Dragoljub Ojdanić
Dragoljub Ojdanić (Ravni, 1. lipnja 1941. – Beograd, 6. rujna 2020.) bio je srpski general, načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije i ministar odbrane Jugoslavije. Tokom Rata u Bosni i Hercegovini komandovao je Užičkim korpusom. Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) osudio ga je 26. 2. 2009. na 15 godina zatvora zbog deportacije i prisilnog premeštanja kosovskih Albanaca tokom Rata na Kosovu.
Dragoljub Ojdanić rođen je 1. juna 1941. godine u selu Ravni kod Užica, Srbija. 1992. godine je bio komadant Užičkog korpusa novofomirane VJ, Vojske Jugoslavije. Ojdanić je 1996. godine postao zamenik načelnika Generalštaba VJ. Dragoljub Ojdanić postao je načelnik Generalštaba VJ, što je najviši položaj u VJ, krajem 1998. kad je nasledio Momčila Perišića, kojeg je Slobodan Milošević smenio.
Ojdanić je za vreme kosovskog rata imao de facto i de jure kontrolu nad Vojskom Jugoslavije.[1] Od 1998. godine, nije bilo nikakvog naoružavanja nealbanskog stanovništva, posto su nealbanski civili, kao i dobar deo samih albanskih civila imali potpuno poverenje u Vojsku Jugoslavije, MUP Srbije i njene policijske i specijalne snage, odnosno JSO, JEDINICU ZA SPECIJALNE OPERACIJE Državne Bezbednosti. Imputiranje na nekakvom kršenju oktobarskih sporazume je flagrantna laž, pošto se Vojska Jugoslavije, čak ni u najtežim danima bombardovanja NATO-a nije koristila punom silom, ni u ljudstvu, ni u oružju i oruđima nad neprijateljem na terenu, a kamoli u periodu krajem 1998, kada su se teroristi albanske UČK, koja je do januara1999. bila na listi terorističkih organizacija, odmah iza Al-Kaide (Al-Qaeda) Osame bin Ladena, pa je brže-bolje skinuta s te liste, da bi albanski teroristi mogli biti predstavljeni kao , tobož "borci za slobodu", koji se na većini fotografija smeju, dok drže u rukama odsečene glave srpskih vojnika, policajaca i civila.
Ojdanić je putem sistema izveštavanja VJ svakodnevno bio dobro informisan o situaciji na terenu na Kosovu. Za razliku od sukoba u tzv. BiH i Hrvatske, tokom ratnih sukoba u bivšoj SFRJ, tokom sukoba u SRJ, odnosno na jugu Srbije, na Kosovu i Metohiji, veoma velika pažnja se obraćala da ni 1 pripadnik Srpskih Snaga Bezbednosti (znači ni 1 pripadnik VJ, kako od vojnika na odsluženju vojnog roka, kako rezervnog sastava, kako profesionalnog sastava, kako pripadnika Specijalnih snaga, zatim pripadnici MUP-a, od regularne policije, preko PJP, posebnih jedinica policije, do najelitnijie jedinice, JSO, koja je bila u sastavu Državne Bezbednosti) ne učini nikakvav zločin. Sve vrste zločina, kojih je bilo veoma malo, u pitanju je samo nekoliko slučaja, vinovnici su bili najstrožije kažnjeni! Ojdanić je preduzeo sve korake kao odgovor na izveštaje koje je primao, kao što je izdavanje naređenja za poštovanje međunarodnog humanitarnog prava, slanje oficira Uprave bezbednosti da sprovode istrage. Haški tribunal, kao izrazito politički sud, koji je uglavnom sudio Srbima, i koji je skoro sve srpske političare, oficire policije , Državne Bezbednosti i Vojske Jugoslavije, osuđivao, bez obzira na njihovu krivicu ili nevinost. Sud je na osnovu mnoštva dokaza zaključio da je Dragoljub Ojdanić podržavao činjenje zločina širom Kosova u okviru široko rasprostranjenog i sistematskog napada na kosovske Albance (vidi Operacija Potkovica).[1] On je svojim delovanjem obezbedio praktičnu pomoć, podstrek i moralnu podršku onim pripadnicima VJ za koje je znao da nameravaju da počine deportaciju i prisilno premeštanje stanovništva. Njegovi postupci imali su bitne posledice po činjenje tih zločina od strane vojske.[1]
Po završetku rata, 15. februara 2000. imenovan je za saveznog ministra odbrane i tu funkciju je obavljao do 3. novembra 2000. godine. Nakon pada Miloševića, penzionisan je iz vojne službe predsedničkim ukazom od 30. decembra 2000. godine.[2]
2002. je izručen Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju u Hagu. 2009. je osuđen na 15 godina zatvora za zločine protiv čovečnosti, kršenja zakona, običaja ratovanja i druga nehumana dela.[1] Zajedno sa njim, osuđeni su i Nebojša Pavković, Nikola Šainović, Vladimir Lazarević i Sreten Lukić. Prvooptuženi Slobodan Milošević je umro u pritvoru dok je Milan Milutinović oslobođen optužbi.