Vasil Levski

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Disambig.svg Za ostala značenja, v. Vasil Levski (razvrstavanje).
Vasil Levski

Vasil Levski.jpg
Vasil Levski

Puno ime Vasil Ivanov Kunčev
Datum rođenja: [[{{{dan rođenja}}} {{{mesec rođenja}}}]] [[{{{godina rođenja}}}]]
Mesto rođenja: Karlovo (Osmansko carstvo)
Datum smrti: [[{{{dan smrti}}} {{{mesec smrti}}}]] [[{{{godina smrti}}}]]
Mesto smrti: Sofija (Osmansko carstvo)
Spomenik u rodnom Karlovu, Bugarska.
Bista Vasila Levskog u Dimitrovgradu

Vasil Levski (bug. Васил Иванов Кунчев; Karlovo, 18. jul 1837Sofija, 18. februar 1873) je bio bugarski revolucionar, ideolog, strateg i teoretičar bugarske nacionalne revolucije, vođa borbe za oslobođenje od otomanske vladavine. Levski je rođen u Karlovu, 1837. Zamonašio se u dvadeset četvrtoj godini, ali je kasnije napustio crkvu i priključio se liberalnom pokretu.

Godine 1862. Levski je otišao u Srbiju da se kao dobrovoljac pridruži Bugarskoj legiji koju je osnovao takođe bugarski revolucionar, Georgi Rakovski. Između 1862. i 1868. učestvovao je u svim bugarskim borbama protiv Otomanske imperije.

Krajem 1860-ih, Levski je razvio revolucionarnu teoriju, koje je značila odlučan korak ka bugarskom pokretu oslobođenja. Ova teorija je videla nacionalno oslobađanje kao podizanje na oružje svih Bugara u Otomanskoj imperiji. Ustanak bi trebalo da pripremi, vodi i koordiniše centralna revolucionarna organizacija. Ova organizacija bi trebalo da ima više lokalnih revolucionarnih komiteta u svim delovima Bugarske i trebalo bi da deluje potpuno nezavisno od bilo koje strane sile.

Levski je takođe odredio i buduću formu vladavine u oslobođenoj Bugarskoj - demokratsku republiku, koja počiva na principima Povelje Ljudskih i Građanskih Prava Francuske revolucije.

Levski je počeo da postavlja lokalne komitete 1869. Do sredine 1872. uspeo je da uspostavi jaku mrežu komiteta u više bugarskih gradova i sela koji su bili u stalnoj vezi i primali naređenja od tajne vlade u gradu Loveču. Komiteti su nabavljali oružje, organizovali borbene odrede, i kaznene akcije protiv otomanskih zvaničnika i bugarskih izdajnika.

U maju 1872, Bugarski revolucionarni centralni komitet i Interna revolucionarna organizacija su se spojile u jednu organizaciju, ubeđeni da će koordinacija rada doneti opšte dobro.

Na jesen 1872. otomanska policija je ušla u trag nekoliko komiteta u severoistočnoj Bugarskoj, uključujući i glavni štab organizacije u Loveču, nakon što su aktivisti revolucionarne organizacije opljačkali otomansku poštu da bi nabavili novac za kupovinu oružja. Hapšenja mnogih revolucionara su bila pretnja uništenju organizacije. U pokušaju da spase dokumentaciju Levskog su uhapsile otomanske vlasti i obesile u Sofiji, februara 1873.

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]