Demonstracije u Srbiji (1996–1997)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Demonstracije u Srbiji 1996 — 1997.
Studentski protest u Novom Sadu.jpg
Protesti studenata u Novom Sadu 1996. godine
Datum 17. novembar 199622. mart 1997.
Lokacija Beograd[1], Novi Sad, Niš[2][1], Kragujevac i drugi gradovi u Srbiji
Uzrok Izborna prevara na lokalnim izborima 17. novembra 1996.
Ciljevi Priznavanje rezultata lokalnih izbora
Metode Demonstracije, neredi
Ishod Ispunjeni zahtevi opozicije:[3]
Strane u građanskom sukobu
Demonstranti
  • Građani; posebno – studenti, prosvetari i dr. sindikati

Koalicija „Zajedno“

Organi SR Jugoslavije

Vladajuće stranke

Vođe
Vuk Drašković
Zoran Đinđić
Vojislav Koštunica
Vesna Pešić
Čedomir Jovanović
Slobodan Milošević
Mirko Marjanović
Nebojša Čović
Mirjana Marković
Zoran Sokolović
Radovan Stojičić Badža
Broj učesnika
500.000 u Beogradu[4][3]
150.000 u Nišu[2]
hiljade u ostalim gradovima
od 30.000[4] do 50.000[1] u Beogradu
Žrtve
1 poginuli[5]
500+ povređeno
160 povređenih

Demonstracije u Srbiji 1996 — 1997. označavaju građanske i studentske proteste protiv vlasti Slobodana Miloševića, koji su održani širom Srbije, od polovine novembra 1996. godine do kraja februara 1997. Demonstracije su započete u Nišu, a kasnije su se vrlo brzo proširile na sve veće gradove u Srbiji, pri čemu su se pristašama opozicije pridružili studenti, a u jednom trenutku i Srpska pravoslavna crkva na čelu sa patrijarhom Pavlom.

Kao povod su imali izbornu prevaru, odnosno odbijanje vlasti da prizna pobedu opozicionih partija, okupljenih u koaliciju „Zajedno“ na lokalnim izborima 1996. godine, ali se na njima, prvi put posle završetka raspada Jugoslavije i sa njim vezanih ratova pokazalo duboko nezadovoljstvo stanovništva Srbije zbog teške socio-ekonomske situacije izazvane izolacijom i posledicama međunarodnih sankcija.

Iako su posle protesta zahtevi opozicije ispunjeni, ona u srednjem roku nije uspela da zadrži jedinstvo i postigne konkretnije političke rezultate, no ipak je s ovim događajima počelo suštinsko slabljenje Miloševićeve vlasti, što će voditi petooktobarskim promenama.[6]

Pozadina[uredi - уреди | uredi izvor]

Situacija u Nišu[uredi - уреди | uredi izvor]

Nakon perioda sankcija Niš je bio veoma pogođen jer je industrijska struktura zasnovana na fabrikama većeg kapaciteta od kojih je jedino DIN dobro poslovala. Ostale fabrike poput EI-a, MIN-a, Jastrebaca, Niteksa ili Vulkana radile su sa veoma malim kapacitetom. Fabrike su bile opterećene znatno većim brojem zaposlenih nego što je to bilo potrebno i bili su primeri socijalističkih preduzeća u društvenom vlasništvu.

Gradska vlast koju je do tada bila iz redova SPS-a, nije imala mogućnosti da na krizu reaguje, ali je uticala na kadrovsku stukturu i svi direktori su bili članovi SPS-a ili JUL-a. Primer nemarnosti grada bilo je preduzeće Angropromet[7], koje se bavilo trgovinom i distribucijom namirnica široke potrošnje. Angropromet je bio monopolista na tržištu Niša ali nije se pronašao način da se izvuče iz krize poput sličnih preduzeća u Beogradu (C-market, Pekabeta, Jabuka) ili drugim gradovima Srbije. Tokom proleća 1996. radnici su protestovali[8] šetajući gradom, noseći transparente i uzvikujući parole, a jedna od omiljenih bila je „Mile lopove“. Radilo se o tadašnjem predsedniku saveta za razvoj grada i predsedniku niškog SPS-a Miletu Iliću.

U samom gradu Nišu radilo je više TV i radio stanica. Među njima su se isticale Gradska televizija, TV5, radio „Belami“, koje su imale politički program, ali je pored toga bilo i više manjih stanica koje su se pre svega bavile zabavnim programom. Osnivač i vlasnik Gradske televizije bio je grad Niš, a ostale su bile u privatnom vlasništvu.

