Nacrt:Wikipedija:Imenovanje članaka

Naslov članka na Wikipediji je veliki naslov prikazan iznad sadržaja članka i osnova je za naziv stranice članka i URL adresu. Naslov pokazuje o čemu je članak i razlikuje ga od drugih članaka.

Naslov može jednostavno biti naziv teme članka, ili, ako tema članka nema naziv, može biti opis teme. Dva članka ne treba da imaju isti naslov, te je ponekad potrebno dodati informacije koje ih razlikuju, često u obliku opisa u zagradama iza naziva. Generalno, naslovi članaka su zasnovani na tome kako se tema naziva u pouzdanim izvorima. Kada ovo nudi više mogućnosti, urednici biraju između njih uzimajući u obzir nekoliko principa: idealan naslov članka precizno identifikuje temu; kratak je, prirodan i poštuje pravila pravopisa, ističe se i prepoznatljiv je; i podseća na naslove članaka na sličnu temu.

Ova stranica objašnjava kriterijume za razmatranje, ili konvencije imenovanja, na kojima se zasnivaju izbori naslova članaka. Ova stranica ne sadrži detalje naslova za stranice u drugim imenskim prostorima, kao što su kategorije.

Ako je potrebno, naslov članka se može promeniti premeštanjem stranice. Za informacije o procedurama premeštanja stranice pogledajte Wikipedija:Premeštanje stranice.

Odlučivanje o naslovu članka

Nazivi članaka se zasnivaju na tome kako o temi pišu pouzdani izvori na srpskohrvatskom jeziku. Često, za jednu temu postoji više pogodnih naslova. U tom slučaju, Wikipedijanci treba da izaberu najbolji naslov konsenzusom na osnovu kriterijuma koje ova stranica opisuje. Pri biranju dobrog imena članka, razmatraju se sledećih šest kriterijuma:

• Prepoznatljivost – Iako treba razmatrati sve kriterijume, ovaj je najvažniji. Naslov treba da bude naziv ili opis teme koji će prepoznati čak i laik.
• Prirodnost – Naslov treba da bude koji će čitaoci verovatno tražiti u pretraživaču i koji bi urednici prirodno koristili za povezivanje sa člankom iz drugih članaka. Takav naslov obično prenosi kako se tema zapravo zove na srpskohrvatskom.
• Pravopis – Kada je moguće, potrebno je ispoštovati pravopis srpskohrvatskog jezika, ako ne utiče na prepoznatljivost
• Preciznost – Naslov nedvosmisleno identifikuje temu članka i razlikuje ga od drugih tema.
• Sažetost – Naslov nije duži nego što je potrebno da bi se identifikovala tema članka i razlikovala od drugih tema.
• Doslednost – Naslov je u skladu sa šablonom naslova sličnih članaka.

Ovo treba posmatrati kao ciljeve, a ne kao pravila. Za većinu tema postoji jednostavan i očigledan naslov koji zadovoljavajuće ispunjava ove ciljeve. Ako jeste, koristite ga kao jednostavan izbor. Međutim, u nekim slučajevima izbor nije tako očigledan. Možda će biti neophodno dati prednost jednom ili više ovih ciljeva u odnosu na druge. Ovo se radi konsenzusom. Na primer, prepoznatljiv, prirodan i sažet naslov Ujedinjeno Kraljevstvo ima prednost u odnosu na precizniji naslov Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske.

Kada se naslovi članci u određenim oblastima, ili u vezi sa određenim problemima, često postoji prethodni konsenzus koji se može koristiti kao presedan. Pogledajte navedene stranice sa uputstvima. Kada prethodni konsenzus ne postoji, novi konsenzus se uspostavlja kroz diskusiju, imajući na umu gornja pitanja. Izbor naslova članaka treba da stavi interese čitalaca ispred interesa urednika, a interese opšte publike ispred interesa stručnjaka.

Preusmeravanja bi trebalo da budu napravljena na članke koji se razumno mogu pretraživati ili povezivati pod dva ili više imena (kao što su različiti načini pisanja ili ranija imena). Suprotno tome, ime koje se može odnositi na nekoliko različitih članaka može zahtevati višeznačnu odrednicu .

