Luk (oružje)
Ratni luk je tip oružja koji izbacuje strele pomoću njegove elastičnosti. Koristi se za lov, sport a kroz istoriju i za ratovanje.
Veština upotrebe luka se naziva streličarstvo. Pored praćke luk je jedno od prvih oružja namenjenih za upotrebu na daljinu.
Veoma različiti dizajni lukova se mogu sresti u različitim kulturama i kroz razne periode. Uobičajni oblici su napravljeni od čvrstog drveta ( engleski dugi luk ), od pločastog drveta ( Japanski i Sijamski) i kompozitni lukovi ( srednji istok, Indija i Mongolija ).
Istorija[uredi | uredi kod]
Smatra se da je luk nastao u kasnom Paleolitskom i ranom kamenom dobu. U Evropi se pojavio na prostoru današnje Nemačke i datira od kasnog paleolitskog perioda hamburške kulture ( 9000-8000 godina pne ). Strele su pravljene od Borovine, bile su duge 15-20 cm i imale su kameni vrh.
Prva upotreba lukova u ratne svrhe je opisana u Indiskim Epovima.
Istorija izrade[uredi | uredi kod]
Najstariji lukovi, za koje se sada zna, pronađeni su u močvarama na jugu ostrva Zeland u Danskoj. Tamo su nađena dva luka 1940-ih. Napravljeni su od brestovog drveta, rukohvat im je ravan i imaju oblik latiničnog slova d ( D ), dužine su 1,5 m. Ovakvi lukovi su se koristili sve do bronzanog doba.
Američki indijanci su koristili ravne lukove napravljene od američkog oraha.
Razvoj[uredi | uredi kod]
Ratni luk je postao glavno naoružanje starovjekovnih armija Egipta i Sirije, koji su izbacivali strele sa ratnih kočija, što je bilo jako efikasno. Dok Rimljani i Grci nisu našli za shodno da koriste ovo oružje, već su razvili drugačiju taktiku borbe i ojačali oklope koji su umanjili efikasnost strela. Ta dominantnost je trajala sve do dolaska na scenu naroda istočne azije (koji su imali strelce na konjima i mnogo bolje kompozitne lukove) i tada su oni postali dominante nacije tog vremena.
U Engleskoj se u srednjem veku pojavio dugi luk, koji je bio veoma kvalitetan sa svojim većim dometom i većom probojnom moći od ostalih lukova i od prvih vatrenih oruzja.Međutim za dobro rukovanje ovim lukom bilo je potrebno više godina treninga. Dugi luk je bio nacionalno oružje Engleza i početkom 14. veka 60% engleske armije su činili vojnici opremljeni dugim lukom.
Kasnije se razvila i posebna vrsta luka nazvana samostrel. Mana mu je bila da je bio spor za punjenje. Vrlina mu je bila da se lakše rukovalo sa njime i da već posle nekoliko nedelja treninga vojnik-strelac je bio potpuno spreman za borbu. Takođe, ono što je u ono vreme bilo veoma važno, imao je veću probojnu moć od bilo kog onovremenskog luka.
Ratni luk počinje polako da nestaje sa ratne scene pojavom baruta i musketa.
Najpoznatiji korisnici ratnog luka su svakako Robin Hud i Vilijem Tel.
