Hangul

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Reč „hangul“ napisana hangulom

Hangul ili korejsko pismo (kor. 한글, 조선글) je pismo kojim se piše na Korejskom poluostrvu, odnosno u Severnoj i Južnoj Koreji.

Istorija[uredi - уреди | uredi izvor]

Pismo je nastalo sredinom 15. veka za vreme korejskog kralja Sejonga Velikoga. Do tada su Korejci koristili kinesko pismo, koje je bilo previše komplikovano za obični narod pa su čitati i pisati znali samo pripadnici plemstva, i to uglavnom muškarci. Većina Korejaca bila je gotovo nepismena pre uvođenja hangula. Pismo je osmišljeno tako da ga svi mogu lako naučiti. U dokumentu, koji je pratio nastanak hangula, pisalo je da će mudrac naučiti hangul već isto jutro, a glupom će trebati deset dana. Neki konfučijski učenjaci smatrali su da je kinesko pismo jedino pravo i gledali su na hangul kao na pretnju. Međutim, on je bio veoma dobro prihvaćen, pogotovo među ženama i piscima beletristike. Tako je dobro poslužio za širenje informacija među narodom, da ga je paranoidni korejski kralj Jeonsangzn zabranio 1504. godine. U kasnijim vekovina, hangul je ponovno zaživeo i udomaćio se. Tek 1894. postao je službeno pismo u državnim dokumentima, 1895. ušao je u škole, a 1896. počele su izlaziti prve dvojezične novine na hangulu i engleskom jeziku. Kada je Japan aneksirao Koreju 1910, japanski jezik postao je službeni, a hangul se nastavio koristiti. Ortografija je delomično uređena 1912. godine, a potpuno 1946. nakon uspostavljanja nezavisnosti. Kinesko pismo se sve manje koristilo. Korejci nastoje proširiti korišćenje hangula u Aziji. Van Koreje, počeo se koristiti i na delu indonežanskog ostrva Sulavesija od 2009. godine.

Hangul abeceda[uredi - уреди | uredi izvor]

Znakovi hangul abecede zovu se jamo. „Ja“ znači slovo, a „mo“ znači majka. Postoji 51 jamo, od kojih su 24 ekvivalentni slovima latiničnog pisma, a ostali su spoj dva ili više slova. Od 24 jednostavna jama, 14 su suglasnici, a 10 samoglasnici. Lingvisti hvale hangul zbog dizajna znakova. Oblik jama je u skladu sa fonemima koje predstavljaju. Oblik suglasnika je nastao na osnovu oblika usta i jezika dok se izgovara to slovo, a samoglasnici se sastoje od vodoravnih i uspravnih crta i lako se razlikuju od suglasnika.