Položaj LGBT osoba u Saudijskoj Arabiji

Izvor: Wikipedia
Položaj LGBT osoba u
Saudijskoj Arabiji
لمملكة العربية السعودية
al-Mamlaka al-ʻArabiyya as-Suʻūdiyya
Kraljevina Saudijska Arabija
Zastava Saudijske Arabije Zastava duginih boja
Zastava Zastava duginih boja
Položaj Saudijske Arabije
Legalizacija X mark.svg - Ne
Kazna: Skull and crossbones.svg Smrtna kazna
Antidiskriminacioni zakoni X mark.svg - Ne
Uzrast seksualne saglasnosti X mark.svg - Ne
Brak X mark.svg - Ne
Istopolna zajednica X mark.svg - Ne
Usvajanje X mark.svg - Ne
In vitro fertilizacija
za lezbejke
X mark.svg - Ne
Vojska X mark.svg - Ne
Zakonska promena pola X mark.svg - Ne
Wikipedia-LGBT.png LGBT portal

LGBT osobe u Saudijskoj Arabiji su žrtve sveopšte diskriminacije, nasilja i ubistava, jer se sudstvo, koje se temelji na šerijatskom zakonu, sa krivičnim delom homoseksualnog odnosa obračunava smrtnom kaznom, a u retkim slučajevima dugom zatvorskom kaznom ili javnim poniženjem. Homoseksualnost i cross-dressing se smatraju nemoralnim i tretiraju se kao ozbiljni zločini. Kraljevstvo je pod stalnom kritikom međunarodne javnosti zbog ubijanja homoseksualnih osoba, dok se oni brane da se ponašaju samo u skladu sa islamskim zakonom.

Krivični zakon[uredi - уреди]

Tradicionalno, krivični zakon Saudijske Arabije nije kodifikovan i sastoji od kraljevskih dekreta i mišljenja sunitskih pravnika i službenika. Veći deo pisanog zakona odnosi se na sfere ekonomije i spoljne politike. Reformisti se zalažu za kodifikovanje zakona i postoji trent sastavljanja i objavljivanja krivičnih i građanskih zakona.[1].

Godine 1928. saudijski sudski odbor je savetovao muslimanske sudije da za smernice konsultuju dve knjige hanbelijskog pravnika Mar'I ibn Yusuf al-Karmi al Maqdisi (umro 1033/1624). Liwat (homoseksualni odnosi) "se treba smatrati bludom i tako se treba i kazbiti. Ako su muhsan (oženjen ili u zakonskom konkubinatu) i slobodan, jedan se mora kamenovati do smrti, a slobodan mora dobiti 100 udaraca i proterati se na godinu dana." Istopolni odnosi se dokazuju ili četvorostrukim priznanjem učesnika ili svedočenjem četvorice uglednih muslimana. Ako nema četvorice svedoka, ili ako jedan od njih nije moralan, onda se svi moraju kazniti sa 80 udaraca zbog klevete.[2]

Nije poznato da li ove preporuke još uvek važe, niti koliko je ljudi pogubljno zbog istopolnih odnosa. Zvanični izveštaji često donose kontradiktorne informacije.

Međunarodni protesti organizacija za ljudska prava rezultirali su u nezvaničnom saopštenju ambasade Saudijske Arabije u Washingtonu da će kraljevstvo koristiti smrtnu kaznu samo u slučajevima slivanja, zlostavljanja dece, ubistva ili učestvovanja u bilo čemu što se može smatrati nekom vrstom političkog zagovaranja.[3]

Zakoni o ljudskim pravima[uredi - уреди]

Saudijska Arabija nema zakone o zabrani diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije. Poslodavac je slobodan da diskriminiše svog gej radnika ili da ga ucenjuje. Dokumentacija pri ulasku i napuštanju zemlje ne sadrži pitanja o seksualnoj orijentaciji, iako sadrži pitanja o bračnom statusu. Istopolni brakovi, građanske zajednice i registrovana partnerstva nemaju zakonski status u Saudijskoj Arabiji i mogu se koristiti kao dokaz u pokretanju krivičnog postupka.

Cenzura[uredi - уреди]

Saudijska vlada cenzurište sve vidove komunikacije za teme koje se smatraju uvredljivim za kraljevsku porodicu ili islam prema vehabizmu. To uključuje sve novine, časopise, stripove, reklame, filmove, televizijske emisije, internet stranice, CD-ove, DVD-ove, VHS-ove, video ili kompjuterske softvere koji se prodaju u kraljevstvu. Takođe, cenzuri podleže i materijal koji pojedinci unose u državu bez obzira na to da li su za ličnu upotrebu ili ne.

