Радомир Ђорђевић
| Радомир Ч. Ђорђевић | |
|---|---|
Радомир Ч. Ђорђевић | |
| Rođenje | 17. 11. 1940. Брод (Белчине), Црна Трава Србија |
| Alma mater | Физички факултет Универзитета у Београду |
Др. Радомир Ч. Ђорђевић - Пуле 17. новембар 1940, Брод (Белчине) код Црне Траве) је професор Универзитета у Београду у пензији.
Биографија[uredi | uredi kod]
Др. Радомир Ч. Ђорђевић, професор Универзитета у Београду у пензији, рођен је 17. новембар 1940. у Броду (Белчине) код Црне Траве.
Гимназију и студије философије завршио је у Београду. По завршетку студија изабран је за асистента у Институту друштвених наука а од 1. октобра 1965. године је био на Природно-математичком факултету Универзитета у Београду (данас Физички факултет Универзитета у Београду) где је провео цео свој радни век. Хонорарно је предавао философију у Десетој београдској гимназији (1964), на Технолошко-металуршком факултету (1971) на Филолошком факултету (1981-1985), у Војној академији копнене војске (1976-1978), на Природно-математичком факултету Универзитета у Крагујевцу (при оснивању најпре као асистент, краће време а крајем осамдесетих и почетком деведесетих година и као наставник). Осим предмета Увод у философију и Философија природних наука које је предавао у наведеним установама, држао је посебан курс предавања из предмета Философија код Словена на Философском факултету Универзитета Црне Горе, Никшић (2001-2004). Докторирао је са тезом О улози хипотезе у науци (1980).
Учествовао је на бројним домаћим и иностраним философким и научним симпозијумима, конгресима итд. Основао је интерфакултетски стручни семинар Славица који је деловао од 1995-1999. године на ПМФ-у а потом је организовао у својству уредника стални циклус Руска философска мисао и проблеми савременог света у РКЦ у Београду (Руски Дом) који се одржавао током петнаест година. Био је члан уредништва часописа Дијалектика, Књижевност, Млади физичар. У више мандатних периода био је подпредседник Српског Философског друштва Arhivirano 2014-12-18 na Wayback Machine-u, и данас је члан извршног одбора тог стручног удружења. Током четврт столећа био је сарадник Трећег програма радио Београда као и вишегодишњи сарадник осталих програма овог радија као и неких телевизијских станица.
У знак признања за доприносе добио је три плакете Руског културног центра у Београду, плакету-захвалности Друштва физичара Србије за доприносе раду часописа Млади физичар, две плакете за допринос раду Власинских сусрета.
Библиографија радова од 2006-2014 године биће објављена у прилогу књиге Философске расправе, са одзивима на радове аутора, која је у припреми.
Радови[uredi | uredi kod]
Поред неколико стотина прилога различитог карактера у више од четрдесет публикација из науке и философије објавио је следеће књиге:
- Философија и наука (Јефимија, Београд, 1994)
- Увод у философију физике (Јасен, Београд, 2004)
- Од интуиције до хипотезе, изабрани списи из философије науке (у издању Института за философију Философског факултета у Београду, Београд, 2006)
- Човек, вредности и историја, изабрани списи из практицке и српске философије (у издању Института за философију Философског факултета у Београду, Београд, 2006)
- Студије о руској философији (I-II-III, ICNТ, Београд, 2007-2011)
Библиографија радова од 1966. до 2006.године објављена је у прилогу књиге Човек, вредности и историја, стр.351-370.