Nikola Hajdin

Izvor: Wikipedia


Akademik Nikola Hajdin, doktor građevinskih nauka, predsednik SANU.

Rođen je 4. aprila 1923. godine u Vrbovskom, Hrvatska. Po nacionalnosti je Srbin. Profesor je Građevinskog fakulteta u Beogradu u penziji. Na istom fakultetu je diplomirao 1951. godine i doktorirao 1956. godine. Za naučnog saradnika Građevinskog fakulteta izabran je 1958. godine, za docenta 1960. godine, za vanrednog profesora 1961. godine, a za redovnog profesora 1966. godine. Pored predmeta na osnovnim studijama: Teorija konstrukcija, Otpornost materijala i Teorija površinskih nosača predavao je na poslediplomskim studijama Teoriju plastičnosti, Nelinearnu elastičnost i Teoriju tankozidnih nosača. Za dopisnog člana SANU izabran je 1970. godine, a za redovnog 1976. godine. Potpredsednik je SANU od 1994. do 2003. godine, predsednik SANU od 2003. godine.

U toku svoje profesionalne karijere N. Hajdin je obavljao ili obavlja čitav niz naučnih i stručnih funkcija u različitim domaćim i stranim društvima među kojima su sledeće: predsednik Jugoslovenske grupe Međunarodnog udruženja za mostove i visokogradnju (IABSE) i član stalnog komiteta te organizacije, predsednik Jugoslovenskog komiteta Međunarodne unije za teorijsku i primenjenu mehaniku, dekan Građevinskog fakulteta u Beogradu, predsednik Jugoslovenskog društva građevinskih konstruktera.

Član je (inostrani) Slovenačke akademije znanosti i umetnosti, Evropske akademije nauka, umetnosti i literature sa sedištem u Parizu, Evropske akademije nauka i umetnosti sa sedištem u Salcburgu. Izabran je 2000. godine za počasnog doktora Nacionalnog tehničkog univerziteta Atine.

Član je: Grčkog udruženja za naučna istraživanja metalnih konstrukcija, naučnog komiteta časopisa Costruzioni Metaliche (Italija), Švajcarskog udruženja za čelične konstrukcije, Međunarodnog udruženja za mostove i visokogradnju (IABSE), naučnog komiteta Međunarodnog udruženja za čelične konstrukcije (Eurosteel); počasni je član: Jugoslovenskog društva za mehaniku, Jugoslovenskog društva građevinskih konstruktera i Grčkog nacionalnog društva za teorijsku i primenjenu mehaniku.

Naučna delatnost N. Hajdina u kojoj je dao značajan doprinos odnosi se na sledeće oblasti: Numeričke metode u Teoriji elastičnosti i Teoriji konstrukcija, Teorija tankozidnih nosača, Mostovi, Dinamika udara na inženjerske konstrukcije.

Predložio je (1954) i razradio jedan metod za numeričko rešavanje graničnih zadataka Teorije elastičnosti, koji se pokazao prikladnim kako u Teoriji linijskih nosača, tako i u Teoriji površinskih nosača. Metod je zasnovan na savremenim shvatanjima o numeričkoj analizi i primeni elektronskih računara. Široko je primenjen u različitim granama tehnike. Za razliku od nekih inženjerskih metoda kao što su Markusov metod za proračun ploča i veoma poznati metod za proračun lučnih brana, nastao u Americi prilikom izgradnje velikih brana pod imenom "Trial Load Method", metod koji je predložio N. Hajdin zasnivan je na osnovnim diferencijalnim jednačinama Teorije elastičnosti primenjenim na dvodimenzionalne probleme. Pretvarajući osnovne diferencijalne jednačine u integralne duž usvojenih linija mreže i njihovim približnim rešavanjem numeričkim putem, dobija se sistem linearnih jednačina koji vodi ka rešenju problema.

Metod je našao široku primenu u različitim granama tehnike, posebno u građevinskom konstrukterstvu, kasnije u hidrotehnici, u analizi saobraćajnih vozila, analizi zvuka i u nekim drugim problemima slične matematičke prirode. Citiran je i korišćen u radovima stranih autora, a u Engleskoj i u nekoliko magistarskih i doktorskih disertacija. S obzirom na rasutost primene ove metode na različite grane teško je odrediti ukupnu citiranost. Može se računati da je u naučnoj stranoj literaturi citiran između 50 i 100 puta ne računajući njegovu citiranost u primenama (projektima, različitim konferencijama i sl.), a u našoj literaturi nekoliko stotina puta. U kompleksu autorovih radova iz te oblasti posebnu vrednost ima rad "Integral Equation Method for Solution of Boundary Value Problems of Structural Mechanics" objavljen u internacionalnom časopisu "Numerical Methods in Engineering" (55 i 56).