Koristite uobičajeno prepoznatljiva imena

Na Wikipediji, naslov članka je reč ili izraz na prirodnom jeziku koji ukazuje na temu članka; kao takav, naslov članka je obično ime osobe, ili mesta, ili bilo čega drugog što je tema članka. Međutim, neke teme imaju više naziva, a neka imena imaju više tema; ovo može dovesti do neslaganja oko toga koje ime treba koristiti za naslov datog članka. Wikipedija ne koristi nužno „zvanično“ ime subjekta kao naslov članka, već generalno preferira naziv koji se najčešće koristi (što je određeno njegovom rasprostranjenošću u značajnoj većini nezavisnih, pouzdanih izvora na srpskohrvatskom jeziku) jer takva imena obično najbolje odgovaraju šest kriterijuma navedenih gore. Kada ne postoji jedno, očigledno ime koje je očigledno najčešće korišćeno za temu od strane ovih izvora, urednici bi trebalo da postignu konsenzus o tome koji naslov je najbolji tako što će direktno razmotriti ove kriterijume.

Urednici takođe treba da uzmu u obzir svih šest kriterijuma za naslove članaka koji su gore navedeni. Dvosmisleni ili netačni nazivi za temu članka, kako je utvrđeno u pouzdanim izvorima, često se izbegavaju iako ih pouzdani izvori mogu češće koristiti. Neutralnost se takođe razmatra. Naslovi članaka ne bi trebalo da budu ni vulgarni (osim ako su neizbežni) ni pedantni. Kada postoji više učestalih naziva za temu, od kojih su svi prilično uobičajeni, a najčešći ima problema, sasvim je razumno izabrati jedan od drugih.

Iako se za naslove članaka često koriste zvanična, naučna, rođena, originalna ili zaštićena imena, termin ili naziv koji se najčešće koristi u pouzdanim izvorima se generalno daje prednost. Druge enciklopedije su među izvorima koji mogu biti od pomoći pri odlučivanju o tome koji su naslovi u enciklopedijskom registru, kao i koja imena se najčešće koriste.

Slede primeri primene koncepta često korišćenih imena kao podrška prepoznatljivosti:

Ljudi

• Mahatma Gandi (ne: Mohandas Karamčand Gandi)
• Mansa Musa (ne: Musa I)
• Bil Klinton (ne: Vilijam Džeferson Klinton)
• Džej-Kej Rouling (ne: Džoana Rouling)
• Bono (ne: Pol Hjuson)
• Lepa Brena (ne: Fahreta Jahić Živojinović)

Mesta

• Tajvan (ne: Republika Kina)
• Keopsova piramida (ne: Kufuova piramida)
• Severna Koreja (ne: Demokratska Narodna Republika Koreja)
• Vestminsterska opatija (ne: Kolegijumska crkva Svetog Petra u Vestminsteru)

Naučne i tehničke teme

• Aspirin (ne: acetilsalicilna kiselina)
• Dizel-motor (ne: motor sa kompresijskim paljenjem)
• Morsko prase (ne: Cavia porcellus)
• Polio (ne: poliomijelitis)
• Španski grip (ne: pandemija gripa iz 1918)

Nazivi proizvoda i izmišljeni likovi

• Windows XP (ne: Windows NT 5.1)
• Mesečeva ratnica (lik) (ne: Usagi Cukino)

Druge teme

• LGBT+ (ne: lezbijke, gejevi, biseksualci, transrodne osobe i ostale ne-cishet osobe)
• FIFA (ne: Fédération Internationale de Football Association, International Federation of Association Football ili Međunarodna federacija fudbalskih asocijacija)
• Mjulerov izveštaj (ne: Izveštaj o istrazi ruskog mešanja u američke predsedničke izbore 2016)

Termini iz zagrada bi trebalo da preusmeravaju na članke. U određivanju koje od nekoliko alternativnih naziva se najčešće koristi, korisno je posmatrati upotrebu organizacija, medija na srpskohrvatskom jeziku, kvalitetnih enciklopedija, servera geografskih imena, glavnih naučnih tela i značajnih naučnih časopisa. Pretraživač može pomoći u prikupljanju ovih podataka; kada koristite pretraživač, ograničite rezultate na stranice napisane na srpskohrvatskom i izuzmite reč „Wikipedija“. Kada koristite Google, Google knjige i arhive vesti treba da budu podrazumevano pre veb pretrage, jer oni koncentrišu pouzdane izvore. Čist rezultat u pretraživačima podleže određenim pristrasnostima i tehničkim ograničenjima.

