Red Hot Chili Peppers
Red Hot Chili Peppers | |
|---|---|
 | |
| Muzički rad | |
| Period aktivnosti | 1983. - |
| Žanr | Rock, Funk rock, Funk metal, Rapcore |
| Članovi | |
| Trenutni članovi | Anthony Kiedis Flea Chad Smith Josh Klinghoffer |
| Ostalo | |
| Nagrade | Dobitnici diskografske nagrade Porin |
Red hot čili pepers (engl. Red Hot Chili Peppers) je kalifornijska rok grupa. Počeli su kao pankeri, ali su vremenom prelazili na sve laganiji zvuk i mešanjem panka i alternativnog roka sa fank basom stvorili novi stil - fank pank. Grupa je bila predvodnik fank rok pokreta krajem 80-ih i početkom 90-ih. Pepersi su napravili korak dalje unevši u svoju muziku elemente bluza, psihodeličnog roka i ska muzike. Do danas su prodali preko 50 miliona albuma širom sveta, osvojili mnoge nagrade i nekoliko puta bili proglašavani za najbolji koncertni bend na svetu.
Bend je osnovan 1983, a prvobitnu postavu činili su Entoni Kidis (vokal), Majkl Balzari-Fli (bas gitara), Hilel Slovak (gitara) i Džek Ajrons (bubnjevi). Tokom dvadesetosam godina postojanja postava grupe je menjana nekoliko puta, a napoznatiju i najdugotrajniju postavu pod imenom Red hot čili pepers činili su Entoni Kidis, Majkl Balzari-Fli, Džon Frušante i Čed Smit. Do sada su objavili devet studijskih albuma, a deseti je u pripremi.
Prva četiri albuma, snimljena u periodu od 1984. do 1989, objavili su za izdavačku kuću EMI, a 1991. su potpisali ugovor sa producentskom kućom Warner Brothers Records, sa kojom sarađuju i danas. Producent njihovog prvog albuma, The Red Hot Chili Peppers, bio je Endi Gil. Drugi album, Freaky Styley, producirao je Džordž Klinton, a naredna dva (The Uplift Mofo Party Plan i Mother's Milk) Majkl Bajnhorn. Od petog albuma (Blood Sugar Sex Magik) pa nadalje, producent je Rik Rubin.
Muzika grupe je najpoznatija po snažnom, specifičnom fank zvuku Balzarijeve bas gitare koja u pesmama grupe redovito dominira nad zvukom solo-gitare.
Balzarijev način sviranja basa ima osnov u pank rok tradiciji, fanku i bluzu, i najsličniji je stilu sviranja Butsija Kolinsa iz grupe Parlament fankadelik "Parliament-Funkadelic" te Džona Pola Džounsa iz grupe Led zepelin. Bas gitara je najvažniji instrument u bendu dajući specifični ritam svim pesmama benda. Balzarijevi bas rifovi ostaće upamćeni po čvrstom zvuku u niskim tonalitetima i jedinstvenoj tehnici sviranja.
Četvorica solo gitarista su svirali za Peperse (Frušante, Slovak, Navaro i Šerman) i njihovi stilovi sviranja znatno se razlikuju, a hendriksovski način sviranja gitare im je jedina zajednička karakteristika. Zvuk Šermanove gitare je u najvećoj mjeri izobličen i "suv", donekle nalik Slovakovom stilu, pošto su uglavnom bile u pitanju kompozicije koje je Slovak komponovao. Slovak je svoj zvuk bazirao isključivo na "tvrđem" bluzu i fanku, Frušante je u svirku uneo melodičnost, dubinu i slojevitost, a Navarov stil se temeljio na hevi metalu i psihodeliji.
Bubnjari Smit, Ajrons i Martinez nisu bili samo klasična ritam sekcija sa basom, nego su i diktirali tempo. Njihov stil bio je svojevrsna kombinacija fanka, panka i metala.
Bend je bio jedinstven po tome što je bio jedan od prvih rok bendova koji je kombinovao pretežno "belački" zvuk (pank) sa dominantno "crnačkim zvukom (fankom), iako su već tada postojali bendovi koji su mešali, recimo, rok i rep ("The Beastie Boys"). Još 1987. zvuk grupe se smatrao prilično neobičnim, što je za posledicu imalo dugogodišnje probleme u marketingu i promociji grupe.
