Položaj LGBT osoba u Rusiji

Izvor: Wikipedia
Položaj LGBT osoba u
Rusiji
Российская Федерация
Zastava Rusije Zastava duginih boja
Zastava Zastava duginih boja
Položaj Rusije
Legalizacija Da – od 1993.[1]
Antidiskriminacioni zakoni Ne
Uzrast seksualne saglasnosti Da - izjednačeno na 16 godina, od 2003.
Brak Ne
Istopolna zajednica Ne
Usvajanje Ne – osoba pojedinačno može usvojiti dete, bez obzira na seksualnu orijentaciju, ali istopolni par zajedno ne može usvojiti.
In vitro fertilizacija
za lezbejke
Ne
Vojska Ne – važi nezvanična "ne pitaj, ne pričaj" politika
Zakonska promena pola Da – zakonska promena pola je omogućena 1997.
Mediji Kvir
Događaji Moscow Pride, "Bok o Bok"
Istaknute osobe Pjotr Iljič Čajkovski, Svetlana Surganova, Ida Rubinštajn, Sofija Jakovlevna Parnok, Rudolf Nurejev, Ala Nazimova, Boris Moisejev, Michael Lucas, Tamara Karsavina, George Hoyningen-Huene, Vera Gedroic, Sergej Djagiljev, Konstantin Konstantinovič Romanov,
Wikipedia-LGBT.png LGBT portal

Položaj LGBT osoba u Rusiji pogoršan je poslednjih godina donošenjem zakona koji su značajno ograničili prava LGBT osoba, a posebno pravo na slobodu govora i okupljanja.

Homoseksualnost je dekriminalizovana u Rusiji 1993. godine, međutim ne postoje nikakvi zakoni protiv diskriminacije LGBT osoba. Nijedna parlamentarna stranka ne podržava LGBT prava, a većina stanovništva takođe ima negativan stav prema homoseksualnosti.

Javna okupljanja LGBT osoba se uglavnom zabranjuju, a tamo gdje su održana uglavnom su završila napadom pripadnika desničarskih i radikalnih religijskih grupa na učesnike.

Dekriminalizacija homoseksualnosti[uredi - уреди]

Godine 1716. Petar Veliki je doneo zabranu muške homoseksualnosti u vojsci. Ovakva zabrana je bila deo opsežnih reformi društva, ali se naporu da se sličan zakon proširi i na civilno stanovništvo opiralo do 1835.[2]

Muška homoseksualnost je prvi put dekriminalizovana u Rusiji posle Oktobarske revolucije, kada je ukinut krivični zakon Carske Rusije. Krivični zakoni Rusije iz 1922. i 1926. ne tretiraju homoseksualnost kao krivični djelo. U drugim dijelovima SSSR-a, kao što su Azerbejdžan, Gruzija, Turkmenistan i Uzbekistan, muška homoseksualnost je i dalje ostala kriminalizovana.[3]

Godine 1933. Staljinistička Rusija uvodi član 121., koji na teritoriji celog SSSR-a zabranjuje mušku homoseksualnost, kažnjavajući je kaznom do pet godina teškog rada. Ovaj zakon ostaje na snazi sve do 27. maja, 1993. godine. Ipak, kasnije je objavljeno da do 13. avgusta 1993. "nisu sve osobe osuđene po ovom zakonu puštene iz zatvora", kao i to da je bilo "slučajeva homoseksualaca koji su ponovo osuđivani i zadržani u zatvoru, slučajevi zatvorenih homoseksualaca koji nisu mogli da se lociraju i oni čija dokumenta su nedostajala"[4]. Ovakva promena zakona je usledila nakon pritisaka od strane Saveta Evrope[1]. Iako je Boris Jeljcin potpisao ovaj zakon 29. aprila, 1993.[1], ni on niti parlament nisu bili zainteresovani za položaj LGBT osoba[2], niti je ijedna politička partija zastupala prava LGBT osoba.

Od 2003. godine, izjednačena je minimalna starosna granica za stupanje u seksualne odnose za homoseksualne i heteroseksualne osobe.

Sloboda govora i okupljanja[uredi - уреди]

Zakoni protiv "homoseksualne propagande"[uredi - уреди]

Parada ponosa[uredi - уреди]

Glavni članak: Moscow Pride

Parada ponosa u Moskvi je prvi put zakazana 2006. Najava parade bila je propraćena negativnim reakcijama religijskih poglavara i nacionalista. Takođe, gradonačelnik Moskve, Jurij Luškov je svake godine zabranjivao održavanje parade. Ipak, parada je svake godine održavana uprkos zabranama i nasilju. Paradu ponosa u Moskvi su svojim prisustvom podržavale poznate ličnosti i političari iz sveta, poput Volekera Becka, Vladimira Luxarije, Petera Tatchella, Richarda Fairbrassa iz Right Said Fred i drugi.

