Ekstaza
Ekstaza ili istupanje (od grč. έκστασις ekstasis - stajati vani, izaći, biti izvan) je stanje u kojem dominira doživljaj natprirodnog zanosa, osećanje beskrajne radosti i blaženstva, najviši stepen ushićenosti u kojem čovek kao da izlazi iz sebe samog, gubi svest o svom ličnom Ja i stapa se sa apsolutnim.
Pojam su koristili neoplatonički filozofi da označe sozercanje Boga, koje dovodi do zaborava vlastite ljudske situacije. Prema Plotinovoj filozofiji ekstaza se postiže udaljavanjem od osetilnog i povlačenjem u samoga sebe. U hrišćanskoj tradiciji mistično istupljenje označava najviši oblik kontemplacije. U stanje ekstaze šamani, sveštenici, mistici, proroci dolaze bilo „Božjim otkrovenjem” ili izvesnim naročitim postupcima (uzimanjem psihoaktivnih supstanci, ritualnim plesom, molitvom, postom itd)[1].
[uredi - уреди]
- ↑ Ivan Vidanović, Rečnik socijalnog rada
| Osećanja |
|---|
|
Bes • Briga • Gađenje • Gnev • Groza • Depresija • Dosada • Ekstaza • Empatija • Zavist • Zadovoljstvo • Zaljubljenost • Zahvalnost • Zbunjenost • Zluradost • Žaljenje • Želja • Iznenađenje • Ispraznost • Kajanje • Krivica • Ljubav • Ljubomora • Melanholija • Milosrđe • Mržnja • Muka • Nada • Nadahnuće • Naklonost • Neprijateljstvo • Nostalgija • Ogorčenje • Oduševljenje • Ozlojeđenost • Osujećenost • Panika • Patnja • Podeljenost • Požuda • Poniženje • Ponos • Potištenost • Predosećaj • Prezir • Prihvaćenost • Prosvetljenje • Ravnodušnost • Radoznalost • Razočaranje • Samosažaljenje • Saosećanje • Simpatija • Smirenost • Sram • Sreća • Stidljivost • Strast • Strah • Strepnja • Strpljenje • Sumnja • Tuga • Užas • Usamljenost • Ushićenost • Fanatizam • Histerija • Čuđenje |
