Nebojša Pavković
| Nebojša Pavković | |
|---|---|
.jpg) | |
Biografske informacije
| |
| Rođenje | 10. aprila 1946. Senjski Rudnik, Srbija(tada  FNR Jugoslavija)
|
| Smrt | 20. oktobra 2025. (dob: 79) Beograd, Srbija
|
Karijera
| |
| Čin | general armije (VJ) |
| Ratovi | Ratovi u bivšoj Jugoslaviji (Rat na Kosovu) |
| Vojska | Vojska Jugoslavije JNA |
Nebojša Pavković (Senjski Rudnik, 10. aprila 1946. – Beograd, 20. oktobra 2025.) bio je srpski general i načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije (VJ) od februara 2000. do juna 2002. godine. Tokom Rata na Kosovu bio je komandant Treće armije VJ od decembra 1998. do februara 2000. godine. Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) osudio ga je 2009. na 22 godine zatvora zbog zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina počinjenih tokom Rata na Kosovu.
Biografija
Nebojša Pavković je rođen 10. aprila 1946. u selu Senjski Rudnik kod Despotovca u NR Srbiji unutar FNR Jugoslavije. Pavković je obavljao brojne dužnosti u Jugoslovenskoj narodnoj armiji (JNA).[1] Godine 1994. raspoređen je u Prištinski korpus VJ u Prištini, gde je obavljao više dužnosti u Štabu Komande.
Uloga u Ratu na Kosovu
Dana 9. januara 1998. Pavković je preuzeo komandovanje Prištinskim korpusom. U čin general-potpukovnika unapređen je 21. jula 1998. godine.[1] Pavković je imao centralnu ulogu u planiranju i sprovođenju aktivnosti VJ na Kosovu. Slobodan Milošević je podržavao njegove predloge o korišćenju VJ na Kosovu uprkos protestima drugih iz Vojske Jugoslavije. Kao komandant prištinskog korpusa, Pavković se sukobio sa svojim neposredno pretpostavljenim, komandantom 3. armije, i imao nesuglasice s načelnikom Generalštaba o upotrebi vojske na Kosovu. Obojica su kasnije smenjeni, a Pavković je 25. decembra 1998. predsedničkim ukazom postavljen za komandanta Treće armije. Prema nalazima MKSJ Pavković je 1998. bio uključen u naoružavanje nealbanskog stanovništva na Kosovu i istovremeno razoružavanje kosovskih Albanaca.[2]
Pavković je, u svojstvu komandanta Prištinskog korpusa i potom komandanta Treće armije, krajem 1998. i početkom 1999. bio direktno uključen u kršenje oktobarskih sporazuma. Postavši komandant Treće armije, doveo je dodatne jedinice na Kosovo uprkos tim sporazumima, a jednu brigadu je poslao u unutrašnjost Kosova uprkos direktnim uputstvima Dragoljuba Ojdanića da to ne čini. U periodu neposredno pre i tokom NATO-ovog bombardovanja Pavković je nastavio da izdaje naređenja za angažovanje jedinica VJ na Kosovu. Dana 31. marta 1999. unapređen je u čin general-pukovnika.[2] Uprkos naređenju iz aprila 1999. da se MUP prepotčini VJ tokom ratnog stanja, Pavković nije imao direktnu kontrolu nad snagama MUP-a angažovanim na Kosovu.
Tokom Rata na Kosovu Pavković je većinu vremena proveo na Kosovu, gde je imao neposredan uvid u stanje na terenu i delovanje jedinica VJ i MUP-a. U izveštaju koji je 25. maja 1999. uputio MUP-u Srbije, Pavković je naveo da bezbednosni režim na Kosovu nije funkcionisao u skladu sa zakonom ni u okviru ratnog stanja te da su zajedničke akcije vojnih i policijskih jedinica često bile praćene zloupotrebama, pljačkama i zločinima nad albanskim stanovništvom. Prema njegovim navodima, pojedini pripadnici MUP-a pokušavali su da te zločine pripišu vojnim snagama.[3]
Predsednik Slobodan Milošević odao je priznanje Pavkoviću za njegovu ulogu u vreme ratnog stanja 1999. godine, odlikovavši ga 16. juna 1999. godine Ordenom slobode. U februaru 2000. Pavković je imenovan za načelnika Generalštaba VJ. Nakon pada Miloševića, Pavkovićeva služba u VJ i na mestu načelnika Generalštaba okončana je predsedničkim ukazom od 24. juna 2002. godine.
Suđenje
Protiv njega i drugih generala odgovornih za ratne zločine počinjene tokom Rata na Kosovu podignuta je krajem 2003. optužnica na MKSJ. Predstavnici srpskih vlasti su se u početku usprotivili njihovom izručenju.[4] Pavković je 2005. izručen Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju u Hagu. Sud je ustanovio da je Pavkovićev doprinos udruženom zločinačkom poduhvatu bio značajan jer je koristio snage VJ na raspolaganju za nasilno proterivanje kosovskih Albanaca.[1] Prema nalazima suda, Pavković je imao nameru da prisilno raseli albansko stanovništvo Kosova kako bi obezbedio veću kontrolu državnih vlasti nad pokrajinom;[1] u datim okolnostima mogao je razumno predvideti da će snage VJ i MUP, izvršavajući njegova naređenja, činiti ubistva, silovanja i hotimična uništavanja džamija.[1]
Godine 2009. proglašen je krivim po svim tačkama optužnice i osuđen na 22 godine zatvora za deportacije, prisilna premeštanja, ubistva, progone i druga nehumana dela. S njim su osuđeni i Vladimir Lazarević, Nikola Šainović, Dragoljub Ojdanić i Sreten Lukić.
Povezano
Reference
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Haški tribunal: Optuženik Dragoljub Ojdanić
- ↑ 2,0 2,1 „Predmet br. IT-05-87-T” (PDF). MKSJ. 26. 2. 2009.. Pristupljeno 21. 10. 2025.
- ↑ SUĐENJE SLOBODANU MILOŠEVIĆU / TRANSKRIPTI 2. jun 2005.[mrtav link]
- ↑ „Memoari Karle Del Ponte III”. Pristupljeno 2011-10-23.