Promene imena

Ponekad će se predmet članka promeniti u nazivu. Kada se to dogodi, dajemo dodatnu težinu nezavisnim, pouzdanim izvorima na srpskohrvatskom jeziku („pouzdani izvori“) napisanim nakon promene imena. Ako pouzdani izvori napisani nakon objave promene rutinski koriste novo ime, Wikipedija bi trebalo da sledi taj primer i promeni relevantne naslove kako bi se podudarali. Ako, s druge strane, pouzdani izvori napisani nakon objave promene imena nastave da koriste ustaljeno ime kada raspravljaju o temi članka u današnje vreme, Wikipedija bi takođe trebalo da nastavi da to radi, kao što je gore opisano u delu „Koristite uobičajeno prepoznatljiva imena". Mogu se razmotriti i pouzdani izvori na drugim jezicima, ali prvo se razmatraju izvori na srpskohrvatskom.

Wikipedija nije kristalna kugla. Ne znamo koji termini ili nazivi će se koristiti u budućnosti, već samo ono što je sada i što je nekada bilo u upotrebi, pa je stoga poznato našim čitaocima. Međutim, može se primeniti zdrav razum – ako predmet članka ima promenu imena, razumno je razmotriti upotrebu nakon promene u pouzdanim izvorima na engleskom jeziku. Ova odredba se takođe odnosi na imena koja se koriste kao deo opisnih naslova.

Pravopis

Za svrhe transkripcije, slušaju se preporuke istaknutih lingvista (npr. Tvrtka Prćića, Ivana Klajna). Za svrhe transkripcije sa stranih jezika, premac imaju preporuke linvista stranih jezika (npr. Hiroši Jamasaki-Vukelić i Ljiljana Marković za japanski).

Ako je neka tema podjednako prepoznatljiva pod više imena, a jedan je pravopisno ispravniji, taj treba koristiti. Isto tako, ako urednici smatraju da poštovanje pravila gore navedenih institucija i ličnosti neće škoditi ostalim kriterijumima pri određivanju naslova članka, treba poštovati pravopisna pravila. Na primer, iako mnogi ime planine Fruška gora pišu „Fruška Gora” sa velikim g, pravilno je pisati ime sa malim g, a promena veličine slova u imenu u ovom slučaju ne utiče na prepoznatljivost. Urednici treba konsenzusom da dođu do zaključka da li poštovanje pravila pravopisa u nekom slučaju utiče na prepoznatljivost ili ne.

Neutralnost u naslovima članaka

Često dolazi do sukoba oko toga da li je naslov članka u skladu sa Wikipedijinom politikom neutralnog gledišta. Rešavanje ovakvih debata zavisi od toga da li je naslov članka ime izvedeno iz pouzdanih izvora ili opisni naslov koji su kreirali urednici Wikipedije.

Neneutralna ali uobičajena imena

Kada se predmet članka pominje uglavnom jednim zajedničkim imenom, što se vidi kroz upotrebu u značajnoj većini izvora na srpskom jeziku, Wikipedija generalno prati izvore i koristi to ime kao naslov članka (podložno drugim kriterijumima za imenovanje). Ponekad to uobičajeno ime uključuje neneutralne reči koje Wikipedija obično izbegava (npr. Aleksandar Veliki). U takvim slučajevima, rasprostranjenost imena ili činjenica da je dati opis zapravo postao pravo ime (i to vlastito ime je postalo uobičajeno ime), generalno prevazilazi zabrinutost da bi Wikipedija mogla izgledati kao da podržava jednu stranu problema. Naslov članka sa neneutralnim terminima ne može jednostavno biti naziv koji se obično koristio u prošlosti; to mora biti uobičajeno ime u trenutnoj upotrebi.