Izborna krađa[uredi - уреди | uredi izvor]

Drugi krug lokalnih izbora bio je 17. novembra 1996. godine. Samo glasanje završilo se bez većih problema, a onda je nakon zatvaranja birališta počelo brojanje glasova. Radio-stanica „Belami“, čiji je urednik bio poznati niški novinar Zoran Marjanović, prenosila je rezultate glasanja. Novinari ove radio-stanice su išli do biračkih mesta i čim je prebrojavanje završeno oni su preuzimali rezultate glasanja i slali ih u radio koji se nalazi u samom centru grada na stotinak metara od prostorija SPS-a. Nekoliko sati nakon zatvaranja birališta, većina rezultata je bila poznata. Više od 2/3 odborničkih mesta u skupštini grada Niša pripalo je koaliciji Zajedno i narod je oko ponoći spontano počeo da se okuplja u centru grada i da proslavlja pobedu. Radio Bel ami je čak u jednom trenutku prekinuo sa radom čime je povećana tenzija među građanima. Po priznanju Zorana Marjanovića, ovo je on uradio i nije bilo ometanja signala kako su mnogi mislili.

Coat of arms of Serbia small.svg

Ovaj članak je dio serije
Istorija Srbije

Srednjovekovna Srbija
Raška
Srpsko Carstvo
Moravska Srbija
Bitka na Kosovu
Srpska Despotovina
Otomanska Srbija
Smederevski sandžak
Austrijska Srbija 1717-39
Prvi srpski ustanak
Drugi srpski ustanak
Moderna Srbija
Kneževina Srbija
Kraljevina Srbija
Srbija u prvom svetskom ratu
Kraljevina Jugoslavija
Nedićeva Srbija
SFR Jugoslavija
Socijalistička Republika Srbija
Srbija u jugoslovenskim ratovima
SR Jugoslavija
Srbija i Crna Gora
Republika Srbija
Istorija Vojvodine
Istorija Kosova
Ova kutijica: pogledaj  razgovor  uredi

Sutradan je izborna komisija počela sa saopštavanjem rezultata, a rezultati su se razlikovali od onoga što je moglo da se čuje dan ranije. Alarmantne vesti donosili su predstavnici koalicije Zajedno u izbornoj komisiji. Oni su donosili zapisnike gde je broj glasova bio naknadno menjan, a imali su primerke zapisnika sa grubim kršenjima i prekrajanjem izbornih rezultata. Izborna krađa sastojala se u tome da su brojevi glasova kandidata SPS-a povećavani, a koalicije „Zajedno“ smanjivani i to menjanjem prve brojke (na primer sa 357 na 457 i sa 525 na 425). Najočigledniji primer je bio na biračkom mestu gde je kandidat ispred koalicije Zajedno bio Risto Bukvić, inače glumac i poznati voditelj emisije Arhiv duše na TV5. Razlika je bila tolika (2122 prema 987) da je nekoliko puta menjan broj glasova, a sve se to moglo videti na zapisnicima, tako da je ubedljiva pobeda kandidata koalicije Zajedno preokrenuta u tesnu pobedu kandidata SPS-a Dragana Ranđelovića. Koalicija Zajedno imala je 17 zapisnika na kojima je došlo do izborne krađe i to su bili jasni dokazi da se izbornom voljom manipuliše.

Protesti[uredi - уреди | uredi izvor]

19. novembar[uredi - уреди | uredi izvor]

Rok za izbornu komisiju bio je utorak 19. novembar 1996. godine u 18 časova da kažu tačne rezultate glasanja. Koalicija Zajedno je za tada zakazala protest i pozvala narod da se okupi ispred zgrade opštine u Nišu gde je bila izborna komisija. U zakazano vreme narod se u velikom broju (35.000)[9]okupio ispred zgrade Opštine gde se pojavio kordon policije, a izborna komisija je izašla nekoliko sati ranije. Nakon nekog vremena videlo se da ništa ne može da se promeni, a pojava policije samo je revoltirala građane. Tada su se čuli povici „Idemo na pekaru“. Radilo se o poznatoj niškoj pekari „Bata Bane“[10], koju je držao jedan od čelnika SPS-a u Nišu, Branko Todorović[11]. Narod je spontano krenuo ka pekari koja se nalazi na kilometar od zgrade opštine. Pred pekarom su zatekli nekoliko policajca koji su bili nepripremljeni. Kako je masa prilazila jedan policajac je ispalio hitac u vis, masa se povukla desetak metara, a onda je jurnula ka policajcima i pekari. Policajci su pobegli, a pekara je demolirana u potpunosti. U to vreme počela je i jaka kiša tako da se masa ubrzo razišla.

