Jim Henson

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Jum Henson
lutkar, filmski i televizijski režiser i producent

Jim Henson 1989. godine
Biografske informacije
Rođenje James Maury "Jim" Henson
24. septembar 1936. (1936-09-24)
Grinvil, Misssissippi, SAD
Smrt 16. maj 1990. (53 godina)
New York, SAD
Profesionalne informacije
Zanimanje lutkar, filmski i televizijski režiser i producent
Znamenita djela

Džim Henson (1936–1990) je bio američki lutkarski umetnik, umetnik, autor stripova, filmski inovator, scenarista, pisac pesama, muzičar, glumac, režiser i producent međunarodno poznat kao tvorac "Mapetovaca".

Još za vreme srednjoškolskih dana koje je provodio u Hajatsvilu (država Merilend)[1] Henson je počeo da se bavi lutkarstvom. Kao student na Univerzitetu Merilend (University of Maryland, College Park), već je putem skeč-komedije "Sem i drugovi" (Sam and Friends) koja je dospela i na televiziju, stvorio originalne likove. Jedan od njih kasnije je postao njegov ujedno najpoznatiji karakter žabac Kermit (Kermit the Frog). Nakon završenih studija na ovom univerzitetu, sa diplomom ekonomiste, počeo je da pravi reklame za kafu i da razvija eksperimentalne kratkometražne filmove. Iz osećaja da može da stvori više, 1958. osniva svoju umetničko-kreativnu kompaniju "Lutke DD." (Muppets Inc.) koja kasnije postaje kompanija sa njegovim imenom (Jim Henson Company).

Kratka biografija[uredi - уреди | uredi izvor]

Henson nije bio široko poznat pre 1960-ih, kada se (star 32 godine) pridružio timu dečje obrazovne emisije Ulica Sezam (Sesame Street), gde je učestvovao u razvoju lutaka i drugih karaktera. U to vreme pojavljivao se i kao glumac u skeč-komediji "Uživo subotom uveče" (Saturday Night Live). Sa planom da stvori originalan Brodvej šou, 1976. godine kreira Mapete (The Muppet Show), i od tada njegovi ikonični likovi, kao što su žabac Kermit (Kermit the Frog), pijanista Rolf (Rowlf the Dog) ili Erni (Ernie) iz ulice Sezam, već su mu osigurali legat slave.

Po kreativnosti i prema svemu što je stvorio, slobodno se može reći da je Henson bio "Dizni" lutkarstva. Bez njegovog kreativnog doprinosa danas mnogo toga ne bi postojalo, ili bi bar bilo mnogo drugačije u filmskoj industriji. Njegovo ime stajalo je i pored imena Džordža Lukasa, tvorca Zvezdanih ratova (Star Wars) kome je pomagao kreativnim dodatkom za ovu ikoničnu franšizu u vidu Jode, iako samog lika nije pokretao on nego njegov saradnik Frank Oz.

Za više od 20 godina koliko je proveo na razvoju Ulice Sezam dao je neizbrisiv doprinos, bio je učitelj i inspiracija čitavih generacija ne samo na polju lutkarstva, nego i u nizu drugih medija. Stvorio je više filmskih projekata, za koje je dobio EMI (Emmy Award), a posthumno je 1991. unet na pločnik Holivudske staze slavnih (Hollywood Walk of Fame). Još jedno posmrtno priznanje dobio je 2011. kada je uvršten u Dizni Legende (Disney Legend).

Džim Henson umire naglo i neočekivano, sa svega 53. godine, od bezazlene ali tvrdoglavo nelečene upale grla – šok koji je široko potresao filmsku i TV industriju.[2]

Filmska produkcija[uredi - уреди | uredi izvor]

Samo tri godine nakon pokretanja TV šoua, Mapeti su se pojavili i na širokom platnu, u celovečernjem filmu "Mapetovci u filmskoj avanturi" (The Muppet Movie). Ostvarenje je doživelo neočekivan uspeh, i sa više od $65,2 miliona dolara prihoda samo u SAD, u to vreme stalo u red kao 61. komercijalno najuspešnije delo svih vremena.