Značajne okolnosti pod kojima Wikipedija često izbegava uobičajeno ime zbog nedostatka neutralnosti uključuju sledeće:

1. Moderni slogani i nadimici za koje je malo verovatno da će biti zapamćeni ili povezani sa određenim pitanjem godinama kasnije
2. Kolokvijalizmi gde su očigledne druge alternative prikladnije enciklopediji

Naslovi članaka i preusmeravanja treba da predvide šta će čitaoci otkucati kao prvo nagađanje i da uravnoteže to sa onim na šta čitaoci očekuju da budu odvedeni. Dakle, kucanje „Oktomama“ ispravno preusmerava na Nađu Suleman, što je u skladu sa tačkom 2, gore. Ukucavanje „Antenagejt“ preusmerava čitaoca na određeni deo članka Ajfon 4, što je u skladu sa tačkama 1 i 2 iznad. Ukucavanje „Veliki skok napred“ ne vrši preusmeravanje, što je u skladu sa opštim principom.

Opisni naslovi bez osude

U nekim slučajevima opisna fraza (kao što je Restauracija Savskog mosta) je najbolja kao naslov. Oni su često izmišljeni posebno za članke i trebalo bi da odražavaju neutralnu tačku gledišta, a ne da podržavaju mišljenje bilo kog urednika. Izbegavajte osuđujuće i neneutralne reči; na primer, optižba ili navodna mogu ili da impliciraju nepravdu, ili u nekrivičnom kontekstu mogu da impliciraju tvrdnju „iznesenu sa malo ili bez dokaza“ i zato ih treba izbegavati u opisnom naslovu. (Izuzetak: članci u kojima je tema stvarna optužba za nezakonitost po zakonu, o kojima se kao takvom raspravlja u pouzdanim izvorima čak i ako još nije dokazano na sudu. Ovo se na odgovarajući način opisuje kao „navodi").

Međutim, u opisnom naslovu mogu se koristiti neneutralna ali uobičajena imena. Čak i opisni naslovi treba da se zasnivaju na izvorima i stoga mogu da sadrže imena i termine koje izvori obično koriste. (Primer: Pošto je „Bostonski masakr“ prihvatljiv naslov sam po sebi, opisni naslov „Politički uticaj Bostonskog masakra“ bi takođe bio prihvatljiv.)

Preciznost i višeznačnost

Preciznost

Obično naslovi treba da nedvosmisleno definišu tematski obim članka, ali ne bi trebalo da budu precizniji od toga. Na primer, Sveta Tereza od Kalkute je previše precizna, pošto je Majka Tereza dovoljno precizna da ukaže na potpuno istu temu. S druge strane, Horovic ne bi bio dovoljno precizan da nedvosmisleno identifikuje čuvenog klasičnog pijanistu Vladimira Horovica.

Izuzeci od kriterijuma preciznosti ponekad mogu biti posledica primene nekih drugih kriterijuma imenovanja.

• Botel je već dovoljno precizan da bude nedvosmislen, ali mi umesto toga koristimo Botel, Vašington, tražeći prirodniji i prepoznatljiviji naslov koji je takođe u skladu sa većinom drugih članaka o američkim gradovima.
• Energija nije dovoljno precizna da nedvosmisleno ukaže na fizičku osobinu (pogledajte Energija (višeznačna odrednica)). Međutim, preferira se u odnosu na „Energija (fizika)“, jer je sažetiji i dovoljno precizni da ga većina ljudi razume (pogledajte Primarnu temu i kriterijume sažetosti i prepoznatljivosti).

Višeznačne odrednice

Nije uvek moguće koristiti tačan naslov koji bi mogao biti poželjan za članak, jer taj naslov može imati druga značenja, pa je stoga možda već korišćen za druge članke. Prema gore pomenutom kriterijumu preciznosti, kada je neophodan detaljniji naslov da bi se tema članka razlikovala od druge, koristite samo onoliko dodatnih detalja koliko je potrebno. Na primer, bilo bi suvišno nasloviti članak „Hurricane (srpska muzička grupa)“, pošto je Hurricane (muzička grupa) dovoljno precizan naslov da razlikuje muzičku grupu od drugih upotreba termina „Hurricane“. Ovo može dovesti do neke prihvatljive nedoslednosti; na primer, članak o mačevima se nalazi na Mač, ali članak o lukovima je na Luk (oružje) da bi se razdvojio od povrća crni luk i beli luk.

Kao opšte pravilo, kada se željeni naslov teme može odnositi i na druge teme obuhvaćene Wikipedijom:

1. Ako je članak o primarnoj temi na koju se dvosmisleno ime odnosi, onda to ime može biti njegov naslov bez izmena, pod uslovom da prati sve druge primenljive smernice.
2. Ako članak nije o primarnoj temi za dvosmislen naziv, naslov mora biti dodatno određen.

