Položaj LGBT osoba u Slovačkoj

Izvor: Wikipedia
Položaj LGBT osoba u
Slovačkoj
Slovenská republika
Zastava Slovačke Zastava duginih boja
Zastava Zastava duginih boja
Položaj Slovačke
Legalizacija Da – od 1962.
Antidiskriminacioni zakoni Da – od 2004.
Uzrast seksualne saglasnosti Da – Izjednačeno 1990. godine na 15 godina.
Brak Ne
Istopolna zajednica Ne
Usvajanje Ne
In vitro fertilizacija
za lezbejke
Ne
Vojska Da - Da
Zakonska promena pola
Organizacije Iniciatíva Inakosť
Istaknute osobe Ondrej Nepela, Lukas Ridgeston
Wikipedia-LGBT.png LGBT portal

Slovačka je, za razliku od Češke, konzervativnija po pitanju prava lezbejki, gejeva, biseksualnih i transrodnih osoba. Homoseksualnost je legalna u Slovačkoj, ali se trenutno ne priznaju istopolne zajednice.

Dekriminalizacija homoseksualnosti[uredi - уреди]

Homoseksualnost je dekriminalizovana 1962. godine. Uzrast seksualne saglasnosti je izjednačen na 15 godina za istopolne i heteroseksualne odnose, 1990. godine.

Istopolne zajednice[uredi - уреди]

Slovačka trenutno zakonski ne prepoznaje istopolne zajednice.

Zabrana diskriminacije[uredi - уреди]

Antidiskriminacioni zakon je usvojen 2004. godine u skladu sa protokolom Evropske unije. Zakon je dopunjen 2008. godine novim odredbama o zabrani diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije. [1]

LGBT zajednica[uredi - уреди]

U Slovačkoj postoji mala LGBT zajednica. Ima nekoliko gej klubova, koji su uglavnom smešteni u Bratislavi. Uobičajena je migracija LGBT osoba koji odlaze u druge zemlje tražeći pozitivniju socijalnu klimu. Poslednjih godina stav društva prema LGBT osobama je počeo da se popravlja. Slovačka je veoma konzervativna država sa velikim brojem katolika i ruralnim stanovništvom koje može biti neprijateljski nastrojeno prema LGBT osobama. Situacija u Slovačkoj se može uporediti sa situacijom kakva je postojala u Zapadnoj Evropi 1970-ih godina, ali je i dalje bolja nego u Poljskoj. Prema istraživanjima Angus Reid Global Monitora decembra 2006. godine, svega 19% građana i građanki podržava istopolni brak [2].

Nakon više pokušaja prva parada ponosa je organizovana 22. maja, 2010. godine u Bratislavi, pod nazivom Rainbow Pride Bratislava. Učesnici i učesnice su napadnuti u toku održavanja parade od strane neonacističkih grupa, zbog čega se planirana šetnja gradom nije desila.[3]

Vidi dalje[uredi - уреди]

Reference[uredi - уреди]

Gay flag.svg Položaj LGBT osoba u Evropi
Suverene države Albanija • Andora • Armenija** • Austrija • Azerbejdžan* • Belorusija • Belgija • Bosna i Hercegovina • Bugarska • Crna Gora  • Češka • Danska • Estonija • Finska • Francuska • Grčka  • Gruzija* • Holandija  • Hrvatska • Irska • Island • Italija • Kazahstan* • Kipar** • Letonija • Lihtenštajn • Litvanija • Luksemburg • Mađarska • Makedonija • Malta • Moldavija • Monako • Nemačka  • Norveška • Poljska • Portugal • Rumunija • Rusija* • San Marino • Slovačka • Slovenija • Srbija • Španija • Švajcarska • Švedska • Turska* • Ujedinjeno Kraljevstvo  • Ukrajina  •Vatikan
Autonomije, zavisne i druge teritorije Abhazija* • Ažarija* • Åland • Akrotiri i Dekalija •Džersi  • Krim • Farska ostrva • Gernzi • Gibraltar • Nagorno-Karabah* • Nahčivan* • Ostrvo Man • Turska Republika Severni Kipar**
* veliki deo teritorije je u Aziji
** država je u Zapadnoj Aziji, ali se smatra evropskom iz kulturnih, političkih i istorijskih razloga.
Položaj LGBT osoba u svetu
Svet
Položaj LGBT osoba u Africi
Afrika
Položaj LGBT osoba u Južnoj Americi
Južna Amerika
Položaj LGBT osoba u Severnoj Americi
Severna Amerika
Položaj LGBT osoba u Aziji
Azija
Položaj LGBT osoba u Okeaniji
Okeanija
Ova kutijica: pogledaj  razgovor  uredi