Pesma iz filma "The Rainbow Connection", koju je u ulozi Kermita pevao Henson dobila je Oskara u kategoriji za najbolju pesmu. Ohrabren uspehom, Henson 1981. kreira nastavak prvog dugometražnog filma pod nazivom "Velika Mapet misija" (The Great Muppet Caper). Uspeh ni tu nije izostao i Henson odlučuje da prestane sa – iako i dalje popularnim – TV šouom Mapeta da bi se isključivo posvetio filmskim ostvarenjima.[3] Naravno, to nije bio potpuni kraj TV pojavljivanjima Mapetovaca, koji su i dalje bili traženi.

Već pomenuto učešće u Ratovima Zvezda dogodilo se 1979., kada ga je Lukas, i sam fan Mapetovaca, zamolio da pomogne umetniku Stjuartu Fribornu (Stuart Freeborn) u kreiranju enigmatske figure džedi učitelja Jode, u nastavku franšize "Imperija uzvraća udarac" (The Empire Strikes Back).

Henson i Lukas 1986. godine

1982. Henson osniva "Zadužbinu Henson" (Jim Henson Foundation) da promoviše razvoj lutkarske umetnosti. U to vreme proširio je svoj rad na ostvarenja sa širim kontekstom, u kojima nisu učestvovali samo komični Mapeti. Takvo delo je bio film "Tamni Kristal" (The Dark Crystal) snimljen 1982. godine, koji je doživeo premijeru i u našim bioskopima, a kasnije i na televiziji. Rečima samog Hensona:[4] Šablon:Citat obicni Da bi stvorio jače odstupanje od stila karikiranih Mapetovih likova, lutke u filmu The Dark Crystal je zasnovao na konceptualnoj umetnosti SKI-FI slikara Brajana Froda (Brian Froud). I kreativno-inovativni Tamni Kristal je postao finansijki uspeh, kao što je to bio i 1984. još jedan nastavak Mapetovih "Mapetovci u Menhetnu" (The Muppets Take Manhattan) u režiji Franka Oza. Ipak, došlo je i do kritičkog razočarenja, sa novim filmom koji je u stilu ranijeg Tamnog Kristala 1986. režirao sam Henson: film "Labirint" (Labyrinth) koštao je previše u odnosu na prihode od gledanosti, iako ga je Njujork tajms (The New York Times) nazvao "odličnim filmom".[5]

Komercijalni, ako ne i kritičarski, neuspeh "Labirinta" jako je demoralisao Hensona, koji je pao u depresiju, iako je film kasnije hvaljen kao klasično kultno ostvarenje.[6] Da li i zbog toga, Henson i supruga Džejn su se godinu dana kasnije razveli, iako su i kasnije ostali bliski, a njegova supruga izjavila: "Džim je toliko bio preokupiran poslom, da mu je ostalo veoma malo vremena za mene i decu."[7] O njegovoj perfekcionističkoj posvećenosti poslu govori i činjenica da je svo petoro njegove dece radilo na Mapetima još od njihove mladosti, jer kako je kćerka Šeril izjavila: "to je bio najbolji način da se tati bude blizu."[8]

Iako je i dalje bio aktivan na dečjoj televiziji, kao na primer u kreiranju odličnog šoua "Ludački rok" (Fraggle Rock) 1983, i animirane serije "Mapet bebe" (Muppet Babies), Henson je i dalje eksperimentisao sa tamnijim, mističnijim i ne toliko dečijim temama, čiji je koren na primer u mitologiji. Za ostvarenje koje je 1988. nastalo iz takve ideje "Pripovedač" (The Storyteller) odmah je sledio još jedan EMI. Samo godinu dana kasnije Henson dobija EMI za još jedan TV šou, "Sat sa Džim Hensonom" (The Jim Henson Hour) gde su se detinjasti likovi Mapetovaca dosticali ozbiljnijih i "odraslijih" tema.