Jačanje i širenje protesta[uredi - уреди | uredi izvor]

Sutradan su počeli svakodnevni protesti u Nišu, a vesti o izbornoj krađi u Nišu proširili su se na celu Srbiju i koalicija „Zajedno“ je pozvala građane da otpočnu sa demonstracijama. Prvih dana demonstracija u Beogradu, jedna od parola bila je i „Ne damo Niš“, na šta je odgovor u Nišu bio „Ne damo Beograd“. Ubrzo su se studentske organizacije i srednjoškolci pridružili protestima, međutim sindikati su se distancirali i nije bilo većeg opterećenja na državne institucije, nego se sve svelo na svakodnevne proteste i šetnje.

Gradska izborna komisija je donela zaključke da se na spornim mestima izbori moraju ponoviti i zakazala je izbore u četvrtak, 1. decembra 1996. Međutim, zbog protesta sami izbori nisu mogli da se održe.

Dana 7. decembra je organizovan protest ispred „Gradske televizije“ na kome je sa terase televizije bačen televizor u znak protesta na način izveštavanja ove televizije.[12]

SPS je zbog izbijanja krize smenio Mileta Ilića još u toku protesta što nije bio slučaj u drugim gradovima.

U decembru su studenti organizovali akciju pod imenom „Osvajanje vrha Srbije“[13]. 15. decembra u 12 sati krenula je grupa od 17 studenata (simbolično — 17 zapisnika) na šetnju od 48 sati od Niša do Beograda i oni su bili primljeni kod predsednika Srbije Slobodana Miloševića.

Situacija u Nišu je bila tako drastična da je izborna pobeda koalicije „Zajedno“ bila priznata pre nego što je došao specijalni izaslanik OEBS. Demonstracije i protestne šetnje u Nišu nisu se završile do konačnog priznanja izbornih rezultata u celoj Srbiji. Proteste u Nišu karakterisalo je što su bili mirni i nije bilo incidenata posle demoliranja pekare „Bata Bane“ i reagovanja policije izuzev pri pokušaju blokade auto-puta Beograd-Niš, ali je taj incident bio minoran. Među naistaknutijima u koaliciji „Zajedno“ bili su Zoran Živković (DS) i Branislav Jovanović (SPO).

Veliku pomoć koaliciji „Zajedno“ pružila je niška televizija „Nais“ tako što je omogućila ljudima iz koalicije „Zajedno“ da svakodnevno vode program čime su mogli da se lakše obraćaju građanima Niša. Demonstracije su bile veoma popularne tako da su proslave Nove godine i po gregorijanskom i po julijanskom kalendaru organizovane na centralnom gradskom trgu gde se pojavilo 100.000—150.000 ljudi. Kako je svaki drugi građanin toga dana bio na centralnom gradskom trgu, to predstavlja najmasovnije okupljanje građana Niša.[14]

Kontramiting na Terazijama[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: Volim i ja vas

SPS i JUL su organizovale kontramiting pod imenom „Za Srbiju“ 24. decembra 1996. godine u 15 časova na Terazijama – istom mestu gde su se pristalice koalicije Zajedno nedeljama sakupljale. Na protestima je govorio i Slobodan Milošević. Jedna od poruka Slobodana Miloševića bila je: Srbijom neće upravljati tuđa ruka. Na skandiranje Slobo mi te volimo predsednik je uzvratio Volim i ja vas. Pre, za vreme i posle mitinga bilo je nekoliko eskcesnih situacija između pristalica koalicije Zajedno i pristalica Slobodana Miloševića.

U jutarnjim časovima toga dana autobusi, sa pristalicama SPS i JUL iz cele Srbije, počeli su da pristižu u Beograd. U grupama su prilazili centru grada noseći transparente i uzvikivajući parole. Na ulicama Beograda ljudi su bili veoma opoziciono nastrojeni tako da je sve ovo za njih bila otvorena provokacija. Napetu situaciju pogoršavalo je to što na ulicama, skoro do pred početka kontramitinga, gotovo da nije bilo policije. Incidenti, u vidu bacanja kamenica, prebijanja, pucnji bili su česta pojava.

Završilo se pogibijom jednog pristalice koalicije Zajedno (Predrag Starčević)[15] i teškim ranjavanjem drugog (Ivica Lazović), kao i sa više desetina povređenih na obe strane. Telo Predraga Starčevića, preminulog od posledica batinanja, pronađeno je na mostu Gazela, a slučaj nikada nije razjašnjen. Na Ivicu Lazovića je ispred prostorija SPO-a u Knez Mihailovoj pucao iz pištolja Živko Sandić, jedan od SPS-ovaca iz Bečeja.[16][17] CNN-ov snimak pucnja obišao je ceo svet.

