Štit

Izvor: Wikipedia
Disambig.svg
Za drugo značenje, pogledajte članak Štit (razvrstavanje).
Rimski štit

Štit je oruđe za odbranu, namenjen je da se prepreči udarcu. Štit se obično nosi u ruci.

Prvi štitovi su služili da blokiraju udarac nekog oružja kao što su mač, sekira, buzdovan, koplje, strele... Veličine i oblici štita su varirali od mesta i vremena gde i kada su nastajali. Štitovi su bili pravljeni od metala, drveta, životinjske kože a koristili su se čak i štitovi od kornjače.

Veličina i težina su veoma često varirali. Lako oklopljeni ratnici koju se se oslanjali na brzinu i iznenađenje su nosili lake štitove, koji su bili ili mali ili tanki. Dok su teško oklopljene jedinice bile opremljene velikim i teškim štitovima koji su mogli da štite celo telo. Mnogi štitovi imali su kuku pomoću koje se štit mogao okačiti o leđa ili o konja kada nije bio u upotrebi.

Teško oklopnjeni rimski legionari su koristili velike pravougaone štitove (scuta, koji su nudili veliku zaštitu ali malu okretnost. Poznata formacija pomoću štita koju su rimljani koristili zvana kornjača (testudo), gde je cela grupa vojnika zatvorena u oklopnu kutiju. Mnoge drevne taktike su organizovane tako da vojnici koji stoje jedan do drugog naprave zid od svojih štitova.

Početkom srednjeg veka u evropi su postali popularni štitovi koji su bili pravougaoni ali je donji deo štita bio polukrug. Oni su davali veću pokretljivost nogu i lakšu upotrebu na konju. Takozvani tvrđava štitovi su bili rasprostranjeni među trupama u prvoj lini fronta, oni su bili visine koliko i čovek a najčešće širi od tela, ovi štitovi su pružali sjajnu zaštitu od strela.

Kako su se oklopi usavršavali tako su štitovi postajali sve manji. Kroz vreme dosta vitezova se odreklo štita u zamenu za veću pokretljivost i mogućnosti korišćenju drorukih oružja. Dok su ostali vitezovi i ratnici napravili poseban takozvani “Buckler” štit. To je bio mali okrugao štit napravljen od metala, nije pružao dobru zaštitu od strela ali je bio dobar zaštitnik od udarca mačem ili buzdovanom. Ovaj štit se nije držao već je bio zavezan za ruku pomoću dva kaiša, što je omogućavalo da obe ruke budu slobodne. A glavna osobina ovog štita je bila ta što se njime lako moglo i udariti.

Štitovi su nastavili da se upotrebljavaju čak i kada ih je pojava baruta načinila gotovo beskorisnim. U 18-om veku u škotskoj se koristio mali ali teški okrugli štit zvani “targe” koji se pokazao kao dobra zaštita od kuršuma.

Moderni policiski štit

U 19-om veku nerazvijene zemlje su i dalje koristile štit. Zulu[1] ratnici su nosili velike ali lake štitove koji su bili napravljeni od bivolje kože na drvenoj potpori, ovi štitovi su se zvali “Ishlangu” koristili su se u kombinaciji sa kopljem ili buzdovanom.

Mnoge policije u svetu u današnje vreme koriste štit kao zaštitu.

Vidi još[uredi - уреди]