Kasne 1989. Henson stupa u pregovore sa kompanijom Dizni u vezi prodaje svoje korporacije (za ne manje od $150 miliona) nadajući se da ako tako velika firma preuzme poslovanje, on može slobodnije da se posveti kreiranju novih ideja. Predlog je 1990. rezultirao u saradnji i Henson stvara film "Mupeti u Diznilendu" (The Muppets at Walt Disney World) i specijalni šou posvećen njegovim lutkama prikazan u Diznilendu pod nazivom "3D Mapetvizija Džima Hensona" (Jim Henson's Muppet*Vision 3D). Henson je imao i mnoge druge ideje u planu sa Diznijem, ali je pre smrti uspeo da ostvari još samo jednu, Dizni šou pod nazivom "Ostrvo male sirene" (Little Mermaid's Island).

Neposredno pre smrti, Henson je takođe dao doprinos jednom izuzetnom ostvarenju, a to je bio njegov projekat sa ilustratorom Viljemom Stoutom (William Stout) koji je po planu trebao da bude projekat "animatroničnih" (robotom pokretanih) dinosaurusa. Aprila 1991. njegova kompanija (The Jim Henson Company) počela je da prikazuje komični sitkom "Dinosaurusi" (Dinosaurs), za koji se znalo da je njegovu koncept-ideju osmislio sam Henson i da je o njenom ostvarenju maštao još tri godine ranije.[9] Na seriji je radio do svoje smrti.[10]

Februara 2004. Kompanija Dizni otkupila je ekskluzivna prava Mapetovih likova,[11] ali ne i onih od Ulice Sezam koje pripadaju drugoj kompaniji – "Sesame Workshop".[12]

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. "Jim Henson". Encyclopædia Britannica. Encyclopædia Britannica Online. (Encyclopædia Britannica Inc.). 2012. Pristupljeno 24. 9. 2012. 
  2. Altman, Lawrence (29. 5. 1990). "The Doctor's World; Henson Death Shows Danger of Pneumonia". The New York Times. Pristupljeno 19. 6. 2007. 
  3. Padgett, John B.. "Jim Henson". The Mississippi Writers Page. University of Mississippi Department of English. February 17, 1999. http://www.olemiss.edu/mwp/dir/henson_jim/index.html. pristupljeno 19. 6. 2007. 
  4. Harris, Judy (21. 9. 1998). "Muppet Master: An Interview with Jim Henson". Muppet Central. Pristupljeno 5. 5. 2007. 
  5. Darnton, Nina (27. 6. 1986). "Jim Henson's "Labyrinth"". The New York Times. Pristupljeno 5. 11. 2013. 
  6. Sparrow, A.E. (11. 9. 2006). "Return to Labyrinth Vol. 1 Review". IGN.com. http://www.ign.com/articles/2006/09/11/return-to-labyrinth-vol-1-review. pristupljeno 5. 11. 2013. 
  7. Schindehette, Susan; J. D. Podolsky (June 18, 1990). "Legacy of a Gentle Genius" (reprint). People (Time). str. 88–96. Retrieved February 24, 2012.
  8. Collins, James (8. 6. 1998). "Time 100: Jim Henson". Time magazine. Archived from the original on 28. 4. 2007. Pristupljeno 1. 5. 2007. 
  9. Kahn, Eve M. (14. 4. 1991). "All in the Modern Stone Age Family". The New York Times. Pristupljeno 5. 11. 2013. 
  10. Owen, David. "Looking Out for Kermit", The New Yorker (August 16, 1993.)
  11. Disney buys Jim Henson's Muppets and Bear Muppet Central
  12. Does Disney own the Muppets? Muppet Wikia

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]