Mnogi procenjuju da je Srbija tog dana bila na ivici građanskog rata.[18]

Prema izveštaju RTS, na kontramitingu je bilo pola miliona ljudi, a prema nerežimskim medijima samo 30.000.[6]

Prema računici Koalicije Zajedno kontramiting SPS-a je, prema tadašnjim cenama, koštao 1.386.000 nemačkih maraka ili 4.575.000 tadašnjih dinara.[19]

Huliganski napad na Terazijama[uredi - уреди | uredi izvor]

Dva dana nakon kontramitinga grupa ljudi u civilu sa pendrecima je na Terazijama napadala ljude, uključujući TV ekipe. Dva napada su se desila na Terazijama i jedan ispred Skupštine grada. Pri ovom trećem događaju velika grupa je okružila huligane, dok ih policija nije uvela u Skupštinu. Huligani su kasnije identifikovani kao pripadnici jedne policijske jedinice.[20]

Proslava Nove godine i Srpske Nove godine[uredi - уреди | uredi izvor]

Tokom protesta održane su proslave Nove godine i Srpske Nove godine. Na doček Nove godine, u organizaciji koalicije Zajedno, okupilo se oko 200.000 ljudi u Beogradu a na poziv Studentskog parlamenta na Trgu slobode, Knez-Mihajlovoj, Terazijama i okolnim ulicama skupilo se oko 500.000 građana što je bio najveći skup u Beogradu.[6]

Akcije u toku januara[uredi - уреди | uredi izvor]

U međuvremenu su organizovane neke akcije. “Uhvatite ritam da bi oni uhvatili tutanj” predstavljalo je pravljenje što veće buke u vreme Dnevnika RTS. Na Badnji dan su deljeni leci sa telefonima državnih institucija i medija kako bi se neprekidnim telefoniranjem iskazivao građanski otpor. Akcija "Blokadom protiv blokade" 5. i 8. januara bila je namerno izazivanje saobraćajne gužve u glavnim beogradskim ulicama.

Kasnije tokom januara u Beogradu je bilo događanje "Kordonom protiv kordona". U ranim jutarnjim satima 20. januara policijski kordon se nije uklonio ispred studentske šetnje kao ranijih dana, nakon čega je usledilo višednevno stajanje u Kolarčevoj ulici. Kordon policije se razišao tek rano 27. januara, pre prolaska Svetosavske litije. U to vreme je postao poznat član Inicijativnog odbora studentskog protesta Čedomir Jovanović, kasniji političar (bedževi "Čedo, oženi me").

Prebijanje građana na početku Brankovog mosta[uredi - уреди | uredi izvor]

Zbog sprečavanja šetnji, Koalicija je svoje pristalice pozvala da 2. februara na Trg Republike dođu iz različitih pravaca.

Šetnju sa Novog Beograda predvodio je vođa SPO Vuk Drašković. Ta kolona bila je, oko 20 sati, blokirana kordonom na početku novobeogradske strane mosta. Ostatak demonstranata koji je nesmetano stigao na Trg iz drugih delova grada krenuo je kroz Brankovu ulicu kako bi se pridružio Novobeograđanima. Međutim i tu kolonu koju su predvodili predsednici DS i GSS Zoran Đinđić i Vesna Pešić, dočekao je kordon na početku Brankovog mosta.

Posle skoro tri sata blokade, policija je delovala istovremeno na obe strane mosta. Napad na demonstrante počeo je upotrebom vodenih topova koji su došli Pop Lukinom ulicom. Mnogi građani bili su poliveni vodom, iako je te večeri u Beogradu bilo deset stepeni ispod nule. U opštoj panici koja je nastala povređeno je više građana, a pendrekom je više puta udarena i Vesna Pešić. Policija je, u jurnjavi za demonstrantima, zašla i po dorćolskim ulicama, tako da je po svedočenju očevidaca, jedan broj građana pretučen i u Francuskoj ulici. Bilans intervencije je nekoliko desetina povređenih, među kojima i nekoliko policajaca, kao i nekoliko privedenih demonstranata.

Ishod i posledice[uredi - уреди | uredi izvor]

Protesti su u formalnom smislu postigli uspeh, kada je posle dolaska specijalnog izaslanika OEBS-a Felipea Gonzalesa 11. februara 1997[21] Miloševićeva vlada pristala da donošenjem tzv. lex specialisa (posebnog zakona) prizna pobedu opozicije u mnogim lokalnim sredinama, uključujući i Beograd.

