Zou Yan

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Cou Jen
Antika
Kineska filozofija
Biografske informacije
Rođenje 305. p. n. e.
Smrt 240. p. n. e.
Filozofija
Škola/Tradicija prirodnjačka škola
Glavni interesi jin i jang, osnovni elementi

Cou Jen (kin: 鄒衍/邹衍; 305. p. n. e.240. p. n. e.) je bio kineski filozof i istaknuti predstavnik filozofske škole Jin-Jang (ili prirodnjačke škole), u periodu postojanja „Sto škola mišljenja“ u kineskoj filozofiji.

Njegova učenje su sistematizovana u postavci koja spaja dve filozofske teorije koje su postojale u Periodu zaraćenih država : jin-jang i Pet osnovnih elemenata ili procesa (drvo, vatra, zemlja, metal i voda), u ljudskim životu i životu države.[1]

Prema Cou Jenovom sistemu (teoriji), postoji stalna, ali spontana promena ovih pet kosmičkih elemenata koji u cikličnom procesu, dejstvujući jedan na drugog, upravljaju kosmičkim principima jin (zemlja, žensko, pasivno, upijanje) i jang (nebo, muško, aktivno, prodorno), uzrokujući sve prirodne pojave, godišnja doba, pa čak utiču na uspon i pad različitih dinastija.[2]

Delo[uredi - уреди | uredi izvor]

Cou Jen se smatra osnivačem prirodne nauke u Kini. Njegove teorije su usvojili Fang Ših, lutajući asketi i iscelitelji koji su tražili negovanje unutrašnjeg bića i eksperimentisali sa alhemijom u potrazi za besmrtnošću, a čija je filozofija i prakse uticala na razvoj taoizma.

Cou Jenova teorija uzajamnog generisanja i uništavanja „pet elemenata“ uključena je u medicinsku doktrinu tradicionalne kineske medicine.

Svi Cou Jenovi spisi su tokom istorije izgubljeni te se o njima saznaje isključivo preko citata u drugim ranim kineskim tekstovima. Najvažniji izvor podataka o Cou Jenu je kratka biografija u Zapisima Velikog istoričara Sima Ćena iz 1. veka p. n. e. U njoj se Cou Jen opisuje kao polimata (filozofa, istoričara, političara, prirodnjaka, geografa i astrologa) koji je bio rodom iz obalske države Ki (današnji Šandong), gde je bio član državne Jikija akademije (kin: 稷下).

Cou Jen se često dovodi u vezu sa taoizmom i poreklom kineske alhemije, i to zahvaljujući Knjizi Hana koja za njega koristi izraz fangshi (kin: 方士 — doslovno „majstor tehnike“ takođe i alhemičar, čarobnjak, isterivač demona, „prizivatelj bogova“).

Međusobne veze pet glavnih elemenata potčinjenih teoriji Jin-Jang, i njihov uticaj na pojavu različitih dinastija u Kini.
Elementi Wuxing sr.svg
Drvo Metal Vatra Voda Zemlja
Dinastije
Xia Yin-Shang Zhou Qin Han

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. History - Zou Yan 鄒衍 (2012) Persons in Chinese CHINAKNOWLEDGE - a universal guide for China studies
  2. Yi Xingguo 衣興國 (ed. 1988). Shiyong Zhongguo mingren cidian 實用中國名人辭典, pp. 96. Changchun: Jilin wenshi chubanshe.

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Fung Yu-lun. History of Chinese Philosophy.Vol.1. Prin. 1952, pp. 159-169.
  • Kobzev A. I. Aktualьnыe problemы istorii i teorii tradicionnoй kitaйskoй nauki // Sovremennыe istoriko-naučnыe issledovaniя: nauka v tradicionnom Kitae. M., 1987. S.27-29
  • Dёmin R. N. Prozviщe Czou Яnя i meteoroleshi v Drevneй Grecii.// Filosofiя i duhovnaя žiznь obщestva L.,1989.
  • Dёmin R. N. Škola inь яn // Kulьturы v dialoge. Vыp. 1. - Ekaterinburg, 1992. S. 209-221.
  • Kitaйskaя filosofiя: Эnciklopedičeskiй slovarь. M., 1994. S.419-420. ISBN 5-244-00757-2
  • Rubin V. A. Reabilitaciя Czou Яnя Sыma Cяnem // Ličnostь i vlastь v drevnem Kitae: Sobranie trudov. M., 1999. S.141-143.
  • Rubin V. A. Czou Яnь i koncepciя u-dэ // Tam že. S.152-158
  • Duhovnaя kulьtura Kitaя: эnciklopediя v pяti tomah. M., 2006. S.541-542. ISBN 5-02-018431-4 (v per.)
  • Dёmin R. N. Učenie o kosmose kak dialoge v pozdnem neoplatonizme i predstavlenie drevnekitaйskogo mыslitelя Czou Яnя o Podnebesnoй // Materialы i issledovaniя po istorii platonizma. Vыp.6. Sb. stateй. SPb., 2005. S.396-400.

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]