Antidiskriminacioni zakoni[uredi - уреди]

Rusija nema zakone koji zabranjuju diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije. Vlasti odbijaju da priznaju potrebu za posebnom zabranom diskriminacije.

Istopolne zajednice[uredi - уреди]

Ruski zakoni ne priznaju istopolne zajednice.

Usvajanje dece[uredi - уреди]

Istopolni parovi ne mogu da usvajaju decu. Međutim, prema ruskim zakonima, pojedinac ima pravo da usvoji dete bez obzira na seksualnu orijentaciju.

Nasilje[uredi - уреди]

Društveni odnos i LGBT zajednica[uredi - уреди]

U većim gradovima, kao što je Moskva i Sankt Peterburg postoji vidljiva i razvijena LGBT zajednica. Ipak, život LGBT osoba u Rusiji je manje otvoren nego u zapadnim državama[5]. Sa povećanjem vidljivosti LGBT osoba povećava se i društveno prihvatanje. To se može primetiti i u istraživanjima javnog mnenja. Prema istraživanju sprovedenom 1989., kada je homoseksualnost još uvek bila ilegalna u Rusiji, čak 31% stanovništva je smatralo da homoseksualne osobe treba ubiti, 32% je podržavalo izolaciju, a samo 12% je smatralo da ih treba ostaviti na miru[6] Godinu dana nakon legalizacije 23% je podržavalo ubistvo, 24% je smatralo da homoseksualne osobe treba izolovati, dok je 29% bilo za to da se ostave na miru[6]. Prema istraživanju iz 2005. godine, 43.5% smatra da se homoseksualnost treba ponovo zabraniti (koliko su radikalni negativni stavovi ovo istraživanje ne ispituje), dok čak 42.8% smatra da se treba zabraniti diskriminacija protiv LGBT osoba, a 14% podržava istopolnebrakove[7].

Vojska[uredi - уреди]

Od 2003. gejevima nije zabranjeno da služe vojsku[8]. Novi statut koji uređuje to pitanje donet je 1. jula, 2003. Međutim, Statut sadrži deo koji uključuje "devijacije u rodnom identitetu i seksualnim preferencijama" u razloge zbog kojih bi neko bio proglašen nesposobnim. Ovo je unelo nejasnoće, koje je konačno objasnio general Valerij Kulikov razjasnio:

"Novi statut o vojsci i medicinskoj proceni od 1. jula, 2003. ne zabranjuje ljudima nestandardne seksualne orijentacije da služe vojsku. […] Pitanje homoseksualnosti neke osobe nije medicinsko pitanje. U medicini ne postoji takva dijagnoza kao homoseksualnost. Takva bolest ne postoji u klasifikaciji Svetske zdravstvene organizacije. Novi statut o vojsci i medicinskoj proceni prati međunarodnu zakonodavnu praksu. Prema tome, razlozi za procenu sposobnosti homoseksualaca da služe vojsku su isti: fizičko i psihičko zdravlje."[8]

Međutim, iako zakonski nije zabranjeno da autovani gejevi služe vojsku, nezvanično se praktikuje ne pitaj, ne pričaj politika:

"Ljudi nestandardne seksualne orijentacije mogu imati problema u vojsci i, prema tome, ne bi trebalo da otkrivaju svoje seksualne preferencije, rekao je Valerij Kulikov. 'Drugim vojnicima se to neće svideti, mogu da ih prebiju.'"[8]

Transrodnost i korekcija pola[uredi - уреди]

U SSSR-u operacije korekcije pola su prvi put izvođene tokom 1920-ih, ali su onda bile zabranjene sve do 1960-ih. Aron Belkin, endokrinolog, je uradio veliki broj operacija od 1960-ih i bio je na neki način zagovornik prava transseksualnih osoba.

Vidi dalje[uredi - уреди]

Spoljne veze[uredi - уреди]

Reference[uredi - уреди]

