Namarupa

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
(Preusmjereno sa Ime-oblik)
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Dio serije članaka na temu
Budizam

Lotus-buddha.svg

Historija budizma
Darmičke religije
Kronologija budizma
Budistički sabori

Temelji
Četiri plemenite istine
Plemeniti osmokraki put
Pet pouka
Nirvāna · Tri dragulja

Ključni termini
Tri oznake postojanja
Skandha · Kozmologija · Dharma
Samsara · Rebirth · Shunyata
Pratitya-samutpada · Karma

Vodeće ličnosti
Gautama Buddha
Nagarjuna · Dogen
Budini sljedbenici · Porodica

Praksa i postignuća
Buddhastvo · Bodhisattva
Četiri stadija prosvjetljenja
Paramiji · Meditacija · Laici

Budizam po regijama
Jugoistočna Azija · Istočna Azija
Tibet · Indija · Zapad

Budističke škole
Theravāda · Mahāyāna
Vajrayāna · Rane škole

Tekstovi
Pali kanon
Pali Sutte · Mahayana Sutre
Vinaya · Abhidhamma

Komparativne studije
Kultura · Popis tema
Dharma wheel.svg

Ova kutijica: pogledaj  razgovor  uredi

Ime-oblik (pali, sanskrt: nāmarūpa) je složenica indijske filozofije, nastala spajanjem reči nāma (ime) i rūpa (telo).

U budizmu, ime-oblik označava umno-telesni sklop, skup svih procesa koji čine ljudsko biće, odnosno organizam u psihofizičkoj celovitosti.[1] Ime (nama) predstavlja njegovu psihološku stranu, a oblik (rupa) fizičku. Tako su ova dva pojma međusobno zavisna i nerazdvojiva.[2]

Ime-lik je nominalistički izraz svojstven budističkoj filosofiji, čija je analogija u evropskoj filosofiji "telo i duša" ili psihički i fizički faktor. Izraz rupa prvenstveno označava predmet čula vida.[3]

Ime-oblik se donekle koristi kao sinonim za pet gomila koje čine ljudsko biće.

Umno i telesno[uredi - уреди | uredi izvor]

Imenom (nama) se nazivaju: osećaj, opažaj, volja, kontakt i pažnja. Pet mentalnih elemenata okupljenih pod nazivom nama jesu ključni sastojci svesti. Oni su sadržani u svakom iskustvu i imaju presudnu ulogu u kogniciji objekata.[1]

Telom (rupa) se nazivaju četiri osnovna elementa i materijalni oblik sačinjen od njih. Četiri elementa (zemlja, voda, vatra i vazduh) predstavljaju osnovna svojstva tela: čvrstinu, koheziju, toplotu i pokretljivost.[1]

Jedinstvo gomila[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: Pet gomila

Izraz ime-oblik se koristi da označi pet gomila svesnog bića, odnosno jedinstvo tela, osećaja, opažanja, mentalnih tvorevina i svesti.[4]

U budizmu, vezanost za ime-oblik se smatra uzrokom patnje.[5]

Uslovljeni nastanak[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: Uslovljeni nastanak

Ime-oblik čini ključnu kariku u lancu uslovljenog nastanka. Prema Budinom učenju, iz svesti kao uslova nastaje ime-oblik.[2] Takođe, "svest ne postoji onda kada ime i oblik ne postoje. Kad ime i oblik nestanu, svest takođe nestane".[6]

Prema rečima Saripute, ko razume ime-oblik, taj poseduje ispravno razumevanje:

Wikiquote „Prijatelji, kada plemeniti učenik razume ime i oblik, nastanak imena i oblika, prestanak imena i oblika i put do prestanka imena i oblika, tada je on taj koji poseduje ispravno razumevanje... i stigao je do istinske darme.[1]

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Iveković, Rada (1977). Rana budistička misao. Sarajevo: IP Veselin Masleša. 
  • Kovačević, Branislav (2014). Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu. Novi Sad–Beograd: Srednji put. 

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Kovačević 2014, str. 288.
  2. 2,0 2,1 Kovačević 2014, str. 72.
  3. Čedomil Veljačić, Pitaja o nosiocu tereta moralne odgovornosti
  4. Rečnik pali i budističkih termina arhivirano januar 6, 2011 na Wayback Machine, Pristupljeno 13. 4. 2013.
  5. Rada Iveković, Rana budistička misao. Biblioteka Logos, IP Veselin Masleša, Sarajevo. 1977. pp. 131-152
  6. Kovačević 2014, str. 73.