Iako je Miloševićev režim time bio ozbiljno uzdrman, opozicija je na kraju doživela neuspeh, prvenstveno zbog svađa u samoj koaliciji, odnosno odluke Srpskog pokreta obnove da posle nekoliko meseci napusti koaliciju Zajedno i sklopi savez sa Miloševićevim socijalistima, čime su oni vraćeni na vlast u mnogim sredinama koje su bili izgubili. Uprkos tome, demonstracije su imale značajne posledice po dalju istoriju Srbije zato što su demonstrirali snagu opozicije i tzv. Druge Srbije, a njenim predstavnicima dale dragoceno iskustvo koje će primeniti prilikom petooktobarskih promena kojima je Milošević konačno zbačen 2000. Građanski protesti trajali su 88, a studentski više od 117 dana.[6]

Hronologija građanskih protesta[uredi - уреди | uredi izvor]

Novembar - decembar 1996.[22][uredi - уреди | uredi izvor]

Datum Događaj Datum Događaj Datum Događaj
17.11. Održan drugi krug izbora za lokalne vlasti. Iste noći građani su slavili pobedu opozicije. 1.12. Dragan Tomić gostuje na RTS-u i demonstracije naziva "profašističkim i rušilačkim". Uhapšena 4 demonstranta, šetala i baka Olga. Prvi put se pojavio pokretni razglas. Policija najavila oštrije mere. 15.12. Delegacija koalicije "Zajedno" razgovarala sa Džordžom Kornblumom. Prvi put puštena pesma "Glas". Svakodnevni protesti u većim gradovima i naseljima u Srbiji.
18.11. Na Trgu republike održan miting pobede, nakon čega su lideri koalicije "Zajedno" otišli u gradsku skupštinu da bi upozorili GIK da ne manipuliše izbornim rezultatima. Drugi krug je okarakteristisan kao "latinoamerički izbori" 2.12. U Skupštini Srbije odložena sednica zbog dezinfekcije zgrade. Uhapšena 32 demonstranata. Uprkos upozorenju i snegu, šetnja je održana. 16.12 Koalicija "Zajedno" napustila republičku skupštinu. Odbijen zahtev za formiranje anketnog odbora. Međunarodna organizacija za pomoć medijima proglasila je Radio B92 za najbolji radio na svetu. Milo Đukanović predložio Miloševiću da odmah poništi izbore.
19.11 Objavljeni preliminarni rezultati - SPS podnosi prigovor. Počeli protesti u Nišu. Drašković pred 35000 ljudi izjavio "Niška policijo, čestitam ti što nećeš da braniš Kozanostru." 03.12 Nakon višednevnog selektivnog ometanja, prekinut rad Radija B92, radio Indeks, požarevačkog radija BUM93. Zvanično, B92 nema dozvolu za rad. Novi zahtevi na mitinzima su sloboda medija i oslobađanje demonstranata. Pet američkih kongresmena u šetnji. NUNS traži ostavku Tijanića. 17.12. Milošević pred kamerama primio niške studente. Koalicija "Zajedno" traži ostavke D. Tomića, M. Marjanovića i D. Milanovića. U Majdanpeku održan prvi miting podrške Miloševiću.
20.11. Protesti se šire Srbijom (Užice, Pirot, Jagodina...) Sa mitinga je poslato pismo Miloševiću, a Danica Drašković je dala izjavu-razgovor za RTS. Đinđić simbolično promovisan za novog gradonačelnika. 04.12 Mile Ilić podneo ostavku. Masovna šetnja (preko 100.000 demonstranata). Ministar Milutinović u Londonu izjavio da neće biti upotrebljena sila protiv demonstratora. 18.12. Nastavljaju se mitinzi podrške Miloševićevom pismu. Koalicija "Zajedno" pozvala građane na proslavu Sv. Nikole na Trgu Slobode. SPS pozvao nadležne da spreče ometanje saobraćaja u Beogradu.