Sažetost

Cilj sažetosti je da se uravnoteži kratkoća sa dovoljno informacija da bi se tema identifikovala osobi koja je upoznata sa opštom predmetnom oblasti.

Na primer:

• Zvanični naziv Roud Ajlenda, korišćen u raznim državnim publikacijama, ranije je bio Država Roud Ajlend i Plantaže Providencije. Oba naslova su precizna i nedvosmislena, ali Roud Ajlend je bio najsažetiji naslov koji je u potpunosti identifikovao temu.
• Puno ime albuma Fione Epl iz 1999. ima 90 reči i 444 znaka, ali je u izvorima (i u naslovu na Wikipediji) skraćen je na When the Pawn...
• Zvanično ime države San Marino je Najuzvišenija Republika San Marino, ali San Marino je sažetiji naslov koji u potpunosti identifikuje temu.

Doslednost

Trudimo se da naslovi na Wikipediji budu što dosledniji sa drugim naslovima na slične teme. Pratimo obrasce iz naslova članaka za slične teme u meri u kojoj je to praktično.

Međutim, postoje dve glavne oblasti u kojima Wikipedijanci dosledno pokazuju da doslednost ne funkcioniše:

• Razjašnjenje. Na primer, samo zato što Južna Afrika (region) postoji, nema razloga da se drugi članci naslove, na primer Zapadna Afrika (region), Severna Afrika (region) itd.
• Pravopis koji se razlikuje između različitih varijanti, ekavice i ijekavice. Na primer, članci Belorusija i Njemačka mirno koegzistiraju.

Alternativna imena

Prema dizajnu Wikipedijinog softvera, članak može imati samo jedan naslov. Ako postoji više imena teme, u članku treba navesti značajne alternativne nazive za temu, obično u prvoj rečenici ili pasusu. Ako postoje tri ili više alternativnih naziva – uključujući alternativne pravopise, duže ili kraće oblike, istorijska imena i značajna imena na drugim jezicima – ili postoji nešto značajno u samim imenima, preporučuje se poseban odeljak sa imenom. Alternativni nazivi se mogu koristiti u tekstu članka kada kontekst nalaže da su prikladniji od naziva koji se koristi kao naslov članka. Na primer, grad koji se sada zove Gdanjsk pominje se kao Dancig u istorijskim kontekstima za koje to ime više odgovara (npr. kada je bio deo Nemačke ili slobodni grad). Slično tome, iako naslov Njemačka dodaje j (Njemačka jotovanjem postaje Njemačka), naslov Progon LGBT+ osoba u Nacističkoj Nemačkoj ga izostavlja.

Svi značajni alternativni naslovi, imena ili oblici imena koji se odnose na određeni članak obično treba da imaju preusmerenja na taj članak. Ako su dvosmisleni, treba obezbediti da se do članka može doći barem sa stranice za višeznačne odrednice za alternativni termin. Imajte na umu da tačna upotreba velikih slova u naslovu članka ne utiče na pretragu na Wikipediji, tako da nije neophodno kreirati preusmeravanja sa alternativnih velikih slova osim ako je verovatno da će se velika slova pisati dručačije u vezama. Na primer, Abba bi trebalo da ima preusmerenje na ABBA.

Izmenjivanje teksta veze se često koristi u tekstu članka kako bi se omogućilo da se tema sa dugačkim naslovom članka uputi na korišćenje sažetijeg termina tamo gde to ne stvara dvosmislenost. Npr, u članku o slovenskoj mitologiji, boginja Živa ne mora da se oslovljava kao „Živa (boginja)”, već može i da stoji [[Živa (boginja)|Živa]], što se prikazuje kao Živa, jer čitaoc iz konteksta može da razume da se ne radi o elementu Živa.

Koristite oblik jednine

Naslovi članaka su uglavnom jednine u obliku, npr. Konj, ne Konji. Izuzeci uključuju imenice koje su uvek u obliku množine na srpskohrvatskom (npr. makaze ili pantalone) i nazive klasa predmeta (npr. arapski brojevi ili bantu jezici).

