Ahat

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Ahat
Agate banded 750pix.jpg
Generalno
KategorijaMineral
Identifikacija
Tvrdina po Mosu7
Ahat, sardoniks
Ahat velik 2,5 cm

Ahat (engl. Agate, fr. Agate, nem. Achat, rus. Agat) je mineral i dragi kamen različitih boja. Predstavlja nagomilavanje različitih oblika kvarca, uglavnom kalcedona, koji je mikrokristalizovana silikatna kiselina. Upotrebljava se za izradu nakita. Ahat je dobio ime po reci Ahat (sada Drilo) na Siciliji, gde je prvi put nađen.

Geneza i karakteristike[uredi - уреди | uredi kôd]

Većina ahata nalazi se u vulkanskim stenama ili starim otvrdlim lavama. U šupljinama, koje su nastajale u rastopljenoj masi, a koju je onda delimično ili potpuno ispunjavala siliktna materija. Takav ahat pokazuje paralelne linije.

Fizičko-hemijska svojstva[uredi - уреди | uredi kôd]

Ima stepen tvrdoće 7 po Mosovoj skali. Ne rastvara se u kiselinama, sem u HF. Neproziran je. Različite boje ahata potiču od prisustva (primesa) različitih jedinjenja gvožđa i mangana.

Nalazišta[uredi - уреди | uredi kôd]

Predanja vezana sa ahatom[uredi - уреди | uredi kôd]

U davna vremena koristio se za izradu nakita, pečata, posuda. Kada se od ahata pravilo ogledalo sujeverni su ga koristili protiv vradžbina. U vreme renesanse u Italiji koristio se kao talisman.

Reference[uredi - уреди | uredi kôd]