Izuzetno je vredna primena ovog postupka u proračunu hidrotehničkih konstrukcija. Velike lučne brane kao što su Grančarevo, Mratinje i Glažnja analizirane su primenom ovog metoda.

Druga naučna oblast Teorije konstrukcija u kojoj je profesor Hajdin dao izuzetan doprinos su tankozidne konstrukcije koje se zbog svojih osobina upotrebljavaju u više tehničkih grana kao što su građevinarstvo, mašinstvo, brodogradnja, aeronautika i druge. Radovi N. Hajdina iz ove oblasti, objavljeni najvećim delom u inostranstvu, spadaju u najzrelije i najznačajnije radove ove vrste. Prikazani su u nizu časopisa i revija, citirani i korišćeni u brojnim radovima i publikacijama stranih i domaćih naučnih radnika. Izuzetnu vrednost iz ovog opusa predstavljaju dve monografije: "Dünnwandige Stäbe", Bd. 1 i 2 (sa Dr. C.F. Kollbrunnerom) objavljene u izdavačkoj kući Springer 1972. i 1975. godine. Monografije su po sadržaju jedinstveno delo i na originalan način, sa čitavim nizom priloga izlažu oblast kojom se autor bavio više od 20 godina. (17 i 19)

Kako su ovi radovi bili među prvima koji su se na širokom planu bavili ovom problematikom, veoma važnom u konstrukterstvu s obzirom na novine u oblikovanju konstrukcija izazvane širokom primenom tehnologije zavarivanja, interes za radove ove vrste bio je znatan među inženjerima i projektantima, većinom u oblasti čeličnih konstrukcija.

Radi ilustracije obima ovog istraživanja treba napomenuti da je profesor Hajdin zajedno sa Kolbrunerom izdao pre pojave pomenutih knjiga desetak publikacija sa ukupno preko 1500 strana, većinom na nemačkom jeziku. Jedan deo tih publikacija preveden je od strane Instituta organizacije "Cement and Concrete Institution" na engleski i kružio kao interni materijal u naučnim i stručnim institucijama.

Naučni interes N. Hajdina je poslednjih godina okrenut ka nelinearnim dinamičkim problemima mehanike, posebno ka izučavanju udara (impakta) saobraćajnih sredstava na građevinske konstrukcije kao što su udari železničke kompozicije i plovnih objekata. Ovi radovi, pretežno objavljeni u Švajcarskoj, nastali su između ostalog iz praktičnih potreba da se zaštite objekti izloženi mogućnosti udara saobraćajnih sredstava, prvenstveno u Švajcarskoj, tako da su delimično bili finansirani od zainteresovanih državnih institucija zaduženih za ovu problematiku. Na osnovu ovih radova objavljenih u časopisima izrađene su zvanične preporuke za proračun mostova, posebno mostovskih stubova na udar.

Akademik Nikola Hajdin organizovao je grupu naučnika u zajednici sa engleskim i češkim naučnim institucijama (University College Cardiff u Kardifu i Institut za teorijsku i primenjenu mehaniku Češke akademije nauka u Pragu) sa kojima je otpočeo široko zasnovanu saradnju na proučavanju naučnog problema poznatog pod imenom "patch loading" . Kao rezultat tog istraživanja koje je trajalo nekoliko godina, proizišlo je nekoliko radova u saradnji, među kojima je svakako najznačajniji: "A Contribution to the Analysis of the Behaviour of Plate Girders Subjected to Patch Loading" sa N. Markovićem. Ovaj rad više puta je citiran i preuzet u Engleske standarde za čelične mostove. (135)

Naučni opus N. Hajdina od oko 200 radova, od čega je približno polovina objavljena u inostranstvu u najuglednijim časopisima ili na naučnim konferencijama od značaja, citiran je prema podacima iz časopisa koji su nam dostupni, preko 250 puta u inostranoj literaturi i preko 500 puta u domaćoj, dok su projektantska ostvarenja, posebno most Sloboda u Novom Sadu, citirani nekoliko stotina puta .

Profesor Hajdin je u svetu veoma cenjen autor čitavog niza čeličnih , betonskih i spregnutih konstrukcija .

