Međunarodne sankcije protiv SR Jugoslavije

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Teritorije Republike Hrvatske i Republike Bosne i Hercegovine pod kontrolom srpskih snaga 1992-1995.

Međunarodne sankcije SR Jugoslaviji su uvedene od strane međunarodne zajednice zbog učešća Srbije i Crne Gore u ratu u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj.

Sankcije međunarodne zajednice protiv SR Jugoslavije, uvedene su rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 757 od 30. maja 1992. Sankcije su proširivane i pooštravane rezolucijom 787 od 16. novembra 1992. i, naročito, rezolucijom 820 od 17. aprila 1993, a ublažavane (delimično obustavljane) rezolucijama 943, od 23. septembra 1994, 970, od 12. januara 1995, i 988 od 21. aprila 1995. Konkretan povod za uvođenje sankcija bio je rat u Bosni i Hercegovini, pošto je Savet bezbednosti UN ocenio da je SR Jugoslavija neposredno umešana u ovaj sukob. Po sveobuhvatnosti i oštrini, uz izuzimanje vojne intervencije, bile su to najteže kaznene mere koje su UN ikada preduzele protiv jedne zemlje.

Sankcije uvedene navedenim rezolucijama su obustavljene na neodređeno vreme rezolucijom 1022 od 22. novembra 1995, dan posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma, a formalno ukinute rezolucijom 1074 od 2. oktobra 1996 (neposredno posle potvrđivanja rezultata izbora u Bosni i Hercegovini).

Sankcije su samo učvrstile Miloševićevu vladavinu. Najveći deo robnog prometa odvijao se na crnom tržištu. Najprofitabilniji poslovi u to vreme bili su šverc nafte i cigareta.

Hronologija[uredi - уреди | uredi izvor]

15. maja 1992. godine, Savjet bezbjednosti Ujedinjenih nacija je u rezoluciji broj 752 zahtijevao da odmah prestanu svi oblici spoljnog miješanja u Bosni i Hercegovini od strane jedinica JNA i da se te jedinice povuku, stave pod kontrolu republičke vlade ili raspuste i razoružaju. Nakon što je SR Jugoslavija odbila da se povuče iz konflikta u Bosni i Hercegovini (zvanično se povukla, ali ne i stvarno[1][2]), međunarodne sankcije su uvedene. Miloševićevi mediji su nakon toga neprestano ponavljali da su sankcije "nepravedne i ničim izazvane".[3]

Iako su srbijanske vlasti tvrdile da "Srbija nije u ratu", predstavnici međunarodne zajednice su smatrali da to nije istina:

Dva su koraka koje bi Savezna Republika Jugoslavija mogla sada da preuzme i koja bi, po mom mišljenju, imala izuzetno pozitivno dejstvo: prekid svakog snabdevanja od strane Vojske Jugoslavije armije bosanskih Srba i pomoć trupama UN da zatvore granice SRJ prema Bosni i Hercegovini.[4]

Pismo specijalnog izaslanika UN Sajrusa Vensa predsetniku SRJ Dobrici Ćosiću, 11. aprila 1993. godine

Pod uticajem međunarodnih sankcija došlo je i do velike ekonomske krize u zemlji i do pojave hiperinflacije, koja je zabeležila i izdavanje novčanice sa nejvećim apoenom (500.000.000.000 dinara) ikada u svetu.

1997. godine su ponovo uvedene međunarodne sankcije Beogradu, zbog progona Albanaca sa Kosova.[5]


Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]