Словенски календар
| ||||
|---|---|---|---|---|
| Астро • Грегоријански • Хебрејски • Исламски • ИСО • Кинески | ||||
| Типови календара | ||||
| Лунисоларни • Соларни • Лунарни | ||||
|
| ||||
| Асирски . Бахаистички • Бенгалски • Берберски • Бикрам Самбат • Будистички • Етиопски • Германски • Хинду • Индијски • Ирански • Ирски • Јапански • Јавански . Јерменски • Ђуче • Јулијански (реформисани) • Јулијански (стари) • Коптски • Корејски • Литвански • Малајаламски • Мајански • Мингуо • Нанакшахи • Непал Самбат • Рунски • Тамилски • Тајландски лунарни и соларни • Тибетански • Вијетнамски• Xhosa • Зороастријански
(Архаични календари:) Македонски (антички) • Бурмански • Астечки • Атички • Вавилонски • Колињи • Египатски • Енохов • Фирентински • Француски • Хеленски • Мезоамерички • Педесетнички • Рапа Нуи • Римски • Рунски • Словенски • Совјетски • Византијски (Предложени календари:) 30×11 • Абизмални • CCC&T • Холоценски • Међународни фиксни • Нови земаљски • Пакс • Позитивистички • Сол • Свјетски • Светски сезонски • Симетрија454 • Даријски (за Марс) | ||||
У селу Лепесовки, у Волинској области у западној Украјини, руски археолози Тихонова и Хвајко су 1958. године пронашли старо словенско светилиште, у чијем су олтару сачуване две глинене посуде 2-4. века на којима је утиснут словенски календар тога времена, а у селу Ромашки, јужно од Кијева, у налазишту је био крчаг из 4. века, на којем је такође сликописан календар [1].
Пронађени календар у Лепесовки је имао својеврсне црте и резе, чинећи загонетну и сложену орнаментику знакова и цртежа. Руски археолог и историчар Борис Александрович Рибаков га је одгонетнуо. На календару у Лепесовки је година подељена на дванаест раздела, са уочљивим симболима ватре и сунца, са јасном раздеобом на годишња доба и назнакама солстиција, са дванаест месеци у којима су послови и дани усклађени са природним погодностима (орање, сетва, жетва, лов, гајење биља), уз тачно назначење датума празника.
Називи дана[uredi | uredi kod]
Верује се да су Словени имали недељу од 6 дана и да су знали за 5 радних дана и један нерадни дан, које су назвали: недеља, понедељак, уторак, среда, четвртак и петак [2]. Недеља је имала посебну улогу а радни дани су носили имена по редним бројевима, како су долазили после недеље.
Називи дана у седмици [2]:
- Недеља – дан када се не ради, "не дела"', нерадни дан;
- Понедељак – дан после недеље, дан "по недељи", први дан у седмици;
- Уторак – "втори" дан, други дан у седмици;
- Среда – "среда" – средина, средњи дан у седмици;
- Четвртак – четврти дан;
- Петак – пети дан.
Седмодневну недељу словенски народи почињу употребљавати тек преласком у хришћанство те се тада и назив за шести седмични дан – субота [2]. Ова реч потиче из јеврејске речи "сабат".
Данашњи називи за дане код Словена су се прво јавили код Јужних Словена, у тадашњој Византији, да би се временом, преко Бугарске, Словачке и Чешке, проширили и међу осталим словенским народима. [2]
| Српски | Руски | Словачки | Пољски |
|---|---|---|---|
| Недеља | Воскресенье | Nedel'a | Niedziela |
| Понедељак | Понедельник | Pondelok | Poniedziałek |
| Уторак | Вторник | Utorok | Wtorek |
| Среда | Среда | Sreda | Środa |
| Четвртак | Четверг | Štvrtok | Czwartek |
| Петак | Пятница | Piatok | Piątek |
| Субота | Суббота | Sobota | Sobota |
Код Словена је сваки дан у недељи имао бога заштитника [1]:
Називи месеци[uredi | uredi kod]
Претпоставља се да су Словени знали само за 6 дана у недељи, и да је један месец садржао 5 недеља по 6 дана тј. 30 дана [2]. Ово се веома добро слагало са периодом промене све четири месечеве мене, који траје 29,53 дана.
Називи за месеце су били у вези са природним појавама. Пошто Словени живе на великим растојањима једни од других, долазило је до тога да месец "липањ" Хрвати зову јун а Пољаци јул, зато што липа цвета месец дана раније на југу него на северу Европе. Такође, исто је и за месеце "травањ" и "листопад" зато што на југу раније долази пролеће и остала годишња доба него на северу.