Baveći se Teorijom konstrukcija i aktuelnim naučnim problemima ove grane Primenjene mehanike profesor Hajdin je posvetio jedno poglavlje svoje aktivnosti spregnutim konstrukcijama sastavljenim iz betona i čelika na takav način da ta dva materijala sudeluju solidarno u celovitom sistemu. Kao osnovni naučni problem koji je počeo da se ozbiljnije proučava posle Drugog svetskog rata bilo je izučavanje fenomena puženja i skupljanja betona koji dovodi tokom vremena do preraspodele naprezanja u jedinstvenom sistemu. Kao rezultat tog rada pojavilo se nekoliko studija navedenih u bibliografiji. S druge strane, u cilju provere izvesnog dela tih rezultata N. Hajdin se upustio u projektovanje i izgradnju spregnutih konstrukcija, originalnih u svojoj zamisli. Tako je projektovao most Orašje (4) preko Save, na kome je prvi put u svetu primenjena pored kolovozne i betonska ploča u donjoj zoni glavnog nosača iznad oslonaca. Takvo konstruktivno rešenje pojavilo se u Nemačkoj, vodećoj u toj oblasti, kao novost tek posle više od dvadeset godina. Ovom eksperimentisanju sa spregnutim konstrukcijama treba dodati nadvožnjake u Ljubljani sa originalnim načinom sprezanja u donjoj zoni na celoj dužini nadvožnjaka (5 i 6) i mostove u Makedoniji (8) i na Jadranskoj magistrali (7).

Ono što je posebno važno u oblasti projektovanja i što je ocenjeno kao izuzetno ostvarenje i dostignuće, to su Hajdinovi mostovi sa kosim zategama (kablovima). Mostovi sa kosim zategama pojavili su se stidljivo kao novost u mostogradnji šezdesetih godina dvadesetog veka. Uočavajući ovu novinu kao nešto što obećava revolucionarnu promenu, N. Hajdin se odmah pozabavio teorijskim studijama ovih konstrukcija i prvom prilikom koja mu se ukazala, a to je bio Železnički most preko Save u Beogradu (3), krenuo u osvajanje ovog sistema. U vreme kad je u svetu bilo izgrađeno jedva dvadesetak mostova ove vrste, upustio se kao prvi u svetu u projektovanje mosta te vrste za železnički saobraćaj iako je bilo pretežno mišljenje među stručnjacima u svetu da takav relativno fleksibilan sistem nije primenjiv za železnički saobraćaj. Most je završen 1979. godine i zahvaljujući novinama koje su primenjene, pokazao sve svoje dobre osobine .

Posle ovog poduhvata, samo nešto malo kasnije, N. Hajdin je projektovao most Slobode u Novom Sadu, u to doba svetski rekord za mostove sa kosim zategama u srednjoj ravni (2). Most je citiran često u svetskoj literaturi, pre i posle njegovog rušenja za vreme NATO agresije 1999. godine. Objekat se obnavlja u prvobitnom obliku i biće u potpunosti veran originalu.

U seriji mostova ove vrste krunu autorovog stvaranja predstavlja most preko reke Visle u poljskom gradu Plocku (1) nagrađen na internacionalnom konkursu prvom nagradom. Sa rekordnim rasponom od 375 metara predstavlja dalje unapređenje ideje realizovane na mostu u Novom Sadu.

Ono što treba podvući je činjenica da je N. Hajdin bio jedan od pionira u usvajanju i verifikaciji ovog sistema koji je posle nešto više od četrdeset godina postao dominantan sistem u svetu za velike raspone sa više od hiljadu mostova tog sistema .

Baveći se u početku svoje karijere teorijom lučnih brana, kasnije zasnovanoj na originalnom autorovom Metodu integralnih jednačina, profesor Hajdin je živo učestvovao kao konsultant na čitavom nizu hidrotehničkih konstrukcija. Kao svoj prilog realizaciji lučnih brana projektovao je branu Glažnja u Makedoniji (10), jednu od najvećih lučnih brana (treću po visini u bivšoj Jugoslaviji).