21.11. Miting i prva protestna šetnja Beogradom. 05.12. 150.000 šetača izvelo napad papirnatom avijacijom na RTS. Proradio B92. 19.12 Sto hiljada ljudi proslavilo Svetog Nikolu. MTV snimio spot za pesmu "Glas". Nova Demokratija ne podržava kontramitinge svog koalicionog partnera.
22.11. U Pirotu odbornici koalicije "Zajedno" štrajkuju glađu. 06.12. Tijanić podneo ostavku. Na mitingu su se pojavile zastave SAD i drugih zemalja, kao i lutka sa likom predsednika Miloševića. 20.12. U Beograd doputovala komisija OEBS-a, na razgovor sa Miloševićem i koalicijom "Zajedno". Momir Bulatović u intervjuu francuskom Figaru rekao da mu je Milošević priznao pobedu opozicije.
23.11. Mitinzi u Beogradu, Nišu i Kragujevcu. 07.12. Vrhovni sud odbio žalbu GIK Beograda. NAkon hapšenja, maltetiran Dejan Bulatović. Keti Morton razgovarala sa Miloševićem. 22.12. Koalicija Zajedno na mitingu objavljuje poverljive informacije sa zatvorenog sastanka SPS-a na kojem je planiran kontramiting za 24.12. Održan prvi kongres Saveza slobodnih gradova i opština Srbije.
24.11. GIK Beograda i Niša poništavaju veliki broj mandata koalicije "Zajedno". Vuk izjavio "Naređujem, glavu gore" 08.12. Devetnaesti dan protesta. GIK upućuje žalbu saveznom sudu. 23.12. Sto hiljada demonstranata. Patrijarh apelovao da se izbegne nasilje.
25.11. Koalicija "Zajedno" podnosi Vrhovnom sudu Srbije žalbu na odluke Prvog opštinskog suda. Tokom šetnje demonstratori bacali jaja na Skupštinu grada, RTS, Radio Beograd i Politiku. Najavljen bojkot trećeg kruga, a šetnja je počela u 15 časova. 09.12 Voren KRistofer pozvao Miloševića da prizna rezultate izbora. Đinđić poručio; "Ako odustanemo, izgubićemo!". 24.12. Incidenti između Beograđana i kontramitingaša. Člana SPO Ivicu Lazovića ranio jedan kontrademonstrant. Najveći protesti do sada.
26.11. Vrhovni sud odbio žalbu. Milicija čuva sud u Jagodini. 10.12. Savezni sud odbacio zahteve GIK Beograda. Koalicija "Zajedno" odbila da učestvuje u radu savezne skupštine. Govor lidera održan na Terazijama. 25.12. Ukupan bilans protesta - 58 povređenih. Nastavljen protest uprkos intervencije policije.
27.11 Održan treći krug izbora. Osim jaja bacalo se i kamenje. 11.12. Klinton poručio Miloševiću da se rezultati izbora moraju poštovati. Biljana Plavšić podržala protest. Predstavnici DS-a u Vašingtonu zatražili zamrzavanje imovine. 26.12. Jake policijske snage blokirale šetnju.
28. 11. Koalicija "Zajedno" apelovala da se ne baca kamenje. Jaja i dalje aktuelna ("Na jajare - jajima"). 12.12 Proglas Saveza dramskih umetnika Srbije. 27.12. Policija i mladići u civilu tukli protestante.
29.11. Sve jače reakcije iz inostranstva. Jaja bačena i na Vrhovni sud. Izašao je prvi broj "Demokratije" . U Kragujevcu proslavljena pobeda. 13.12. Milošević piše pismo-odgovor Vorenu Kristoferu i poziva komisiju OEBS-a. RTS započeo kampanju protiv stranih zastava na mitinzima. 30.12. Policija je blokirala i pešačku zonu, šetnja samo Knez Mihajlovom. Građani pozvani na doček Nove godine na ulicama. Vojska neće izlaziti na ulice.
30.11 Rekordni broj demonstranata - 200.000. Bacala su se jaja, kese sa crvenom bojom, jogurt, toaletni papir, a zvižduk nakon pominjanja imena Slobodana Miloševića je trajao 20 minuta. 14.12. Peške pristižu novosadski studenti. 31.12 Milošević najavio 1997. godinu kao godinu reforme. Više od pola miliona ljudi dočekalo je ponoć na trgu. Bez većih incidenata.

