Položaj LGBT osoba u Sloveniji

Izvor: Wikipedia
Položaj LGBT osoba u
Sloveniji
Republika Slovenija
Zastava Slovenije Zastava duginih boja
Zastava Zastava duginih boja
Položaj Slovenije
Legalizacija Da – od 1977.
Antidiskriminacioni zakoni Da
Uzrast seksualne saglasnosti Da
Brak Ne
Istopolna zajednica Da – od 2006.
Istopolne zajednice u Sloveniji
Usvajanje Ne
Vojska Da
Zakonska promena pola
Organizacije DIH, ŠKUCLL, ŠKUC Magnus, Legebitra, Roza klub
Mediji DIHki
Događaji Parada ponosa
Klubovi Tiffany
Istaknute osobe Sestre
Wikipedia-LGBT.png LGBT portal

Slovenija se smatra najprogresivinijom zemljom Centralne Evrope po pitanju prava lezbejki, gejeva, biseksualnih i transrodnih osoba. LGBT pokret je aktivan u Sloveniji od 1984. godine, kada je osnovana sekcija Magnus pri ŠKUC-u. Feministička grupa, Lilit, koja je podržavala lezbejska prava, osnovana je 1985., a lezbejska sekcija u okviru ŠKUC-a, LL osnovana je 1987. Godine 1990. Magnus i LL su osnovale nacionalnu gej i lezbejsku grupu, Roza klub. Slovenija priznaje istopolna partnerstva i zabranjuje diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije.

Dekriminalizacija[uredi - уреди]

Kao i u drugim državama bivše SFRJ, istopolni odnosi između muškaraca bili su kažnjavani od 1959. godine. Promenom ustava, krivični zakon dolazi u nadležnost republika i Slovenija dekriminalizuje homoseksualnost, 1976. (stupa na snagu 1977.) godine.

Istopolne zajednice[uredi - уреди]

Slovenija priznaje istopolne zajednice od 23. jula, 2006. godine. Prvi zakon, koji je usvojen 2005. godine pokrivao je samo imovinska i neka nasledna pitanja, kao i pravo/obavezu na izdržavanje ekonomski slabije strane i nije garantovao pravo nasledstva, socijalno i zdravstveno osiguranje,penzija, kao ni rodbinski status. Novi zakon, koji daje sva prava koja su garantovana brakom osim usvajanja dece, donet je 2006.

Jula, 2009. godine, ministarka Karatina Kresal je najavila da je moguće da će Slovenija usvojiti zakon o istopolnim brakovima[1].

Zaštita od doskriminacije[uredi - уреди]

Slovenija zabranjuje diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije na radnom mestu od 1998. Slovenija zabranjuje diskriminaciju i na drugim poljima i ima jedan od najširih zakona o zabrani diskriminacije u EU.

Stav društva[uredi - уреди]

Prema ispitivanjima Eurobarometra iz 2006. godine, 31% stanovnika Slovenije podržava istopolne brakove, dok 17% podržava usvajanje dece od strane istopolnih parova[2]. U Ljubljani postoji razvijena LGBT scena, sa brojem klubova u kojima se organizuju LGBT žurke. Od 2001. godine u Ljubljani se održava parada ponosa.

Vidi dalje[uredi - уреди]

Reference[uredi - уреди]


Gay flag.svg Nedovršeni članak Položaj LGBT osoba u Sloveniji koji govori o LGBT temi je u začetku. Dopunite ga prema pravilima Wikipedije.

Gay flag.svg Položaj LGBT osoba u Evropi
Suverene države Albanija • Andora • Armenija** • Austrija • Azerbejdžan* • Belorusija • Belgija • Bosna i Hercegovina • Bugarska • Crna Gora  • Češka • Danska • Estonija • Finska • Francuska • Grčka  • Gruzija* • Holandija  • Hrvatska • Irska • Island • Italija • Kazahstan* • Kipar** • Letonija • Lihtenštajn • Litvanija • Luksemburg • Mađarska • Makedonija • Malta • Moldavija • Monako • Nemačka  • Norveška • Poljska • Portugal • Rumunija • Rusija* • San Marino • Slovačka • Slovenija • Srbija • Španija • Švajcarska • Švedska • Turska* • Ujedinjeno Kraljevstvo  • Ukrajina  •Vatikan
Autonomije, zavisne i druge teritorije Abhazija* • Ažarija* • Åland • Akrotiri i Dekalija •Džersi  • Krim • Farska ostrva • Gernzi • Gibraltar • Nagorno-Karabah* • Nahčivan* • Ostrvo Man • Turska Republika Severni Kipar**
* veliki deo teritorije je u Aziji
** država je u Zapadnoj Aziji, ali se smatra evropskom iz kulturnih, političkih i istorijskih razloga.
Položaj LGBT osoba u svetu
Svet
Položaj LGBT osoba u Africi
Afrika
Položaj LGBT osoba u Južnoj Americi
Južna Amerika
Položaj LGBT osoba u Severnoj Americi
Severna Amerika
Položaj LGBT osoba u Aziji
Azija
Položaj LGBT osoba u Okeaniji
Okeanija
Ova kutijica: pogledaj  razgovor  uredi


/small> | usvajanje=Ne | IVF= | vojska= Da | promena pola= | organizacije= DIH, ŠKUCLL, ŠKUC Magnus, Legebitra, Roza klub | mediji= DIHki | događaji= Parada ponosa | kvartovi= | lokacije= | klubovi=Tiffany | osobe=Sestre | komentar= }} Slovenija se smatra najprogresivinijom zemljom Centralne Evrope po pitanju prava lezbejki, gejeva, biseksualnih i transrodnih osoba. LGBT pokret je aktivan u Sloveniji od 1984. godine, kada je osnovana sekcija Magnus pri ŠKUC-u. Feministička grupa, Lilit, koja je podržavala lezbejska prava, osnovana je 1985., a lezbejska sekcija u okviru ŠKUC-a, LL osnovana je 1987. Godine 1990. Magnus i LL su osnovale nacionalnu gej i lezbejsku grupu, Roza klub. Slovenija priznaje istopolna partnerstva i zabranjuje diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije.

Dekriminalizacija[uredi - уреди]

Kao i u drugim državama bivše SFRJ, istopolni odnosi između muškaraca bili su kažnjavani od 1959. godine. Promenom ustava, krivični zakon dolazi u nadležnost republika i Slovenija dekriminalizuje homoseksualnost, 1976. (stupa na snagu 1977.) godine.

Istopolne zajednice[uredi - уреди]

Slovenija priznaje istopolne zajednice od 23. jula, 2006. godine. Prvi zakon, koji je usvojen 2005. godine pokrivao je samo imovinska i neka nasledna pitanja, kao i pravo/obavezu na izdržavanje ekonomski slabije strane i nije garantovao pravo nasledstva, socijalno i zdravstveno osiguranje,penzija, kao ni rodbinski status. Novi zakon, koji daje sva prava koja su garantovana brakom osim usvajanja dece, donet je 2006.

Jula, 2009. godine, ministarka Karatina Kresal je najavila da je moguće da će Slovenija usvojiti zakon o istopolnim brakovima