Rigoletto

Izvor: Wikipedia


Rigoletto
Italijanski bariton Titta Ruffo kao Rigoletto, godine 1912. u Chicagu
Italijanski bariton Titta Ruffo kao Rigoletto,
godine 1912. u Chicagu

Muzika Giuseppe Verdi
Libreto Francesco Maria Piave
Broj činova 3
Datum pisanja 28. april 1850 - 5. februar 1851
Predložak Le roi s'amuse autor:
Victor Hugo
Originalna verzija
Jezik italijanski
Premijera 11. mart 1851.
Teatro La Fenice, Venecija
Lombardsko-venetsko Kraljevstvo (danas Italija)
Znamenite izvedbe
Glavni likovi
  • Vojvoda od Mantove (tenor)
  • Rigoletto, njegova dvorska luda (bariton)
  • Gilda, Rigolettova kćer (sopran)
  • Sparafucile, mačevalac (bas)
  • Maddalena, njegova sestra (kontra-alt)
  • Giovanna, Gildina družica (mezzo-sopra)
  • Matteo Borsa, dvorjanin (tenor)
  • Vitez Marullo, dvorjanin (bariton)
  • Grof Ceprano (bas)
  • Grofica Ceprano, njegova žena (mezzo-sopran)
  • Grof Monterone (bariton)
  • Vratar (bas)
  • Vojvotkinjin paž (sopran)
  • Dvorjani, plemkinje, paževi, sluge (zbor)
Znamenite arije
  • Vojvodina arija "Questa o quella..." (I čin)
  • Gildina arija « Gualtier Maldè... Caro nome » (I čin)
  • Vojvodina arija « Ella mi fu rapita... » (II čin)
  • Zbor « Duca, duca... » (II čin)
  • Rigolettova arija « Cortigiani, vil razza dannata »(II čin)
  • Rigolettov i Gildin duet « Si, vendetta » (II čin)
  • Vojvodina arija « La donna è mobile » (III čin)
  • Kvartet « Un di se ben rammentomi … Bella figlia dell’amore » (III čin)

Rigoleto (it. Rigoletto), opera, melodramma u tri čina Đuzepea Verdija

Libreto[uredi - уреди]

Frančesko Marija Pjave (Francesco Maria Piave) prema drami Kralj se zabavlja (Le roi s’amuse) Viktora Igoa (Victor Hugo).

Praizvedba[uredi - уреди]

11. mart 1851., Venecija u Teatro La Fenice.

Likovi i uloge[uredi - уреди]

Vojvoda od Mantove (Duca di Mantua) - tenor
Rigoleto (Rigoletto), njegova dvorska luda - bariton
Đilda (Gilda), Rigoletova ćerka - sopran
Sparafučile (Sparafucile), plaćeni ubica - bas
Madalena (Maddalena), njegova sestra - alt
Đovana (Giovanna), Đildina pratilja - mecosopran
Grof Monterone (Monterone) - bas
Marulo (Marullo), plemić - bariton
Mateo Borsa (Matteo Borsa), dvorjanin - tenor
Grof Čeprano (Conte Ceprano) - bas
Grofica Čeprano (Contessa Ceprano), njegova žena - mecosopran
Tamničar (Usciere) - tenor
Paž (Paggio) - mecosopran

dame, gospoda, dvorjani, paževi, stražari (hor)

Mesto i vreme[uredi - уреди]

Mantova i okolina u XVI veku

Sadržaj[uredi - уреди]

I čin[uredi - уреди]

  • Scena I

Dvorana u vojvodinoj palati. Zabava je u toku. Vojvoda je našao novu zabavu: video je mladu neznanku u crkvi kojoj je prišao pretvarajući se da je običan građanin. Kako gosti pristižu, njemu za oko pada grofica Čeprano kojoj se on udvara naočigled njenog muža. Rigoleto se besramno ruga grofu. Veliki broj dvorjana je već bio ponižavan Rigoletovim opaskama, ali mu niko ništa ne može jer ga vojvoda štiti. Marulo donosi vest da Rigoleto, grbavac, ima ljubavnicu koju krije, i on sa dvorjanima smišlja plan kako da mu napakoste. Na zabavu upada grof Monterone kome je vojvoda obeščastio ćerku. Rigoleto se izruguje grofu, na šta ga Monterone proklinje da i on oseti bol očajnog oca.