Januar - mart 1997.[22][uredi - уреди | uredi izvor]

Datum Događaj Datum Događaj
02.01. Sveti Arhijerejski sabor SPC osudio je izbornu krađu u Srbiji i nasilje. Koalicija "Zajedno" pozvala građane da prave buku svake večeri u 19:30, tako ometajući TV dnevnik 01.02. U Kruševcu počeo protest gimnazijalaca. D. Mitević izjavio da je kriza posledica gluposti ljudi na vlasti. U Beogradu se dele šetačke dozvole.
05.01. Beograđani izazvali saobraćajni kolaps u centru grada, organizirajući protestnu šetnju i simulirajući kvarove na automobilima 02.02 Policija pendrecima i vodenim topovima rasterala demonstrante sa obe strane Brankovog mosta. Upadom na Filozofski fakultet prekršena autonomija Univerziteta. U Urgetnom centru tridesetak povređenih građana
06.01. Pola miliona građana provelo Badnje veče na ulicama. Eksplozija ispred zgrade direkcije JUL-a 03.02. Patrijarh pozvao na uzdržavanje od nasilja i kritikovao vlast. Štrajk taksista zbog ubistva kolege. Prekinut Fest.
08.01. Vlada Srbije saopštila da je koalicija "Zajedno" dobila većinu u skupštini grada Niša. U Beogradu ponovo blokiran saobraćaj, a policija upotrebila silu tokom akcije "pokvarenih automobila". 04.02. Slobodan Milošević uputio pismo predsedniku vlade M. Marjanoviću kojim mu predlaže usvajanje predloga Lex specialis-a. Sledećeg dana Vlada ekspresno uputila isti na usvajanje predlog zakona. Sukob demonstratora i policije.
09.01. Vrhovni sud potvrdio pobedu u Vršcu. Šetnja je ponovo sprečena. Pedeset i dva akademika traže povlačenje policije sa ulica 08.02. Lex Specialis ocenjen kao neustavan.Prosvetari i dalje u štrajku. Čović ne da svoj mandat. Na trgu oko 80000 ljudi.
12.01. Pedeset i četvrti dan protrsta, i šetnja je blokirana. Građani preuzeli autobus na liniji 31. Četiri ovce sa Zlatibora dovedene na miting. 09.02. Narodno pozorište u štrajku. Oko zgrade "demokratski prsten" . Buka "kod Vuka" .
14.01. GIK Beograda objavio pobedu koalicije "Zajedno" . N. Čović i M.Ilić isključeni iz članstva SPS-a, prvi zato što je bio protiv a drugi zato što je bio za krađu glasova. 11.02. Usvojen Lex Specialis. Odbijen je amandman o Novom Beogradu i Mladenovcu. Rekonstruisana Vlada Srbije sa dosta ministara iz JUL-a. Radikali napustili skupštinu. Demonstranti pristizali na Trg Republike bez ometanja. Zakon sutradan stupio na snagu. Protesti se nastavljaju.
16.01. Atentat na rektora Univerziteta u Prištini Radivoja Papovića. Dve starice prevarile kordon i zaustavile saobraćaj u Kolarčevoj. 17.02 Ministarka Buba Morina naletela kolima na "militantne izbeglice i tvrdi deo SPO" . Drašković najavio veto na predlog SPO-a da Danica Drašković bude predsednik gradske vlasti. Do sada šest miliona ljudi prošetalo Srbijom.
17.01. Samoubistvo Nikole Koljevića. Protesti Srba na Kosovu. 21.02 Konstituisana SO Beograda. Skinuta petokraka sa zgrade Skupštine grada. Proslava na Trgu uz tajm-aut vlastima za oslobođenje medija. SKPJ osudio čin skidanja petokrake.
18.01. SPS se žali na odluku GIK-a. Građani u uniformama obeležili šezdeseti dan protesta. Počeo štrajk prosvetara. 25.02 Jednosatni štraj upozorenja zdravstvenih radnika. Većina škola u Srbiji ne radi zbog štrajka. Roditelji i đaci podržavaju profesore u štrajku.
23.01. RTS odlaže odluku o predaji kragujevačke RTV. Protesti u Kragujevcu na ivici ekscesa. Pretučen poslanik SPO-a, kao i građani u Kraljevu i Nišu. 27.02 Veće dekana smenilo rektora. Nema dogovora između vlade i prosvetara. Povratak otpisanih u Studio B.
24.01. Novo rukovodstvo Kragujevca postiglo dogovor sa RTS-om o privremenom neemitovanju informativnog programa i izlasku policije iz zgrade RTV Krajugevac. Bira se najbučniji kraj u Beogradu, 28.02. Sporazum između SRJ i RS. Predlog ukidanja gradske takse od 3%. Princ Aleksandar Karađorđević pozvan da poseti Beograd.
27.01. Najveća Svetosavska litija ikada viđena u Beogradu - preko 300 000 ljudi. U Nišu konstituisana nova skupština grada. Policija se povukla. 01.03. Smene u NIN-u. Počeo štrajk u istom.
30.01. U protestu aktivno 700 000 građana. Najavljeni generalni štrajkovi Samostalnih sindikata Srbije i beogradskih advokata. 05.03. Pobednički miting u Kragujevcu, SPO osnovao odbor za obnovu monarhije. Dva lica povređena u eksploziji ispred Filozofskog fakulteta u Prištini.

