Bitka kod Hastingsa

Izvor: Wikipedia


Koordinate: 50° 54' 54" SG Š, 0° 29' 15" IGD (JG Šlahtfeld (Schlachtfeld))

Bitka kod Hejstingsa
Segment normanskog osvajanja Engleske
Harold dead bayeux tapestry.png
Datum 14. oktobar 1066.
Lokacija Nedaleko od Hejstingsa u Istočnom Saseksu u Engleskoj
Rezultat Odlučna normanska pobeda
Zaraćene strane
Normani
Bretonci
Flamanci
Pikardi
Anglosaksonci
Komandanti i vođe
Vilijam od Normandije
Odo od Bajea
Harold II
Snage
6.250-8.400
(najviše
2.200 konjanika,
1.700 strelaca,
4.500 pešaka)[1]
7.500-8.000
(najviše
2.000 huskerla,
6.000 fjirda)[1]
Žrtve i gubici
oko 3.000
oko 5.000

Bitka kod Hejstingsa se odigrala 14. oktobra 1066. godine između anglosaksonskih snaga predvođenih kraljem Haroldom II (1066) i normanskih osvajača na čijem se čelu nalazio vojvoda Vilijam Kopile od Normandije (vojvoda 10351087, kralj 10661087). Okončala se odlučnom pobedom normanskih snaga u kojoj je život izgubio i sam kralj Harold II, koji je prema legendi poginuo tako što ga je strela pogodila u oko. Nakon ove bitke Normani su skršili otpor preostalih anglosaksonskih velmoža, a sam Vilijam je dobio nadimak Osvajač i 25. decembra iste godine je u Londonu u Vestminsterskoj opatiji krunisan za novog kralja Engleske. Sama bitka je odigrala presudnu ulogu u istoriji Engleske, a samim tim i Britanskih ostrva. Nekadašnje anglosaksonsko uređenje je zamenjeno potpuno drugačijim normanskim, a sa njime je stigao u Englesku stigao i francuski jezik. Zahvaljujući normanskim vezama sa evropskim kontinentom, prevashodno posedima u današnjoj Francuskoj i porodičnim vezama, Engleska (a sa njom i Britanska ostrva) izlazi iz viševekovne izolacije od glavnih tokova evropske istorije i počinje da uzima aktivnog učešća u njoj[2].

Povod za bitku[uredi - уреди]

Bitka odnosno normanska invazija je došla kao posledica smrti kralja Edvarda Ispovednika (10431066) i nerešenih pitanja oko njegovog naslednika. Novi kralj je postao Harold uz podršku vitenagemota, ali su mu pravo na nju osporili i norveški kralj Harald III (10471066) i normandijski vojvoda Vilijam koji je tvrdio da mu je Edvard obećao krunu nakon njegove smrti. Norveški kralj je odlučio da vojnim putem preuzme ono što je smatrao da mu pripada i iskrcao se sa svojim trupama na severu Engleske u septembru 1066. godine. Iako je pobedio anglosaksonske snage u bici kod Falforda (20. septembra), Haraldov pohod se završio katastrofalnim porazom na Stamford bridžu 25. septembra u kome je i sam kralj Norveške izgubio život. Vilijam je sa svoje strane takođe planirao invaziju na Englesku. Pošto nije raspolagao dovoljnim snagama za tako nešto, on je organizovao veliki sabor u Kanu na kome je prisustvovala mnogobrojna vlastela (bilo ih je čak i sa prostora današnje Italije), a uspeo je i da obezbedi podršku i samog Pape za pohod. Obećanjem novih poseda za plemiće i plena od pljačke slobodnjacima u ratu koji će se voditi pod papinim barjakom, on je sakupio vojsku svoju vojsku i prešao Lamanš uz pomoć flote od oko 760 brodova[1] (776[3]). Njegove trupe su se iskrcale na južnoj obali Engleske 28. septembra oko 3 km južno od budućeg bojišta. Iako su Haroldove snage bile na drugom kraju zemlje i izmorene od nedavne bitke, kralj Engleske je započeo dugi marš na jug sa ciljem da se obračuna i sa ovim pretendentom.


Tok bitke[uredi - уреди]

Normanske invazione trupe u bici kod Hejstingsa
Normanske snage pod komandom vojvode Vilijama
Konjica Strelci Pešadija Ukupno
800-1.200 500-800 2.000-2.500 3.300-4.500
Bretonske snage pod komandom Alana Freganta
Konjica Strelci Pešadija Ukupno
500-600 300-450 800-1.100 1.600-2.150
Flamanske snage pod komandom Eustahija Bulonjskog i vojvode Vilijama FicOsberna
Konjica Strelci Pešadija Ukupno
300-400 350-450 700-900 1.350-1.950
Ukupne normanske snage
Konjica Strelci Pešadija Ukupno
1.600-2.200 1.150-1.700 3.500-4.500 6.250-8.400
Procena broja normanskih snaga(www.battle1066.com)