Kraljevski dekret o štampanom materijalu i publikacijama iz 1982. donosi listu zabranjenih tema[4], a oni koji prekrše zabranu kažnjavaju se novčanom ili zatvorskom kaznom. Od 1990-ih saudijske novine i ostale publikacije mogu da pominju LGBT teme, čestu o kontekstu krivičnog zakona ili HIV/AIDS-a. Međutim, homoseksualnost i cross-dressing mogu da se pominju samo kao znaci nemorala, kriminaliteta, bolesti, defekta ili zapadnjačke dekadencije. Podržavanje LGBT ljudskih prava nije dozvoljeno.

Javni bioskopi su nezvanično zabranjeni od ranih 1980-ih, premda postoji tiha javna diskusija o ukidanju ove zabrane[5] i dozvoljen je četvorodnevni filmski festival. Gledanje filmova kod kuće (DVD, VHS) je dozvoljeno, ukoliko su filmovi cenzurisani. Postoji spisak filmova koji su zabranjeni u državi i konfiskuju se ukoliko se pronađu na granici.

Satelitska televizija je u sivoj zoni. Ranije je bila ilegalna, premda je zabrana bila često ignorisana i prema skorašnjim istraživanjima preko 90% domaćinstava ima satelitsku televiziju.[6]. Premda je i dalje tehnički ilegalna, vlada je otvorila svoje satelitske stanice i radi na tome da razvije pan-arapsku politiku cenzure na talk showove i druge emisije koje sadrže kontroverzne političke debate.

Saudijska vlada često blokira pristup web stranicama koje sadrže LGBT političke ili društvene teme. Ovakve blokade se često skidaju zbog međunarodnih kritika.[7]

LGBT zajednica[uredi - уреди]

Mnogim posetiocima se može u početku činiti da običaji i zakoni podstiču homoseksualnosti. Neudate žene se drže odvojeno od slobodnih muškaraca i održavenje veze ili zabavljanje se smatra tbuom, ako je i nemoralom. Različitopolni parovi mogu da budu maltretirani ako pokažu nežnost u javnosti, ali nije neobično videti muškarce kako se drže za ruke.

Držanje za ruke između muškaraca u javnosti je znak prijateljstva, a ne homoseksualnosti. Takođe, zbog ograničenih seksualnih kontakata sa suprotnim polom i zbog opasnosti od trudnoće van braka, postoji određeni nivo situacione biseksualnosti o kojoj se ne govori.[8][9]. Postoje izveštaji o ovakvom biseksualnom ponašanju kao rastućem trendu među višim klasama.[10]

Barovi i noćni klubovi su zabranjeni, mada postoje izveštaji o tajnim klubovima u većim gradovima. Privatna okupljanja su dozvoljena, ali su muškarci i žene podeljeni kako bi se smanjio rizik od racije policije ili Komiteta za propagiranje vrline i prevenciju greha, koji homoseksualnost smatra jednim od svojih prioriteta.[10]

Rodni identitet[uredi - уреди]

Cross-dressing se često povezuje sa homoseksualnošću, te je stoga ilegalan.[11]. Prema novinskim izveštajima, kazna uključuje novčanu, zatvorsku ili telesnu kaznu, ili deportaciju za strance. Transseksualne osobe ne mogu da urade korekciju pola u državi niti im je dozvoljeno da promene svoj zvanični pol u dokumentima. Jedini izuzetak su interseksualne osobe.[12] Neme žene se oblače u mušku odeću kako bi prevazišle zabrane koje su inače nametnute ženama, na primer, zabrana vožnje ili ulaska u neke javne objekte.[13]

Vidi dalje[uredi - уреди]

Refrence[uredi - уреди]

Gay flag.svg Položaj LGBT osoba u Aziji
Suverene države

Afganistan • Armenija* • Azerbejdžan* • Bahrein • Bangladeš • Brunej • Butan • Egipat*** • Filipini • Gruzija* • Indija  • Indonezija* • Irak  • Iran • Istočni Timor** • Izrael • Japan • Jemen Jordan • Južna Koreja • Kambodža  • Katar • Kazahstan*** • Kina • Kipar* • Kirgistan • Kuvajt • Laos • Liban • Mianmar • Moldavija • Monglija • Nepal • Oman • Pakistan  • Rusija*** • Saudijska Arabija • Severna Koreja • Singapur • Sirija • Šri Lanka • Tadžikistan • Tajland • Tajvan • Turkemnistan • Turska*** • Ujedinjeni Arapski Emirati • Uzbekistan • Vijetnam

Autonomije, zavisne i druge teritorije Abhazija* • Hong Kong • Palestina
*Nekada se računa kao deo Evrope; ** Nekada se računa kao deo Okeanije; *** Transkontinentalna država
Položaj LGBT osoba u svetu
Svet
Položaj LGBT osoba u Africi
Afrika
Položaj LGBT osoba u Južnoj Americi
Južna Amerika
Položaj LGBT osoba u Severnoj Americi
Severna Amerika
Položaj LGBT osoba u Evropi
Evropa
Položaj LGBT osoba u Okeaniji
Okeanija
Ova kutijica: pogledaj  razgovor  uredi