N. Hajdin je kao internacionalno priznati ekspert učestvovao kao konsultant nekoliko svetski poznatih organizacija iz projektovanja i građenja kao što su:

  • Stahlton / BRR - Zürich , Switzerland - konsultant za mostove sa kosim zategama (od čelika i betona).
  • Usha Martin Black, Calcutta - Bombay, India - preliminarni projekti mostova velikog raspona (od čelika i betona) u Indiji i konsultant za različite probleme u projektovanju i izgradnji mostova.
  • Elektrowat - Ingenieurs + Consultants - Zürich, Switzerland - preliminarna studija velikog staklenog krova za železničku stanicu u Cirihu.
  • ABB - CE - Canada - dinamički proračun čelične konstrukcije (uključujući seizmičku analizu); ekspertize za čelične konstrukcije velikih električnih centrala.
  • Brown Beech & Associates, Consulting Engineers - London, England - studija čeličnih mostova sa eliptičnim poprečnim presekom.
  • Grob & Partner, Engineering company - Switzerland - različite građevinske konstrukcije. Konstruktivna buka (kod vozova i železničkih pruga).
  • COWI - Consulting engineers - Denmark - rekonstrukcija mosta Sloboda u Novom Sadu, Jugoslavija
  • BCEOM, French Engineering Consultants - France - konsultant za most u Novom Sadu.
  • Budoplan, Design Company - Plock, Poland - projekat mosta preko reke Visle u Plocku.

Bio je gostujući profesor za predmet Tankozidni štapovi na Saveznoj visokoj školi (ETN) u Cirihu od 1971. do 1973. godine, gost naučnik Švajcarskog udruženja za čelične konstrukcije. Boravio je u više navrata u Švajcarskoj i učestvovao u istraživanju u oblasti Teorije tankozidnih štapova. Osim toga održao je čitav niz predavanja na naučnim skupovima, na stranim univerzitetima, naučnim i stručnim institucijama , kao što su:

University College London (Velika Britanija), ETH - Lausanne (Švajcarska), University of Prague (Češka), University of Bratislava (Slovačka), University of Stuttgart (Nemačka, University of Dresden (Nemačka), Chinese Academy of Sciences, Peking (Kina), Indian Institute of Structural Engineers, Calcutta, Bombay (Indija), Austrian Association of Engineers and Architects, Vienna (Austrija), University of Baghdad (Irak), Technical Hochschule Aachen (Nemačka), University of Hanover (Nemačka), National Technical University of Athens (Grčka), Technical University of Temisoara (Rumunija), Academia Nazionale dei Lincei, Rome (Italija) i druge.

Učestvovao je u radu više različitih naučnih komiteta internacionalnih simpozijuma i konferencija.

Kao profesor posebnih naučnih oblasti, N. Hajdin je održao više predavanja i kurseva na poslediplomskim studijama na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu, na Građevinskom i Mašinskom fakultetu u Skoplju, Građevinskom fakultetu u Zagrebu i Fakultetu za arhitekturu, građevinarstvo i geodeziju u Ljubljani. Sarađivao je sa Društvom građevinskih konstruktera Slovenije i 3. razredom SAZU (Slovenačke akademije nauka i umetnosti) .

Rukovodio je izradom ili bio član komisija za 52 magistarske i 42 doktorske disertacije na matičnom fakultetu, i za veći broj disertacija na različitim fakultetima bivše Jugoslavije, na Atinskom i Helsinškom univerzitetu.

Od važnijih priznanja i nagrada treba pomenuti sledeće: Oktobarska nagrada Beograda za 1959. godinu, Oktobarska nagrada Novog Sada za 1981. godinu, Nagrada AVNOJ-a za 1987. godinu, nekoliko nagrada na anonimnim konkursima za mostove u Jugoslaviji, kao i nedavno (1996) dobijena I nagrada na anonimnom konkursu za most preko reke Visle u Poljskoj.

Objavljene biografije i bibliografije akademika Nikole Hajdina:

  • 20 - 20 - 2000 Zwanzig Jahre der Zusammenarbeit / von Curt F. Kollbrunner und Nikola Hajdin .- Zürich : Leemann, 1977.- 40 p.; 23 cm.- (Institut für bauwissenshaftliche Forschung. Stiftung Kollbrunner/Rodio ; 41)
  • Godišnjak SANU : LXXXIII (1977) 185-191; XCIV (1988) 329-335; CIII (1997) 345-348.
  • Miscellany dedicated to the 65th birthday of academician Prof. Dr. Nikola Hajdin . Belgrade, University, Faculty of civil engineering, Institute of technical sciences SASA, 1988.
  • Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu 1846-1996 . I-II. Beograd, Građevinski fakultet, 1996.


Vanjske veze[uredi - уреди]