Čedomir Jovanović

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Čedomir Jovanović
Чедомир Јовановић
Čedomir Jovanović

Čedomir Jovanović


Na dužnosti
18. mart 2003. – 3. mart 2004.
Predsjednik vlade Zoran Živković

Rođen/a 13. april 1971. (1971-04-13) (dob: 45)
Beograd, SR Srbija, SFRJ
Državljanstvo srpsko
Politička stranka Demokratska stranka (1998-2005)
Liberalno-demokratska partija
Suprug/a Jelena Savić

Čedomir Jovanović (rođen 13. aprila 1971. godine u Beogradu) je dramaturg i srpski političar, poznat kao vođa Liberalno-demokratske partije.

Biografija[uredi - уреди | uredi izvor]

Jovanović je osnovnu školu završio u Beogradu. Prvi razred srednje škole započeo je u Devetoj beogradskoj gimnaziji da bi se ubrzo prebacio u Treću ekonomsku školu. Diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, 1998. godine. Tokom studija radio je kao novinar.Trenutno pohađa magistarske studije na odseku za filmologiju Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu.[1]


Bio je jedan od lidera studentskog protesta 1996/97.[1], kada je stekao znatnu popularnost. Tih dana je navodno izvesna studentkinja Mia lansirala i bedž sa natpisom „Čedo, oženi me!“[2], što je Jovanović objašnjavao time da se ljudima verovatno dopada to što on priča[2]. Sam tvrdi da je bio hapšen i prebijan više puta od strane policije.[1]

Po okončanju protesta, sa Čedomirom Antićem i grupom tadašnjih istomišljenika osnovao je Studentski politički klub, koji je podržao bojkot republičkih izbora 1997.[1]

Pristupio je Demokratskoj stranci 1998. godine. U oktobru 2001. izabran je za njenog potpredsednika. Učestvovao je u izbornim kampanjama u septembru i decembru 2000. godine. Tokom kampanje nalazio se na mestu šefa izbornog štaba Demokratske stranke i Demokratske opozicije Srbije. Na republičkim izborima decembra 2000. godine, izabran je za poslanika u Skupštini Srbije.[1] Čedomir Jovanović brzo napreduje do pozicije potpredsednika DS na koju je izabran 2001. godine.

Od januara 2001. do marta 2003. godine bio je na funkciji šefa poslaničke grupe DOS, odnosno DOS - Reforma Srbije. Bio je najmlađi političar na toj funkciji u istoriji Srbije.

Bio je jedan od organizatora hapšenja Slobodana Miloševića u martu 2001. godine i jedan od glavnih pregovarača o njegovoj mirnoj predaji, i potom njegovog izručenja Haškom tribunalu, 28. juna iste godine.

U Vladi Republike Srbije formiranoj nakon smrti Zorana Đinđića, 18. marta 2003. godine postao je potpredsednik Vlade Republike Srbije zadužen za evropske integracije i koordinaciju reformi. Učestvovao je u izradi Akcionog plana i daljoj harmonizaciji odnosa Srbije i Crne Gore.[1]

Godine 2008. se kandidovao za predsednika Srbije, a na izborima je bio peti, sa 5,34% osvojenih glasova.

Oženjen je Jelenom i otac четворо dece Mihajlo Lajf, Jana Hart, Zora Fejt i Anđelija Fej.

Liberalno demokratska partija[uredi - уреди | uredi izvor]

Posle stranačkih izbora, izgubio je mesto potpredsednika Demokratske stranke. Pokrenuo je Liberalno-demokratsku frakciju koja je javno kritikovala rukovodstvo stranke što je rezultiralo njegovim isključenjem iz stranke. Nakon toga je osnovao Liberalno-demokratsku partiju čiji je danas predsednik. 2007. se u Liberalno-demokratsku partiju utopio Građanski savez Srbije. Liberalno-demokratska partija je od 2007 do 2014. imala poslanike u Narodnoj skupštini.

Politički stavovi[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Jovanović je u javnosti izazvao pažnju i zbog stava o Kosovu: zajedno sa drugim strankama koalicije koju predvodio 2006-2007. godine, on zastupa stanovište da je Kosovo faktički nezavisno još od 1999. i da Srbija treba da takav ishod prihvati i okrene se drugim problemima, što ga je načinilo dodatno nepopularnim među onima koji se zalažu za ostanak Kosova u okvirima Srbije. Sa druge strane, mnogi ga hvale za hrabrost da javnosti Srbije saopšti "ono što niko drugi ne sme".

Ostalo[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Postojao je pešački prelaz u Beogradu ispred Skupštine Srbije, koji je hitno postavljen samo dvadeset metara od već postojećeg pešačkog prelaza, nakon što je B92 snimila Jovanovića kako na neobeleženom mestu prelazi ulicu i izjavljuje da bi mu bilo lakše kada bi na tom mestu postojao pešački prelaz. [4] Jovanović je naknadno objasnio da su pešački prelaz samoinicijativno postavili nadležni u policiji i da on lično nikada nije dao nalog za to.

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Jovanovićev CV
  2. 2,0 2,1 „Lik i delo u časopisu Vreme“
  3. "Želimo nov sistem vrednosti"
  4. Blic: Zebra za poslanike

Vanjski linkovi[uredi - уреди | uredi izvor]