Banatski ustanak

Izvor: Wikipedia
Područje zahvaćeno ustankom.
 Istorija Vojvodine

Flag of Vojvodina.svg

 Antičko doba
 Panonija
 Donja Panonija
 Panonija Sekunda
 Panonska dijeceza
 Prefektura Ilirik
 Srednji vek
 Kraljevina Gepida
 Vizantijska Panonija
 Kuverova oblast u Sremu
 Zemlje župana Buta-ula i Bujle
 Vojvodstvo Salana
 Vojvodstvo Glada
 Vojvodstvo Ahtuma
 Vojvodstvo Sermona
 Tema Sirmijum
 Sremska kraljevina Stefana Dragutina
 Gornji Srem Ugrina Čaka
 16. vek
 Srpsko carstvo Jovana Nenada
 Sremsko Vojvodstvo Radoslava Čelnika 
 Osmanski period
 Temišvarski vilajet
 Sremski sandžak
 Segedinski sandžak
 Banatski ustanak
 Lugoški i karansebeški Banat
 Habzburški period
 Vojna krajina
 Tamiški Banat
 Potiski krunski dištrikt
 Velikokikindski privilegovani dištrikt
 Srpska Vojvodina
 Vojvodstvo Srbija i Tamiški Banat
 Bačko-bodroška županija
 Sremska županija
 Torontalska županija
 Tamiška županija
 20. vek
 Banatska Republika
 Banat, Bačka i Baranja
 Srpsko-mađarska republika Baranja-Baja
 Dunavska banovina
 Banat u Drugom svetskom ratu
 Narodnooslobodilačka borba
 SAP Vojvodina
 Autonomna Pokrajina Vojvodina
Ova kutijica: pogledaj  razgovor  uredi

Banatski ustanak 1594. je bio jedan od tri najveća ustanka u srpskoj istoriji i najveći ustanak pre Prvog srpskog ustanka. Srbi u oblasti Banata (tada u sastavu otomanskog Temišvarskog ejaleta su 1594. započeli veliki ustanak protiv turske vlasti. Centar ustanka je bio oko Vršca, a njegov vođa je bio Teodor Nestorović, episkop Vršca. Druge dve vođe ustanka su bili ban Sava i vojvoda Velja Mironić.

Sadržaj/Садржај

Pozadina[uredi - уреди]

Novi bosanski paša Hasan Predojević je odmah po dolasku na funkciju krenuo u pohod i 1592. zauzeo Bihać i stvorio novi istoimeni sandžak. Predojević je 1593. krenuo u opsadu Siska, ali ga je prikupljena habzburška vojska teško porazila, a i on sam je poginuo.

Na pritisak janičara, Porta je krajem 1593. godine zauzela Vesprim, a pao je nakratko i Sisak. Ovim je otpočeo Dugi (ili Petnaestogodišnji) rat (1593-1606).

Ustanak[uredi - уреди]

Sitniji uspesi austrijske vojske u proleće 1594. su pokolebale turske vazalne kneževe, a Srbima u Banatu je pružilo priliku da podignu ustanak. Ustanak je počeo upadima srpskih hajduka iz Erdelja. Ispočetka su to bili sitniji napadi, ali zatim je Petar Majzaš spalio Vršac. Glavne turske snage zauzete su na severu braneći Ostrogon, pa su ustanici osvojili i Bečkerek, Bečej, Titel i Lipovu i razbili nekoliko manjih turskih vojski (zbog silnih poraza smenjena su dvojica temišvarskih paša). Srpski ustanici su noslili zastave sa likom svetog Save. Sinan-paša, koji je predvodio tursku vojsku, je naredio da se donese zelena zastava Muhameda iz Damaska da bi je suprotstavio zastavi Srba. Sinan-paša je takođe naredio da se kao čin odmazde spale posmrtni ostaci svetog Save.

Erdeljski knez Ištvan Batori je ustanicima tajno doturao pomoć, ali kako nije uspeo da nagovori svoju skupštinu staleža da se okrene protiv Turaka, odbio je da reaguje na proglašenje za srpskog kralja. Pošto je poslata austrijska vojska pod komandom Ferenca Balaša poražena i pošto je popustio pritisak na glavnom bojištu, spojile su se vojske budimskog i temišvarskog paše i razbile Srbe kod Bečkereka. Do kraja jula 1594. ceo Banat je ponovo pokoren. Mnogo srpskih je pobeglo u Erdelj, gde su stvorili novu episkopiju. Međutim, pošto je oblast Banata nakon propasti ustanka postala pusta, što nije odgovaralo turskim vlastima kojima je bilo potrebno stanovništvo na ovoj plodnoj zemlji, vlasti su obećale milost svakome ko se vrati. Srbi su se vratili, ali se milost nije odnosila na vođu ustanka, episkopa Teodora Nestorovića, koji je živ odran.

Literatura[uredi - уреди]

Vidi još[uredi - уреди]