  • Scena II

Slepa uličica kod Rigoletove kuće. Preko puta se nalazi dvorište kuće grofa Čeprana. Rigoleto dolazi opsednut grofovim prokletstvom. Presreće ga Sparafučile, plaćeni ubica i nudi mu svoje usluge, jer uz devojku koju ima kod kuće, sigurno ima i neprijatelje. Rigoleto ga tera od sebe, uplašen, ali ipak ga pita, za slučaj da mu ustreba, kako on obavlja svoj 'zanat', koliko košta i gde ga može naći. I dalje moren teškim mislima, shvata da su on i ubica isto, ali da jedan ubija nožem, a drugi rečima. U takvom raspoloženju ulazi u kuću gde mu Đilda izlazi u susret. Ona je odrasla u sigurnosti kuće i nikada nije izlazila napolje bez pratnje Đovane, ali i tada samo do crkve. Ona o službi svoga oca i o svojoj majci ne zna ništa. Ali, ni ocu nije rekla da je u crkvi upoznala mladića koji joj se udvarao. Kada začuje neku buku napolju, Rigoleto odjuri, a Đilda ostaje i sanjari o neznanom mladiću. U to upada on, u stvari prerušeni vojvoda, i izjavljuje joj svoju ljubav. Govori joj da je student, siromašan, a kada ga pita za ime, on joj kaže da je 'Gualtijer Malde'. On beži, a Đilda se povlači u kuću zanesena njime. Rigoleto na ulici sreće grupu dvorjana predvođenih Marulom i Borsom. Oni mu saopšatavaju da hoće da otmu groficu Čeprano i da im treba njegova pomoć. On to radosno prihvata. Oni ga maskiraju kao i sebe i neprimetno mu navlače masku preko očiju. Daju mu da pridržava merdevine i uvlače se u njegovu kuću i otimaju, kako oni to misle, Rigoletovu ljubavnicu. Dok je odnose, Đilda uspe da strgne povez i poviče oca. On shvata da je prevaren, utrčava u kuću i nalazi samo praznu sobu. Shvata da je pomogao otmicu sopstvene ćerke.

II čin[uredi - уреди]

Dvorana u vojvodinoj palati. Vojvoda mašta o svojoj novoj žrtvi. Uto dolaze dvorjani sa vešću da su oteli Rigoletovu ljubavnicu i govore mu o svom poduhvatu. On shvata da je to ista ona devojka od prethodne noći i utrčava u sobu gde je ona. Rigoleto dolazi i pretražuje sve ćoškove palate sumnjajući da je Đilda tu. Svi se izruguju njegovom očajanju, govoreći mu da su oni bili tu cele noći i da je sve zasigurno sanjao. Ali, kada dođe paž kod vojvode sa porukom od vojvotkinje i kada se dvorjani zbune, Rigoleto shvata da je Đilda tu. Oni mu ne daju da uđe u vojvodinu sobu, ali on im otkriva ko je u stvari Đilda i baca se na vrata. Dvorjani ga odbiju, a on pada pred njih i u suzama ih moli da mu vrate ćerku, njegovo jedino blago na celom svetu. Đilda istrčava iz sobe i baca se ocu u naručje. On joj otkriva pravu istinu o vojvodi, ali to ne utiče na njena osećanja premanjemu. Grofa Monterona provode na gubilište i on zastaje pred vojvodinim portretom uz reči da kada ga nije stigla očeva kletva, neka srećno živi i dalje. Na to Rigoleto odlučuje da se osveti i govori da će i grofova ćerka biti osvećena. Đilda moli oca da se smiluje vojvodi.

III čin[uredi - уреди]

Na obali reke Minćo, Sparafušilova kuća. Rigoleto je unajmio Sparafučila da ubije vojvodu. On Đildi pokazuje kako je vojvoda prevrtljiv. On u Sparafučilovoj kući zavodi njegovu sestru Madalenu koja je plaćena da flertuje sa njim. Đilda je očajna. Rigoleto je šalje kući da se presvuče u mušku odeću i da ode u Veronu, gde će joj se on uskoro pridružiti. Madalena moli brata da poštei život vojvodi, jer je i ona pala pod njegovim šarmom. Oni se dogovaraju da ubiju prvog prolaznika koji naiđe i da ga poture Rigoletu. Đilda sve ovo prisluškuje i odlučuje da se ona žrtvuje za vojvodu. Kada Rigoleto dođe da se uveri da je posao obavljen, Sparafučile mu da vreću sa lešom i pokaže gde u reci da ga baci. Kada Rigoleto odvuče leš do reke, začuje se vojvodina pesma iz kuće. Rigoleto otvara vreću i u bljesku munje ugleda svoju ćerku. On shvata da ga je stigla Monteronova kletva.

Poznate muzičke numere[uredi - уреди]

  • Questa o guella (Ova ili neka druga) – Vojvodina arija (I čin)
  • Signor!... Va, non ho niente. (Gospodine!... Beži, nemam ništa.) – duet Rigoleta i Sparafučila (I čin)
  • Pari siamo! (Isti mi smo) – Rigoletov monolog (I čin)
  • Caro nome, che il mio cor (Drago ime, što u srcu mom) – Đildina arija (I čin)
  • Cortigiani, vil razza dannata (Dvorjani, vi raso kleta) – Rigoletova arija (II čin)
  • Tutte le feste al tempio (Svakoga praznika u hramu) – Đildina arija i duet sa Rigoletom (II čin)
  • La donna è mobile (Žena je varljiva) – Vojvodina arija (III čin)
  • Bella figlia dell'amore (Lepa kćeri ljubavi) – kvartet (III čin)
  • Lassù in ciel vicino al madre (Gore na nebu, odmah kraj majke) – Završni duet Đilde i Rigoleta (III čin)

Vanjske veze[uredi - уреди]

Libreto

Note