Drugi glasnik

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

Drugi glasnici – poznati i kao sekundarni glasnici ili sistem drugih/sekundarnih glasnika – su molekule koji prenose signale od receptora na površini ćelije do unutarćelijskih ciljnih molekula, u citoplazmi ili jedru. Prenose signale hormona kao što su epinefrin (adrenalin) i faktor rasta, izazivajuĆI neki oblik promjene u aktivnosti ćelija. U značajnoj mjeri, pojačavaju snagu signala.[1][2] Sekundarni glasnici su komponente kaskade prijenosa signala.

Druge glasnike je otkrio Earl Vilbur Suderland Yunior. Za ovo otkriće mu je dodeljena Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu 1971. Uočio je da epinefrin stimulira jetru da pretvara glikogen u glukozu (šećer), a da to epinefrin ne može činiti neposredno. On je ustanovio da da bi jetra mogla da pretvarati glikogen u glukozu, epinefrin mora podstaći sekundarnog glasnika: ciklični AMP.[3] Sistemi sekundarnih glasnika se mogu sintetizirati i biti aktivirani dejstvom enzima, kao što su ciklaze. One kataliziraju sintezu cikličnih nukleotida, putem otvaranja ionskih kanala, čime se omogućava unos iona metala, kao što se dešava u Ca2+ signalizaciji. Te molekulw se vežu i aktiviraju proteinske kinaze, ionske kanale i druge proteine, čime se nastavlja signalna kaskada.[4][5][6]

Tipovi drugih glasnika[uredi - уреди | uredi izvor]

Postoje tri osnovna tipa sekundarnih glasnika:

Ovi unutarćelijski glasnici imaju niz zajedničkih svojstava:

  • Mogu biti sintetizirani i/ili oslobođeni i razgrađeni putem specifičnih enzimskih reakcija ili ionskih kanala.
  • Neki od njih, kao npr. Ca2+, mogu se skladištiti u specijalnim ćelijskim organelama i, po potrebi, brzo aktivirati.
  • Njihov nastanak/oslobađanje i razgradnja mogu biti lokalizirani, što daje mogućnost da ograniči prostor i vireme aktivnosti ćelijskih signala.

Primjeri[uredi - уреди | uredi izvor]

Funkcija↓/Sistem cAMP Fosfoinozitol Arahidonska kiselina cGMP Tirozin
kinaza

Prvi glasnik: Neurotransmiter (Receptor)

Epinefrin (α2, β1, β2) Acetilholin (M2)

Epinefrin (α1)

Acetilholin (M1, M3)

Histamin (Histaminski receptor)
Prvi glasnik:

Hormoni

ACTH, ANP, CRH, CT, FSH, Glukagon, hCG, LH, MSH, PTH, TSH AGT, GnRH, GHRH, Oksitocin, TRH ANP, Dušik-oksid INS, IGF, PDGF
Sprovodnik signala GPCR/Gs (β1, β2), Gi (α2, M2) GPCR/Gq Nepoznati G-protein RTK
Primarni efektor Adenilil ciklaza Fosfolipaza C Fosfolipaza A Guanilat ciklaza RasGEF (Grb2-Sos)
Drugi glasnik cAMP (Ciklični adenozin monofosfat) IP3; DAG; Ca2+ Arahidonska kiselina cGMP Ras.GTP (mali G protein)
Sekundarni efektor Protein kinaza A PKC; CaM 5-Lipoksigenaza, 12-Lipoksigenaza, Ciklooksigenaza Protein kinaza G MAP3K (c-Raf)

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Kimball, J. "Second messengers". http://users.rcn.com/jkimball.ma.ultranet/BiologyPages/S/Second_messengers.html. 
  2. MeSH Second+Messenger+Systems
  3. Reece, Jane; Campbell, Neil (2002). Biology. San Francisco: Benjamin Cummings. ISBN 0-8053-6624-5. 
  4. Alberts B. (2002)ː Molecular biology of the cell. Garland Science, New York, ISBN 0-8153-3218-1.
  5. Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., ur. (2005): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-1-8.
  6. Kapur Pojskić L., ur. (2014): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju, 2. izdanje. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 978-9958-9344-8-3.
  7. Reece, Jane; Campbell, Neil (2002). Biology. San Francisco: Benjamin Cummings. ISBN 0-8053-6624-5. .

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]