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. 1,0 1,1 1,2 Čedomir Antić (November 24, 2006). "Politika: David pobedio Golijata" (Serbian). http://www.politika.rs/sr/clanak/18304/%D0%94%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%B4-%D0%BF%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BE-%D0%93%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%B0. Pristupljeno August 14, 2017. 
  2. 2,0 2,1 "„Magazin NIN — 2404, 24 JAN 1997”" (Serbian). January 24, 1997. http://www.nin.co.rs/arhiva/2404/5.html. Pristupljeno August 13, 2017. 
  3. 3,0 3,1 "Danas: Studenti su ozbiljno uzdrmali režim Slobodana Miloševića" (Serbian). November 17, 2016. http://www.danas.rs/drustvo.55.html?news_id=332344&title=Studenti+su+ozbiljno+uzdrmali+re%C5%BEim+Slobodana+Milo%C5%A1evi%C4%87a. Pristupljeno August 13, 2017. 
  4. 4,0 4,1 "Vreme br. 484. Vreme 2000: Šta će biti 15. aprila?" (Serbian). April 15, 2000. http://www.vreme.com/arhiva_html/484/02.html. Pristupljeno August 13, 2017. 
  5. Bojan Bilbija (December 25, 2006). "Politika: Srbija nadmudrila režim" (Serbian). http://www.politika.rs/sr/clanak/19722/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%BC%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B0-%D1%80%D0%B5%D0%B6%D0%B8%D0%BC. Pristupljeno August 13, 2017. 
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 "Pocetak 2000". http://www.vreme.com/arhiva_html/484/02.html. Pristupljeno 23. 3. 2011.. 
  7. "Dobrodošli na sajt Branka Dragaša". http://www.dragas.biz/content/view/416/64/. Pristupljeno 23. 3. 2011.. 
  8. "Tanjug Daily News Review, 96-05-13". http://www.hri.org/news/balkans/tanjug/1996/96-05-13.tanjug.html#32. Pristupljeno 23. 3. 2011.. 
  9. "Demokratska stranka — Građanski i studentski protesti 1996—97.". http://www.ds.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=127&Itemid=626. Pristupljeno 23. 3. 2011.. 
  10. "Tema nedelje : Svi naši izbori : DRAGANA MILIĆEVIĆ-MILUTINOVIĆ : POLITIKA". http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Svi-nashi-izbori/t6904.sr.html. Pristupljeno 23. 3. 2011.. 
  11. "Socialist Party Official from Nis Admits Electoral Fraud". http://www.ex-yupress.com/telegraf/telegraf3.html. Pristupljeno 23. 3. 2011.. 
  12. "Foto-reportaza". http://www.yurope.com/mirrors/protest96/ni/foto3.htm. Pristupljeno 23. 3. 2011.. 
  13. "www.yurope.com". http://www.yurope.com/mirrors/protest96/ni/dog15_12.htm. Pristupljeno 23. 3. 2011.. 
  14. "Magazin NIN — 2404, 24 JAN 1997". http://www.nin.co.rs/arhiva/2404/5.html. Pristupljeno 23. 3. 2011.. 
  15. "KONCERT I SETNJA PODSECANJA | SEEcult.org Portal za kulturu jugoistočne Evrope". http://www.seecult.org/node/19544/. Pristupljeno 23. 3. 2011.. 
  16. Bilbija, Bojan (25. 12. 2006). "Srbija nadmudrila režim". http://www.politika.rs/scc/clanak/19722/Srbija-nadmudrila-režim. Pristupljeno 14. 11. 2019. 
  17. Beljan, Mateja (4. 2. 2019.). "Živko je upucao Ivicu u glavu pre 22 godine na kontramitingu: Sad su se sreli oči u oči, seli za kafanski sto i pale su najteže reči (VIDEO) (FOTO)". https://www.telegraf.rs/vesti/srbija/3029319-zivko-je-upucao-ivicu-u-glavu-pre-22-godine-na-kontramitingu-sad-su-se-sreli-oci-u-oci-seli-za-kafanski-sto-i-pale-su-najteze-reci-video-foto. Pristupljeno 14. 11. 2019.. 
  18. "Press Online :: KONTRAMITING". http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/795/KONTRAMITING.html. Pristupljeno 23. 3. 2011.. 
  19. "Kontramiting u Beogradu koštao 1.386.000 DEM, GENERALNI SERVIS ONASA 26 Dec 1996, ONASA". http://www.idoconline.info/digitalarchive/public/serve/index.cfm?fuseaction=form&ElementId=70759. Pristupljeno 23. 3. 2011.. 
  20. Vasić, Miloš. "Facing Civil War: All His Men". http://www2.scc.rutgers.edu/serbiandigest/274/t274-4.htm. Pristupljeno 13. 2. 2021.. 
  21. "www.izdavackicentar.ds.org.yu". http://www.izdavackicentar.ds.org.yu/images/10%20Panajotovic_web.pdf. Pristupljeno 23. 3. 2011.. 
  22. 22,0 22,1 Šetnja u mestu : građanski protest u Srbiji, 17.11.1996-20.3.1997= Walking on the spot : civil protest in Serbia, November 17 1996 - March 20 1997. Radosavljević, Darka.. Beograd: Radio B92. 1997. ISBN 86-7963-069-1. OCLC 38220169. https://www.worldcat.org/oclc/38220169. 

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]