Kvarc

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Kvarc
Quartz oisan.jpg
Opšte
KategorijaMineral
Hemijska formulaSilicijum (silicijum dioksid, SiO2)
Identifikacija
Bojaprovidan (ako je bez primesa); videti i varijetete
Kristalni habitusšestougla prizma sa šestouglom piramidom na vrhu (tipično)
Kristalna sistemaHeksagonalni romboedarski klasa 32
BližnjenjeDauphine law, Brazil law and Japan law
Cepljivostnema
PrelomConchoidal
Tvrdoća po Mosu hardness7 - niža kod varijeteta sa primesama
SjajVitreous/glossy
Indeks prelamanjanω = 1,543 - 1,545 nε = 1,552 - 1,554
Optičke osobineJednoosni(+)
Dvojno prelamanje+0,009 (B-G interval)
Pleohroizamnema
Ogrebbeo
Specifična težina2,65 uvek; menja se kod varijeteta sa primesama
Tačka toplljenja1650 (±75) -{°C}-
RastvorljivostH2O nerastvoran
Diaphaneityprovidan do proziran
Druge osobinePiezoelektričan
Kristal kvarca

Kvarc () je najrasprostranjeniji mineral u Zemljinoj kontinentalnoj kori. Kristališe po heksagonalnoj romboedarskoj sistemi, a osnovni sastojak mu je SiO2, spada u silikate. Uobičajeno je oblika šestostrane prizme pri čemu su rogljevi (vrhovi) oblika šestostrane piramide. Može biti u više boja: beli (mlečni), bezbojni (kameni kristal), ljubičasti (ametist), ružičasti, sivi (čađavac), smeđi (kaingorn), crni (morion), žuti (citrin) i zeleni (prejz).

Kvarc ima tvrdoću 7 po Mosovoj skali. Ogreb mu je bele boje i staklaste je sjajnosti. Gustina mu je 2.65 g/cm3 i gradi veoma lepe kristale.

Varijeteti[uredi - уреди | uredi izvor]

Kvarc se javlja u hidrotermalnim vencima i u pegmatitima. Potpuno formirani kristali mogu dostići veličine od nekoliko metara u dužini a biti teški i nekoliko stotina kilograma. Hidrotermalni venci mogu sadržati plemenite metale kao što su samorodno zlato i samorodno srebro.

Kvarc je osnovni sastojak granita, peščara, krečnjaka, i mnogih drugih magmatskih, sedimentnih i metamorfnih stena.

Glavni varijeteti
Kalcedon Bilo koji kriptokristalni kvarc, iako se uopšteno govori samo za beli ili svetlije oboajani materijal. U drugim slučajevima koriste se druga imena.
Ahat Kalcedon sa vrpcama
Oniks Ahat gde su trake ravne paralelne i konzistentne po veličini.
Jasper Neprovidan kalcedon, nečist
Aventurine Providan kalcedon sa malim dodacima (Obično liskun) koji svetlucaju.
Tigrovo oko Vlaknasti kvarc, exhibitingchatoyancy.
Kristal Čist, bezbojan
Ametist Ljubičast, providan
Citrin Žuto do crvenkasto narandžast, zelenkasto žut
Prasiolite Mint zelen, providan
Rose quartz Rozi, providan, može da prikaže diasterism
Mlečni kvarc Beo, prozračan do neprozračan
Čađavac Braon, proziran
Morion Tamnosmeđ, neproziran
Karnelijan Crvenkasto-oranž kalcedon, poluproziran

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Hurlbut, Cornelius S.; Klein, Cornelis, 1985, Manual of Mineralogy, 20th ed., ISBN 0-471-80580-7

Eksterni linkovi[uredi - уреди | uredi izvor]

GDJ-World-Flags-Globe.svg Ovaj članak ili jedan njegov dio nije preveden ili je samo djelimično preveden.
Ako smatrate da ste sposobni prevesti ga, pogledajte kako uređivati članak, kliknite na link uredi i prevedite ga vodeći računa o standardima Wikipedije i srpskohrvatskog jezika.