Entoni Kidis, Fli, Hilel Slovak i Džek Ajrons, učenici gimnazije Ferfaks u Los Anđelesu, osnovali su bend Tony Flow and the Miraculously Majestic Masters of Mayhem, a 1983. su imali prvi nastup. S obzirom da grupa iza sebe nije imala nijedan studijski album, odziv publike je od samog početka bio iznenađujuće dobar, što se moglo objasniti dobrim vezama članova grupe sa losanđeleskom zajednicom skejtera te neobičnošću javnih nastupa grupe (na mnogim koncertima članovi grupe su nastupali potpuno goli, samo sa čarapama preko genitalija). Krajem 1983. grupa je uspela da sklopi ugovor o izdavanju debitantskog albuma na kojem je Klif Martinez svirao bubnjeve, a Džek Šerman gitaru, budući da su Slovak i Ajrons bili zauzeti radom na ranije dogovorenim projektima (grupa What Is This?). Album je bio komercijalno neuspešan, prvenstveno zbog loše produkcije, zategnutih odnosa članova grupe i producenta Endija Gila, te neuverljivih živih nastupa. Promotivna turneja nije donela nikakvo poboljšanje, da bi gitarista Šerman, zbog sve češćih svađa sa ostalim članovima grupe, napustio grupu 1985. Na njegovo mesto se vraća Slovak, koji napušta grupu What Is This?. Prvi veliki hit grupe sa ovog albuma bila je kompozicija True Men Don't Kill Coyotes.
Freaky Styley, drugi album grupe, producirao je čuveni Džordž Klinton. Ni fanki svirka, ni pank brzina, ni nadahnuto izvođenje pesme If You Want Me To Stay (Sly and the Family Stone), ni posezanje za kultnim klasicima kao što su Jungle Man i Catholic School Girls Rule nisu bili dovoljni da privuku pažnju javnosti. Martinez napušta bend ubrzo nakon izlaska albuma, a na njegovo mesto dolazi Hilel Slovak, gitarista iz originalne postave. Od kompozicija sa albuma jedino se izdvojila Hollywood (Africa), koja se bila popularna na evropskim radio-stanicama, dok u SAD nije imala mnogo uspeha.
The Uplift Mofo Party Plan, treći album grupe, izašao je u septembru 1987. u produkciji Majkla Bajnhorna. Radi se o jedinom albumu grupe na kojem svira originalna postava. Prvi singl i jedna od najprepoznatljivijih pesama grupe bila je Fight Like A Brave. Pesma je 2001. iskorišćena u video igrici Tony Hawk's Pro Skater 3. To je prvi album grupe koji se plasirao među 200 najpopularnijih albuma. EMI, njihova producentska kuća, nije ulagala prevelike napore u promociji albuma, ali je grupa, zahvaljujući eklektičnom spoju treš fanka, psihodelije i panka koji se čuje na tom albumu, uspela da ugovori turneju po Evropi. Problemi sa drogom su žestoko potresali bend, u jednom trenutku Slovak je izbačen iz benda, da bi se ubrzo vratio, ali je 28. juna 1988, neposredno po povratku u SAD, preminuo od prevelike doze heroina. Nakon toga Ajrons napušta Peperse.
Kidis i Balzari su, složivši se da se bend ne sme prestati s radom, krenuli u potragu za zamenama. U grupi su kratko vreme bili angažovani bubnjar Peligro i gitarista Dvejn Maknajt, da bi ih ubrzo zamenili Čed Smit i Džon Frušante. Album Mother's Milk, četvrti po redu, objavljen je avgusta 1989. Mother's Milk je energičan miks fanka, repa, metala i džeza. Obrada Hendriksove Fire te Behind The Sun su poslednje kompozicije na kojima je svirao Slovak. Knock Me Down je prva pesma grupe koja se plasirala među 10 najpopularnijoh na top-listama, dok su veliku popularnost Pepersima donele obrada Vonderove pesme Higher Ground, kompozicije Magic Johnson (posvećena Los Anđeles lejkersima, njihovom omiljenom košarkaškom timu ), Stone Cold Bush i Pretty Little Ditty (u obradi grupe Krejzi taun poznatija kao Butterfly). Po izdavanju albuma, grupa je imala uspešnu turneju po Evropi i SAD.
Red hot čili pepers su u devedeseta ušli sa pesmom Show Me Your Soul (iz filma Zgodna žena). Nakon što im je istekao ugovor sa EMI-jem, Pepersi potpisuju za Warner Brothers Records, a novi producent je bio Rik Rubin. Pre Pepersa, Rubin je radio sa grupom Bisti bojs Beastie Boys a njegov pristup producentskim poslovima bio je, po mišljenju mnogih, previše avangardan za to vreme. U maju i junu 1991. bend je proveo šest nedelja u vili, snimajući peti po redu album naslovljen Blood Sugar Sex Magik. Proces snimanja albuma zabeležen je na DVD-u pod naslovom Funky Monks, a dokumentarac je režira Gas Van San. Članovi benda du u vili ispavali, ali ne i Čed Smit, koji je smatrao da je vila opsednuta duhovima. Nekoliko puta su ih posetili reporteri MTV, kao i mnogi novinari.