  1. 1.0 1.1 1.2 "Russia: Update to RUS13194 of 16 February 1993 on the treatment of homosexuals". Immigration and Refugee Board of Canada. 2000-02-29. http://www.unhcr.org/refworld/docid/3ae6ad788c.html. pristupljeno 2009-05-21. 
  2. 2.0 2.1 Healey, Daniel (2004, last updated 2005-07-19). "Russia". glbtq: An Encyclopedia of Gay, Lesbian, Bisexual, Transgender, and Queer Culture. glbtq, Inc. http://www.glbtq.com/social-sciences/russia.html. pristupljeno 21. 05. 2009.. 
  3. Igor Kon (19. 7. 2011). "Soviet Homophobia". ILSA. http://libertyandsocialism.org/2011/07/19/soviet-homophobia/. pristupljeno 5 avgust-коловоз 2013. 
  4. "Russia: Information on whether men have in fact been released from jail subsequent to the 27 May 1993 legislation lifting the ban on consensual homosexual relations". Immigration and Refugee Board of Canada. 01. 08. 1993.. http://www.unhcr.org/refworld/docid/3ae6aaf693.html. pristupljeno 21. 05. 2009.. 
  5. Gay Russians Are 'Free' Now But Still Stay in Fearful Closet
  6. 6.0 6.1 Gay Russians Are 'Free' Now But Still Stay in Fearful Closet 2. Deo
  7. "Public opinion poll: Majority of Russians oppose gay marriages and a gay President but support ban on sexual orientation discrimination". GayRussia.Ru. 2005-05-19. Arhivirano iz originala 2007-06-14. http://web.archive.org/web/20070614183753/http://www.gayrussia.ru/en/news/detail.php?ID=1459. pristupljeno 2009-05-26. 
  8. 8.0 8.1 8.2 "Gays are not Willingly Accepted in the Russian Army". Pravda Online. 2003-12-01. http://english.pravda.ru/business/finance/01-12-2003/4207-gayarmy-0/. pristupljeno 7. 8. 2013.. 
Gay flag.svg Položaj LGBT osoba u Evropi
Suverene države Albanija • Andora • Armenija** • Austrija • Azerbejdžan* • Belorusija • Belgija • Bosna i Hercegovina • Bugarska • Crna Gora  • Češka • Danska • Estonija • Finska • Francuska • Grčka  • Gruzija* • Holandija  • Hrvatska • Irska • Island • Italija • Kazahstan* • Kipar** • Letonija • Lihtenštajn • Litvanija • Luksemburg • Mađarska • Makedonija • Malta • Moldavija • Monako • Nemačka  • Norveška • Poljska • Portugal • Rumunija • Rusija* • San Marino • Slovačka • Slovenija • Srbija • Španija • Švajcarska • Švedska • Turska* • Ujedinjeno Kraljevstvo  • Ukrajina  •Vatikan
Autonomije, zavisne i druge teritorije Abhazija* • Ažarija* • Åland • Akrotiri i Dekalija •Džersi  • Krim • Farska ostrva • Gernzi • Gibraltar • Nagorno-Karabah* • Nahčivan* • Ostrvo Man • Turska Republika Severni Kipar**
* veliki deo teritorije je u Aziji
** država je u Zapadnoj Aziji, ali se smatra evropskom iz kulturnih, političkih i istorijskih razloga.
Položaj LGBT osoba u svetu
Svet
Položaj LGBT osoba u Africi
Afrika
Položaj LGBT osoba u Južnoj Americi
Južna Amerika
Položaj LGBT osoba u Severnoj Americi
Severna Amerika
Položaj LGBT osoba u Aziji
Azija
Položaj LGBT osoba u Okeaniji
Okeanija
Ova kutijica: pogledaj  razgovor  uredi


Gay flag.svg Položaj LGBT osoba u Aziji
Suverene države

Afganistan • Armenija* • Azerbejdžan* • Bahrein • Bangladeš • Brunej • Butan • Egipat*** • Filipini • Gruzija* • Indija  • Indonezija* • Irak  • Iran • Istočni Timor** • Izrael • Japan • Jemen Jordan • Južna Koreja • Kambodža  • Katar • Kazahstan*** • Kina • Kipar* • Kirgistan • Kuvajt • Laos • Liban • Mianmar • Moldavija • Monglija • Nepal • Oman • Pakistan  • Rusija*** • Saudijska Arabija • Severna Koreja • Singapur • Sirija • Šri Lanka • Tadžikistan • Tajland • Tajvan • Turkemnistan • Turska*** • Ujedinjeni Arapski Emirati • Uzbekistan • Vijetnam

Autonomije, zavisne i druge teritorije Abhazija* • Hong Kong • Palestina
*Nekada se računa kao deo Evrope; ** Nekada se računa kao deo Okeanije; *** Transkontinentalna država
Položaj LGBT osoba u svetu
Svet
Položaj LGBT osoba u Africi
Afrika
Položaj LGBT osoba u Južnoj Americi
Južna Amerika
Položaj LGBT osoba u Severnoj Americi
Severna Amerika
Položaj LGBT osoba u Evropi
Evropa
Položaj LGBT osoba u Okeaniji
Okeanija
Ova kutijica: pogledaj  razgovor  uredi