Strast
 |
|
Tipovi odnosa Momak · Djevojka Prijateljstvo · Srodstvo Ljubavnica · Ljubavnik · Cicisbeo · Konkubinat · Kurtizana · Događaji vezani uz bliske odnse Osjećaji i emocije Ljudski običaji Zloupotreba odnosa |
Strast (grč. παθος, lat. passio, - strast, stradanje, trpnja) je veoma jako osećanje prema nekome ili nečemu. Strast se razlikuje od afekta time što ona ne nastupa kao trenutno stanje, nego predstavlja trajno usmerenje čitave čovekove duše.[1]
Za strast se često vezuje seksualna tematika, ali ona može biti i profesionalna, životna, itd. Vrednovanje neke strasti se vrši prema tome da li je ona usmerena na niže ili na više vrednosti, odnosno kakva dela izaziva.[1] U mnogim filozofijama i religijama se pobeđivanje strasti smatra najvećom vrlinom.
Sadržaj/Садржај |
[uredi - уреди] Filozofsko viđenje
Stoici su kao ideal zagovarali apatiju ili ukidanje strasti zbog njihove škodljivosti. Filozofija renesanse je otkrila pozitivnu ulogu afekata. Spinoza prigovora onim filozofima koji »strasti zamišljaju kao poroke» i razlikuje strasti prema tome da li povećavaju (radost) ili smanjuju (žalost) moć našega delovanja. Spinoza smatra da se neka strast može ograničiti i ukloniti samo suprotnom i jačom strašću. Kant razlikuje strasti i afekte, označujući »afekt kao vodu koja probija nasip a strast kao veliku reku koja se u svom koritu sve dublje probija».
| “ | Bez strasti nije ništa veliko stvoreno niti se bez nje može stvoriti. | ” |
|
— Hegel
|
Ernst Bloh među "afektima iščekivanja" razlikuje negativne afekte (strah, teskoba), koji su usprkos otporu »potpuno trpni«, i pozitivne afekte kao što je nada. Za Bloha nada sadrži »bitno pravu budućnost« ili bitak koji još nije ispunjen.
| “ | Nada, taj anti-afekt iščekivanja protiv straha i teskobe, je najljudskije od svih unutarnjih uzbuđenja i dostupna je samo ljudima; ona se ujedno odnosi spram najdaljeg i najsvetlijeg horizonta. Ona je u unutrašnjosti prohteva koji subjekt ne samo ima, nego se iz njega, kao neispunjen, suštinski sastoji.[1] | ” |
[uredi - уреди] Hrišćansko viđenje
 |
Ovom članku ili jednom njegovom delu je potrebno sređivanje da bi se dobio kvalitetniji članak. Sređivanje podrazumeva dodavanje interviki-veza, kategorizaciju, unutrašnje povezivanje, razlamanje teksta i slična uređivanja, kako bi se dobio karakter pravog Vikipedijinog članka. Pogledajte kako se menja strana za pomoć, ili stranu za razgovor. Uklonite ovaj template kada završite. |
Strasti su u teološkom smislu, posebne slabosti i lična svojstva ljudske prirode koja, kad se ne drže u granicama prirode, mogu uneti grešno stanje i mogu dovesti do propadljivosti i smrti. Strasti najbolje otkrivaju strastvenu crtu i dvoj nost ljudske prirode, odnosno pokazuju da su prirodne sposobnosti, zbog izopačenja slobodne volje, postale izvor greha koji otvara vrata truležnosti ili propadljivosti. U ljudskoj prirodi postoje, naime, ne samo prirodni afekti, nego i naklonost prema grehu vezana za te afekte. Mi poznajemo afekte kao "slabosti", kao nerazumne težnje i grešna uzbuđenja. Bestrašće ili čistota, otud, jesu rezultat čovečne volje da drži afekte u granicama "razuma" prirode, da slušanjem Hrista izleči strasne i nerazumne nagone volje. Isus Hristos je primio afekte, pretrpeo je dragovoljno ljudska stradanja (φθορα), ali On ih je oslobodio njihovog grešnog karaktera Svojim bezgrešnim rođenjem, Svojim neporočnim životom i Svojim vaskrsenjem. Što se tiče prirodnih afekata, On je istovetan sa nama, te otuda i Njegova sposobnost da strada radi nas. Međutim, On je prirodnim afektima oduzeo njihovu grešnu naklonost i tako u našu prirodu uneo nepropadljivost da se "ovo raspadljivo obuče u neraspadljivost, i ovo smrtno obuče u besmrtnost" (1. Kor. 15, 53). On je apsolutno slobodan od greha blagodareći nepromenjivoj stalnosti Njegove slobodne volje; strastvenu crtu naše prirode ispravio je neizmenjivošću Svoje slobodne volje (Maksim Ispovednik, Odgovori Talasiju 42).
[uredi - уреди] Napomene
[uredi - уреди] Vidi još
| Osećanja |
|---|
|
Bes • Briga • Gađenje • Gnev • Groza • Depresija • Dosada • Ekstaza • Empatija • Zavist • Zadovoljstvo • Zaljubljenost • Zahvalnost • Zbunjenost • Zluradost • Žaljenje • Želja • Iznenađenje • Ispraznost • Kajanje • Krivica • Ljubav • Ljubomora • Melanholija • Milosrđe • Mržnja • Muka • Nada • Nadahnuće • Naklonost • Neprijateljstvo • Nostalgija • Ogorčenje • Oduševljenje • Ozlojeđenost • Osujećenost • Panika • Patnja • Podeljenost • Požuda • Poniženje • Ponos • Potištenost • Predosećaj • Prezir • Prihvaćenost • Prosvetljenje • Ravnodušnost • Radoznalost • Razočaranje • Samosažaljenje • Saosećanje • Simpatija • Smirenost • Sram • Sreća • Stidljivost • Strast • Strah • Strepnja • Strpljenje • Sumnja • Tuga • Užas • Usamljenost • Ushićenost • Fanatizam • Histerija • Čuđenje |
