Ljudska seksualnost

Izvor: Wikipedia

Ljudska seksualnost je izražavanje seksualnih osećanja.

Na ljudsku seksualnost mogu uticati hormonalne promene tokom razvoja fetusa tokom trudnoće. Neki tvrde da je način ispoljavanja u velikoj meri zavisan od genetičkih predispozicija. Drugi kažu da se ostvaruje tokom ličnih eksperimenata tokom ranog života, pa se na taj način ostvaruju različita zanimanja. Treći stav je da oba faktora igraju zajedničku ulogu.

Ljudska seksualnost se, takođe, može razumeti kao deo društvenog života ljudi, vođen implicitnim pravilima ponašanja i statusa kvo. Stoga se tvrdi da seksualnost utiče na društvene norme, a društvo za uzvrat utiče na način na koji se seksualnost može izraziti. Od kad postoje masovni mediji, seksualnost je još više oblikovala sredine u kojima živimo; sumira se (često u stereotipe), a onda više puta izražava u komercijalizovanim oblicima, kao što su štampa, zvuk i video.

Ljudska seksualnost se razlikuje od polnog identiteta. Polni identitet predstavlja veći niz uloga nego seksualni identitet. Socijalna okolina kojoj je čovek izložen kao dete najčešće može oblikovati pol. Npr. autoritarna ličnost daje malom dečaku da se igra sa kamionom-igračkom, a devojčici lutku. Ljudska psihologija i oblikovanje pola time stvaraju određene forme mogućeg ili čak verovatnog seksualnog izražavanja, ali ne predviđaju da će buduće seksualno ponašanje biti 'skladno polu'.

Ljudski seksualni izbori se najčešće prave koristeći savremene kulturne norme. Na primer, neko može da odluči da apstinira od seksa pre braka, zato što mu tako nalaže njegova religija. Kod nekih kultura je prihvatljivo da muškarac ima više žena, dok kod drugih, bigamija ili poligamija nailaze na negodovanja.

Oni koji žele da izraze neortodoksnu seksualnost formiraju pod-kulture u okviru glavne kulture.

Teme o ljudskoj seksualnosti[uredi - уреди]

Eksterni linkovi[uredi - уреди]