Genocid u Burundiju

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Od dobijanja nezavisnosti Burundija 1962., tamo su se desila dva događaja koja su nazvana genocidom. Ti događaji su bili 1972.; masovna ubistva hutua od strane tutsa, i 1993.; ubistva tutsija od strane hutua koji je priznat kao genocid u konačnom izveštaju međunarodne komisije za ispitivanje u Burundiju predstavljenom Savetu Bezbednosti Ujedinjenih nacija 2002.

Istorija Burundija[uredi - уреди | uredi izvor]

Stanovništvo u Burundiju između 1960. i 1970. su predstavljali hutui 80%, kojima je vladala tutska manjina. Burundi je dobio nezavisnost 1962, a u maju 1965. se održavaju prvi parlamentarni izbori. Očekivano hutu kandidati su osvojili pobedu zauzevši 23 mesta od ukupno 33. Umesto hutu premijera koji je trebao da bude postavljen na dužnosti, kralj postavlja jednog svog prijatelja, tutsa. Dana 18. oktobra 1965. huti, nezadovoljni ovakvom kraljevom odlukom izvršavaju puč. Kralj je napustio zemlju, i nikad se nije vratio, ali puč je propao.

Maj—jul 1972.[uredi - уреди | uredi izvor]

27. aprila 1972, pobunjenici predvođeni od strane hutu članova žandarmerije otvaraju vatru na neselja Rumonge i Njanza-Lak. Brojne greške su saopštili očevidci, a naoružani hutu pobunjenici su nastavili da ubijaju tutse i umerene hutue na koje su naišli. Prema procenama tokom ove hutu pobune, negde ooko 20.000 do 30.000 ljudi je ubijeno. Predsednik Mišel Mikombero (tuts) objavljuje vojni zakon i sistematsko ubijanje hutu naroda. Početna faza genocida je bila čisto orkestritana, sa listama meta koje su uključivali hutu obrazovane ljude, elitu i vojne vođe. Na kraju su tutsi preuzeli potpunu vlast u zemlji i po njihovim procenama ubijeno je oko 15.000 hutua dok po hutuima taj broj se kreće i do 300.000 žrtava. Danas prema konzervativnim merenjima ubijeno je između 50.000 i 100.000 ljudi za samo 3 meseca. Preko 500.000 hiljada je napustilo zemlju i otišlo u susedne zemlje Zair, Ruandu i Tanzaniju.

1993.[uredi - уреди | uredi izvor]

1993. burundansaka partija Front za demokratiju Burundija, FRODEBU, i njihov predsednički kandidat Ndadaje ostvaruju pobedu i formiraju prvu hutu vladu u Burundiju. 21. oktobra 1993. predsednik Ndadaje je ubijen u vreme građanskog rata. Hutu vođe, većinom iz FRODEBU-a, odgovaraju nasiljem na atentat i prema procenama ubijeno je oko 400.000 tutsa. Pokušavajući da vrate red, članovi burundanske armije i nevini hutui koji nisu učestvovali u masovnim ubistvima, ubijaju počinioce zločina. Danas, masovna ubistva tutsa iz 1993. su kao genocid priznale samo Ujedinjene nacije.

Ruandanska veza[uredi - уреди | uredi izvor]

Genocid iz 1972. je ostala crna mrlja u kolektivnom sećanju Hutu naroda i u Burundiju i u susednim zemljama. Na desetine hiljada civila je napustilo zemlju i prebeglo u susednu Ruandu. Ti događaji su izazvali radikalne reakcije hutu populacije u Ruandi koji su pobegli od Ruandanskog patriotskog fronta, što je partija Tutsa. Hutui čine genocid u Ruandi, a prema procenama ubijeno je između 800.000 i 1.000.000 ljudi.

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]