Luigi Facta

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
(Preusmjereno sa Luiđi Fakta)
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Luiđi Fakta
Luigi Facta

Luiđi Fakta

Biografija
Datum rođenja 16. novembar 1861. (1861-11-16)
Mesto rođenja Pinerolo (Italija)
Datum smrti 5. novembar 1930. (dob: 68)
Mesto smrti Pinerolo (Italija)
Veroispovest katolik
Politička partija Italijanska liberalna partija (1913-1926)
Mandat(i)
26. Premijer Italije
22. februar 1922 — 31. oktobar 1922
Monarh Viktorio Emanuele III
Prethodnik Ivanoe Bonomi
Naslednik Benito Musolini

Luiđi Fakta (fr. Luigi Facta; Pinerolo, 16. novembar 1861Pinerolo, 5. novembar 1930) je bio italijanski političar, novinar i poslednji premijer Italije pre vladanja Benita Musolinija.

Biografija[uredi - уреди | uredi izvor]

Fakta je rođen u Pinerolu u Italiji.

Studirao je pravo, a kasnije je postao novinar. Ušao je u politiku 1892. kada je izabran za poslanika u skupštini Pinerola, mesto koje je držao sledećih 30 godina. Fakta je bio podsekretar pravde i unutrašnjih poslova tokom većine svog boravka u skupštini. Bio je i ministar finansija od 1910-1912 i ponovo od 1917-1924. Po izbijanju Prvog svetskog rata, Fakta se zalagao za neutralnost Italije, ali je podržao svoju zemlju kada je 1915. godine ušla u rat na strani Antante. Njegov sin je poginuo u ratu, a Fakta je rekao da je ponosan što mu je sin poginuo za državu.

Na mesto premijera je došao u februaru 1922. godine. U to vreme u Italiji je bio politički nemir. Musolini je sa fašistima krenuo u Marš na Rim. U julu 1922. godine, Fakta je dobio otkaz jer se nije uspešno obračunao sa fašistima. Međutim, niko drugi nije uspeo da napravi vladu, pa je ponovo izabran za premijera od strane kralja Viktora Emanuela III.

Fakta se nije javno suprotstavio Musoliniju, iako je kasnije javno tražio njegovu ostavku i sporo je reagovao na pobunjeničke stavove u stanovništvu. Kada je napokon reagovao na nastalu situaciju, proglasio je vanredno stanje. Kralj Viktor Emanuel III nije hteo da se proglasi vanredno stanje plašeći se građanskog rata, pa je otpustio Faktu sa mesta premijera i stavio Musolinija na njegovo mesto. 1924. kralj ga je postavio za senatora.

Fakta je 1930. godine umro u Pinorelu, gradu u kojem se i rodio. Za njega je među stanovništvom ostao utisak o popustljivom lideru koji se nije borio za svoje principe i zajedno sa kraljem Viktorom Emanuelom III je postao glavni krivac za Muoslinijevo preuzimanje vlasti.

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]