Do same bitke je došlo 14. oktobra nedaleko od Hejstingsa, na mestu na kome se danas nalazi katedrala oko koje se razvilo mestašce pod imenom Betl (eng. Battle tj. Bitka). Anglosaksonske snage su zauzele položaj na vrhu brdašceta Senlak formiravši zaštitni zid od štitova. Normani su otpočeli bitku uz pomoć strelaca koji su trebali da prorede anglosaksonske redove, ali su u tome imali malo uspeha usled zida štitova. Vilijam je nakon toga naredio juriš pešadije na koji su Anglosaksonci odgovorili bacanjem kamenja i svega ostalog što im je palo pod ruku. Jak otpor ga je primorao da napad već u toj fazi ojača slanjem konjice. Bez obzira na to normanske snage su trpele značajne gubitke, što je na kraju dovelo do raspada levog krila na kome su se nalazili Bretonci i njihovog povlačenja. Njihovo odstupanje je primoralo i ostatak normanskih snaga da odstupi niz brdo. Sam Harold je naredio da se protivnik ne goni, ali su bez obzira na to delovi anglosaksonskih snaga krenuli u napad remeteći sopstvenu odbrambrenu liniju.

Tokom borbi koje su usledile Vilijamu je ubijen konj, što je stvorilo konfuziju u normanskim redovima jer su mnogi pomislili da je poginuo, ali se on pridigao i skidanjem kalpaka pokazao da je živ. Borbe su nastavljene, a u otvorenoj borbi prsa u prsa prevagu je odneo normanski način borbe, tako da su uskoro anglosaksonske snage koje su krenule niz brdo za protivnikom koji se povlači eliminisane, a među postradalima su bila i Haroldova braća Leofin i Girt. Nakon ovoga je došlo do zatišija u borbi koje su obe strane iskoristile za predah.

Bitka kod Hejstingsa, manuskript iz XIII veka

Ostaje nejasno šta se tačno dogodilo nakon toga, ali je izvesno da je prilikom novih normanskih udara došlo do njihovog suzbijanja i povlačenja koje je sa sobom povlačilo i nove napade anglosaksonaca koji su napuštali svoje položaje u pokušaju da okončaju bitku uništavanjem protivnika koji je u povlačenju. Umesto toga, ponovila se situacija iz prvog udara i normanske snage su se bez većih poteškoća razračunale sa onima koji su napustili zaštitni zid na vrhu brda i desetkovali njihove redove. Vilijam je nakon ovoga naredio svojim strelcima da ponovo otpočnu paljbu, ciljajući ovog puta snage smeštene iza zaštitnog zida od štitova. Tokom njihovog dejstva je jedna od strela pogodila samog kralja Harolda II, prema legendi u samo oko.

Njegovo ranjavanje ili pogibija je razbila moral njegovih trupa i zaštitni zid je počeo da popušta. Ovo je iskoristio Vilijam i naredio sveopšti juriš. Normani su uspeli na više mesta da probiju zaštitni zid i da zadaju samrtni udarac kralju Haroldu, nakon čega su se anglosaksonski redovi skroz raspali. Preostali pripadnici fjirda su se u neredu povukli, našavši zaštitu u obližnjim šumama i večeri koja se spuštala. Na bojištu su ostali samo huskarli koji su se u skladu sa svojom tradicijom, borili do poslednjeg čoveka uz telo svog mrtvog kralja.

Dešavanja nakon bitke[uredi - уреди]

Vilijam se nakon bitke zadržao još neko vreme kod Hejstingsa očekujući dolazak anglosaksonskog plemstva na podčinjenje, ali se to nije dogodilo, tako da je on započeo svoj dalji prodor kroz Englesku. Iako su lokalni plemići izabrali novog kralja, Vilijamu nije pružen neki jači otpor i većina vlastele mu se redom podčinjavala, tako da je on 25. decembra 1066. godine krunisan za novog kralja Engleske u londonskoj Vestminsterskoj palati. Međutim Engleska još nije bila potčinjena i već 1069. godine je na severu kraljevine podignuta pobuna protiv njegove vladavine. On je na kraju uspeo da skrši otpor Anglosaksonaca, a u celoj zemlji je mesto starog, postavio novo normansko (i duhovno i svetovno) plemstvo o čemu svedoči tzv. Knjiga strašnog suda (eng. Domesday Book) sastavljena 1086. godine.

Reference[uredi - уреди]

  1. 1.0 1.1 1.2 Bitka kod Hejstingsa (www.battle1066.com) (Normanska flota i trupe) (Haroldove trupe)(tok bitke) ((en))
  2. Sima Ćirković, „ISTORIJA za II razred gimnazije opšteg i društveno-jezičkog smera“ (četvrto izdanje), Beograd 1996. ISBN 86-17-04505-1
  3. Christopher Gravett, „Hastings 1066, The fall of Saxon England“, London 1992. ((en)) ISBN 1-85532-164-5

Vidi još[uredi - уреди]

Vanjske veze[uredi - уреди]