Međuslovenski jezik

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
(Preusmjereno sa Međuslavenski jezik)
Idi na navigaciju Idi na pretragu
međuslovenski jezik
medžuslovjansky jezyk
Stvoritelj Vojtěch Merunka i Jan van Steenbergen
Upotreba
Broj govornika 2000
Kategorija (svrha) planski jezici
Sistem pisanja latinica i ćirilica
Jezički kodovi
ISO 639-1 nema
ISO 639-2 art
ISO 639-3

Međuslovenski ili međuslavenski jezik (Medžuslovjansky/Меджусловјанскы u Međuslovenskom) je tzv. zonalno konstruisani jezik, stvoren 2006. grupom jezikoslovaca iz različitih zemalja na osnovu svih slovenskih jezika. Uloga međuslovenskog ogleda se u olakšavanju komunikacije između predstavnika različitih slovenskih naroda, ali isto tako u pomaganju pripadnicima stranih naroda, koji ne govore nijedan slovenski jezik, pri komunikaciji sa Slovenima. Za ove, međuslovenski bi mogao biti dobra osnova za učenje bilo kojega drugog slovenskoga jezika. Ipak, njegov glavni cilj je biti razumljiv govornicima slovenskih jezika bez prethodnog učenja ovog jezika.

Međuslovenski jezik je matematička sredina svih slovenskih jezika, odnosno modernizirana verzija staroslovenskog jezika. Dakle, i gramatika i rječnik se zasnivaju na sličnostima i zajedničkim osobinama svih jezika slovenske skupine. Za razliku od slovija, shematskog jezika čija se gramatika zasniva na principu esperanta, međuslovenski je prirodan jezik koji izbjegava svaki umjetni element. Jezik može da koristi latinično i ćirilično pismo.

Najstariju gramatiku međuslovenskog jezika napisao je hrvatski svećenik Juraj Križanić u 17. stoljeću pod naslovom Gramatíčno izkâzanje ob rúskom jezíku. U ovom trenutku međuslovenski dijeli se na dva glavna narječja: slovianski i novoslovenski. Govori ga broj okolo 2000 ljudi kao drugim jezikom.

Primjer teksta[uredi - уреди | uredi izvor]

Ovo je primjer molitve Oče naš na međuslovenskom jeziku:

Otče naš, ktory jesi v nebesah, nehaj sveti se ime Tvoje.
Nehaj prijde kraljevstvo Tvoje, nehaj bude volja Tvoja, kako v nebu tako i na zemji.
Hlěb naš vsakodenny daj nam dnes,
i odpusti nam naše grěhy, tako kako my odpuščajemo našim grěšnikam.
I ne vvedi nas v pokušenje, ale izbavi nas od zlogo.
Ibo Tvoje jest kraljevstvo i moč i slava, na věky věkov.
Amin.

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Barandovská-Frank, Věra. Panslawische Variationen. Brosch, Ciril i Fiedler, Sabine (ur.), Florilegium Interlinguisticum. Festschrift für Detlev Blanke zum 70. Geburtstag. Peter Lang Internationaler Verlag der Wissenschaften, Frankfurt am Main, 2011, ISBN 978-3-631-61328-3, str. 209-236.
  • Duličenko, Aleksandr D. Pravigo de la slava interlingvistiko: slava reciprokeco kaj tutslava lingvo en la historio de Slavoj. Grundlagenstudien aus Kybernetik und Geisteswissenschaft, broj 57:2, lipanj 2016, Akademia Libroservo, ISSN 0723-4899, str. 75-101.
  • Meyer, Anna-Maria. Wiederbelebung einer Utopie. Probleme und Perspektiven slavischer Plansprachen im Zeitalter des Internets. Bamberger Beiträge zur Linguistik 6, Bamberg: Univ. of Bamberg Press, 2014, ISBN 978-3-86309-233-7.
  • Merunka, Vojtěch; Heršak, Emil; Molhanec, Martin. Neoslavonic Language. Grundlagenstudien aus Kybernetik und Geisteswissenschaft, broj 57:2, lipanj 2016, Akademia Libroservo, ISSN 0723-4899, str. 114-134.
  • Merunka, Vojtěch. Neoslavonic zonal constructed language. České Budějovice, 2012, ISBN 978-80-7453-291-7.
  • Рупосова, Л.П. История межславянского языка. Вестник Московского государственного областного университета. Московский государственный областной университет, 2012 broj 1, str. 51-56.
  • Steenbergen, Jan van. Constructed Slavic languages in the 21th century. Grundlagenstudien aus Kybernetik und Geisteswissenschaft, broj 57:2, lipanj 2016, Akademia Libroservo, ISSN 0723-4899, str. 102-113.

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]