Izbegavajte dvosmislene skraćenice

Skraćenice, akronimi i inicijalizmi su često dvosmisleni i stoga ih treba izbegavati osim ako je predmet poznat prvenstveno po skraćenici i ta skraćenica je prvenstveno povezana sa subjektom (npr. PBS, NATO, Laser). Takođe je nepotrebno uključiti akronim pored imena u naslov. Skraćenice, akronimi i inicijalizmi se mogu koristiti za razjašnjenje u zagradama (npr. Demokratska stranka (SAD)).

Ne stavljajte navodnike u naslove i obrnuto

Naslovi članaka koji su citati (ili naslovi pesama, itd.) se ne stavljaju pod navodnike (npr. Biti ili ne biti je naslov članka, dok je „Biti, ili ne biti“ preusmeravanje na taj članak). Izuzetak se pravi i kada su navodnici deo naslova nekog rada, na primer Marge Simpson in: „Screaming Yellow Honkers”. Izuzetak se pravi i za imena škola, npr. Muzička škola „Dr Vojislav Vučković”.

Ne pravite pomoćne naslove

Nemojte koristiti naslove koji sugerišu da je jedan članak deo drugog: čak i ako se članak smatra pomoćnim člankom drugog; treba ga nazvati nezavisno. Na primer, članku o saobraćaju u Azerbejdžanu ne treba davati naziv kao što je „Azerbejdžan/Saobraćaj“ ili „Azerbejdžan (saobraćaj)“, već koristite Saobraćaj u Azerbejdžanu.

Pratite pouzdane izvore za imena osoba

Kada odlučujete da li ćete koristiti srednja imena ili inicijale, pratite uputstva na VP:Pravila imenovanja/ljudi, što znači da koristite obrazac koji najčešće koriste pouzdani izvori (Džej-Kej Rouling, Dž. P. Morgan), sa nekoliko izuzetaka, ako ih uopšte ima. Takođe pogledajte odeljak Sažetost iznad.

Specijalnih znakova

Postoje tehnička ograničenja za korišćenje određenih znakova u naslovima stranica, zbog načina na koji MediaViki skladišti i povezuje naslove. Sledeći znakovi se uopšte ne mogu koristiti : # < > [ ] | { } _

Postoje ograničenja za naslove koji sadrže dvotačke, tačke i neke druge znakove, kojima se može pristupiti putem šablona za pravilan naslov. Tehnički, svi ostali znakovi Unikoda se mogu koristiti u naslovima stranica. Međutim, neke znakove i dalje treba izbegavati ili im je potreban poseban tretman:

• Znakovi koji nisu na standardnoj tastaturi (koristite preusmeravanja): Ponekad najprikladniji naslov sadrži dijakritičke znakove (znakove akcenta), crtice ili druga slova i znakove koji se ne nalaze na većini latiničnih tastatura na srpskohrvatskom jeziku. Ovo može otežati direktnu navigaciju do članka. U takvim slučajevima obezbedite preusmeravanja sa verzija naslova koje koriste samo standardne znakove sa tastaturi. (Slično, u slučajevima kada se utvrdi da je najprikladniji naslov onaj koji izostavlja dijakritičke znakove, crtice i druga slova koja se ne nalaze na većini tastatura na engleskom jeziku, obezbedite preusmeravanja sa verzija naslova koje ih sadrže.) Međutim, izbegavajte kombinovanje dijakritičkih znakova, koje je teško kucati i ometaju susedne znakove.
• Navodnici (izbegavajte ih): dvostruke ( " " ) i jednostruke navodnike ( ' ' ), kao i varijacije kao što su tipografski (kovrdžavi) navodnici ( “ ” ), nisko-visoki navodnici ( „ “ ), giljemete ( « » ) i ugaone navodnike ( ` ´ ) treba izbegavati u naslovima. Izuzeci se mogu napraviti kada su deo pravog naslova (npr. „A” Is for Alibi) ili se zahteva po ortografiji (npr. „Weird Al” Yankovic, Muzička škola „Dr Vojislav Vučković”). U srpskohrvatskom je praksa da se koriste nisko-visoki navodnici ( „ “ ).

Slično, različite varijante slične apostrofima ( ’ ʻ ʾ ʿ ᾿ ῾ ‘ ’ ^c ), generalno ne bi trebalo da se koriste u naslovima stranica. Uobičajeni izuzetak je jednostavan znak apostrofa ( ’ ) (npr. Sinéad O'Connor), koji bi, međutim, trebalo da se koristi štedljivo.