Стари називи за месеце у години који су се задржали у словенским језицима [3]:
| Лужичкосрпски | Украјински | Чешки | Белоруски | Хрватски | Пољски | |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 1. | Wulki rožk | Січень | Leden | Студзень | Siječanj | Styczeń |
| 2. | Maly rožk | Лютий | Unor | Люты | Veljača | Luty |
| 3. | Naletnik | Березень | Brezen | Сакавик | Ožujak | Marzec |
| 4. | Jutrownik | Квітень | Duben | Красавик | Travanj | Kwiecień |
| 5. | Rožownik | Травень | Kveten | Май | Svibanj | Maj |
| 6. | Smažnik | Червень | Červen | Чэ'рвень | Lipanj | Czerwiec |
| 7. | Pražnik | Липень | Červenac | Лiпень | Srpanj | Lipiec |
| 8. | Žnjenc | Серпень | Srpen | Жнiвень | Kolovoz | Sierpień |
| 9. | Požnjenc | Вересень | Zari | Верасень | Rujan | Wrzesień |
| 10. | Winowc | Жовтень | Rijen | Кастрычник | Listopad | Paźdizernik |
| 11. | Nazymnik | Листопад | Listopac | Листопад | Studeni | Listopad |
| 12. | Hodownik | Грудень | Prosinec | Снежань | Prosinac | Grudzień |
Називи за месеце код Словена [1]:
- љути - време опаких међава и љутих мразева,
- големи месец, вељача - време велике хладноће и сметова,
- межник - време размеђавања зиме и пролећа,
- бокогреј - време када се са сунчане стране, с бока, почиње осећати топлота,
- сухи - време у коме су мраз и ветар стврдли и осушили све,
- протаљник - време када се на тлу указују прокопнине,
- летник - време пролећног отопљавања,
- жарки - време жега и припеке,
- груден - време стврднјавања земље и стварања грумења, груда, по њивама и путевима,
- грјазник - време блата и каљуга услед падавина,
- студен - време хладне и зимоморне позне јесени,
- снежањ - време снега и сметова,
- просинац, просинец - када лепо време просењује, просијава, када се већ лепи дани појављују и, најпре местимично, после јесенских магли и зимске тмурне облачности, указује се небеска ведрина,
- березен, сакавик - време када брезе и дрвеће, с почетком пролећа и отопљавањем, почињу да луче сокове,
- биљар, травењ, цветањ, квитањ, свибањ, лажитрава - време бујног раста и цветања трава и грмља,
- липењ - дани миомирисног цветања липе,
- трешњар, черешњар - време доспевања првих воћних плодова,
- црвеник, рујен - преодевање шуме у златасту и румену јесен,
- вересењ - време упадљивости вреска, ниске дрвенасте биљке, малих листова и љубичаста цвета, вечно зелене шибљике, распрострањене у Полесју и брдским пределима,
- жовтењ, листопад, шумопад - време када лишће жути, опада и гора огољује;
- дерикожа - време уништавања стоке због недостатка исхране на крају зиме,
- изок - време појављивања инсеката и оглашавања цврчак,
- червењ - време црва, гусеница и ларви пчела,
- зарев - време ревања или рике јелена,
- сечењ - време најпогодније да се дрвеће сече, јер тада не лучи сокове, да се земља приведе за усеве, што говори и назив
- березозол - време сече, крчења бреза и претварања њихових пањева и корења у пепео (паљевинска земљораднја),
- серпењ, жњивен, жетвар - време жетве,
- гумник, коловоз - време када се летина одвози са њива и жито врше на гумну,
- гроздобер - време бербе винограда, вересењ, кастричник,
- паздерник - време млаћења конопље и лана и извлачења влакана за пређу (вресат: млатити, кострика: конопља, поздер: уситњена дрвенаста стабиљка конопље),
- каледар - време кретања обредних поворки у сусрет новом лету,
- коложег - време паљења ватри за појачање снаге зимског сунца,
- свадебник - време свадбовања.
Празници[uredi | uredi kod]
Словенски празници током године [4]:
| Јануар: | 1-6. Велесови дани, 6. Турица |
| Фебруар: | |
| Март: | 1. Вјуница, 21. Масленица |
| Април: | 22. Лелин дан |
| Мај: | 1. Радуница |
| Јун: | 4. Јарилов дан, 19-24. Русалкина недеља, 21. Купалов дан |
| Јул: | 20. Перунов дан |
| Август: | 7. Дан жетве |
| Септембар: | 8. Ладин дан, 21. Сварогов дан |
| Октобар: | 25. Мокошин дан |
| Новембар: | |
| Децембар: | 21. Колада |
Литература[uredi | uredi kod]
- Миле Недељковић: Зимски знак ватре, летњи знак Сунца и Перунова муња Arhivirano 2008-06-19 na Wayback Machine-u, Српско наслеђе, Историјске свеске бр. 9, 1998.
- Јарослав Францисти: Календар и мерење времена Arhivirano 2008-02-17 na Wayback Machine-u, НИШРО Дневник, Нови Сад, 1982.
- Народни називи за месеце у години Arhivirano 2008-02-17 na Wayback Machine-u
- Slavic Myth and Religion
- Slavic Pagan Holidays
- Slavic Pagan Kalendar
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 Миле Недељковић: Српско наслеђе, бр. 9, 1998.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Према Јарослав Францисти: Календар и мерење времена Arhivirano 2008-02-17 na Wayback Machine-u
- ↑ Називи месеца према Народни називи за месеце у години Arhivirano 2008-02-17 na Wayback Machine-u и Јарослав Францисти: Календар и мерење времена Arhivirano 2008-02-17 na Wayback Machine-u
- ↑ Slavic Myth and Religion