. DOI:10.1016/0040-4020(95)00304-Q
- ↑ Craig W. Jones (1999). Applications of hydrogen peroxide and its derivatives. Royal Society of Chemistry. ISBN 0-85404-536-8.
- ↑ „Sodium percarbonate”. Sodium percarbonate. Arhivirano iz originala na datum 2011-10-21. Pristupljeno 2013-05-07.
- ↑ Fernández MR, Carvalho RV, Ogliari FA, Beira FA, Etges A, Bueno M (2010). „Cytotoxicity and genotoxicity of sodium percarbonate: a comparison with bleaching agents commonly used in discoloured pulpless teeth”. Int Endod J. 43 ssue=2: 102-8.