• Simboli (izbegavajte ih): Simboli kao što je „♥“, koji se ponekad nalaze u reklamama ili logotipima, nikada ne bi trebalo da se koriste u naslovima.
• Znakovi koji nisu podržani u svim pretraživačima (izbegavajte ih): Ako postoji razumna alternativa, izbegavajte znakove koji su toliko neuobičajeni da ih neće sve kombinacije pretraživača i operativnog sistema prikazati. Na primer, članak Ljiljan u heraldici nosi taj naslov, a ne sam simbol ⚜, koji bi mnogi čitaoci videli samo kao pravougaonu kutiju.
• Razlomci: Šabloni i oznake u LaTeX stilu ne mogu se koristiti u naslovima članaka.

Kurziv i drugo oblikovanje

Koristite kurziv kada bi kurziv bio neophodan u tekućem tekstu; na primer, taksonomski nazivi, nazivi brodova, naslovi knjiga, filmova i drugih kreativnih dela i strani izrazi su kurzivom i u običnom tekstu i u naslovima članaka.

Kurziv se ne koristi za veća verska dela (Biblija, Kuran, Talmud).

Kurzivno oblikovanje ne može biti deo stvarnog (sačuvanog) naslova stranice; dodavanje kurzivnih navodnika naslovu stranice će dovesti do toga da ti navodnici postanu deo URL adrese, umesto da utiču na njen izgled. Naslov ili njegov deo se prikazuje kurzivom pomoću šablona {{PRIKAZNASLOVA}} ili šablona {{Formatiranje naslova}}. Pored toga, određeni šabloni, uključujući Šablon:Infokutija knjiga, Šablon:Infokutija film i Šablon:Infokutija album, podrazumevano ispisuju naslove stranica na kojima se pojavljuju kurzivom; pogledajte te stranice šablona za dokumentaciju.

Drugi tipovi formatiranja (kao što su podebljani i u stepenu) tehnički se mogu postići na isti način, ali generalno ne bi trebalo da se koriste u naslovima članaka na Wikipediji (osim za članke o matematici).

Razmatranje promene naslova

Promena jednog kontroverznog naslova u drugi bez diskusije koja vodi do konsenzusa ne preporučuje se. Ako je naslov članka stabilan već duže vreme i nema dobrog razloga da se menja, ne treba ga menjati. Konsenzus među urednicima određuje da li postoji dobar razlog za promenu naslova. Ako nikada nije bio stabilan, ili je bio nestabilan već duže vreme, i ne može se postići konsenzus o tome šta bi trebalo da bude naslov, podrazumevano se koristi naslov koji je članak prvi imao kada je prvi veći doprinos članku nakon što je prestao da bude klica napravljen.

Pravila zasnovana na temama

Naslovi članaka crkvenih lica i svetitelja

Članci o pojedincima sa najvišim crkvenim zvanjima (episkop, mitropolit, arhiepiskop ili patrijarh) u naslovu trebaju sadržati titulu i crkveno ime. Naslovi članaka o monasima sa drugim crkvenim zvanjima (jerođakon, jeromonah, iguman, arhimandrit) takođe trebaju sadržati crkveni rang, crkveno ime ali će se u zagradi biti navedeno i njihovo prezime. Time se uklanja mogućnost preklapanja odnosno potencijalne konfuzije.

Pravilno i nepravilno imenovanje članaka o crkvenim licima i svetiteljima

	Ispravno	Neispravno
		Koristi se odbačeno, svetovno prezime		Preopširno
Imena	Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije	Amfilohije Radović	Mitropolit Amfilohije Radović	Mitropolit Amfilohije
	Episkop sremski Vasilije	Vasilije Vadić	Episkop Vasilije Vadić	Episkop Vasilije
	Arhimandrit Tihon (Rakićević)	Tihon Rakićević	Arhimandrit Tihon Rakićević	Arhimandrit Tihon

Članci o svetiteljima imenuju sa Sveti u naslovu, osim ukoliko nisu prepoznatljiviji pod drugim imenom. Ukoliko postoje sumnje da li je adekvatno izvršiti preimenovanje kanonizovanog lica, urednici trebaju da pokrenu raspravu na SZR članka.

[[Kategorija:Pravila o sadržaju na Wikipediji]]