Blood Sugar Sex Magik, po mnogima najbolji album Pepersa, neobična mešavina fanka, panka, metala, hip-hopa i bluza, objavljen je 24. septembra 1991, istog dana kad i Nirvanin Nevermind. Prvi singl bio je Give It Away, a snimanje spota povereno je Stefanu Sendaiju, u to vreme skoro nepoznatom francuskom reditelju. Spot je bio veoma uspešan, a obožavalaca je bilo sve više. Usledio je i drugi singl, nazvan Suck My Kiss. Do kraja godine bend je održao pedesetak koncerata u SAD sa grupama Nirvana, Smešing pampkins i Perl džem, ali su međusobne razmirice ozbiljno potresale grupu. Entoni Kidis i Džon Frušante su se često svađali, Frušante bi često plakao i vrištao pre koncerata, zatim bi jedva pristajao da svira, a njegovi roditelji su gotovo svakodnevno telefonirali pitajući šta se to događa.
Sukob je dostigao vrhunac 22. februara 1992. kada se bend vratio u SAD da bi, u pauzi evropske turneje Less Whores More Museums, gostovao u emisiji Saturday Night Live. Na početku emisije, prilikom izvođenja pesme Under The Bridge, Frušante je, umesto da peva prateće vokale, počeo vrištati, pa ga je Kidis, za vreme izvođenja sledeće pesme, udario mikrofonom u lice. Sledećeg meseca, kompozicija Under The Bridge je objavljena kao treći singl sa albuma, a spot, koji simbolično prikazuje Kidisovu borbu sa zavisnošću od droge, neprekidno se vrteo na svim muzičim kanalima. Reditelj je ponovo bio Gas Van San. Under The Bridge se i dan danas smatra najvećim hitom Red hot čili pepersa i gotovo da nema koncerta na kome se ne izvodi. Istog meseca, pre odlaska na turneju u Japan, članovi benda su pozirali nagi fotografu i režiseru Marku Seligeru. Jedna od ovih slika se nekoliko meseci kasnije pojavila na naslovnoj strani časopisa Roling stoun, da bi 2005. bila proglašena jednom od 50 najboljih rok fotografija svih vremena.
Sedmog marta 1992, pre koncerta u Omiji, Japan, Džon Frušante objavljuje da napušta bend. Zbog toga su preostali koncerti u Japanu bili otkazani, kao i turneja po Australiji, budući da se novoangažovani gitarista Zander Šlos, bivši član Serkl džerksa, nikako nije mogao uklopiti u bend. Nekoliko dana kasnije zamenio ga je Arik Maršal, gitarista jednog barskog benda. Maršal je sa Pepersima odsvirao Lollapalozza turneju, nastupio je u spotu Breaking The Girl, sa albuma Blood Sugar Sex Magik, nastupio je u epizodi Simpsonovih Krusty Gets Cancelled, a pojavio se i na dodeli MTV nagrada, gde su Pepersi nagrađeni za spotove Give It Away i Under The Bridge. Posle Maršalovog odlaska, bendu se nakratko pridružio Džesi Tobajas, da bi krajem 1993, nakon drugog poziva, gitarista benda postao kontroverzni Dejv Navaro, koji je prethodno svirao u Džejn's adikšon.
Novi Pepersi počeli su rad na šestom studijskom albumu, a EMI, njihova bivša izdavačka kuća, iskoristila je prava iz ugovora i tokom ovog zatišja izdala kompilaciju najvećih hitova grupe pod nazivom What Hits? (1993), te Out in L.A., kompilaciju retkih snimaka grupe (1995).
Odmah po dolasku u bend, Navaro je izjavio da nije zainteresovan za ludorije po kojima su Pepersi bili poznati, tako da nije bio baš najsrećniji kada je 1994. na Vudstoku II morao da svira sa džinovskim sijalicama na glavi. Potom bend odlazi na Havaje u pokušaju pronalaženja inspiracije za snimanje novog albuma. Navaro se nije najbolje slagao sa ostatkom benda, a njegov pristup radu bio je mnogo profesionalniji i hladniji. Dugo očekivani album naslovljen One Hot Minute pojavio se u javnosti u jesen 1995.. Uz promenu muzičkog stila na albumu, bend je donekle izmenio i imidž.
I na ovom albumu je uočljiv uticaj fanka, metala i džeza, ali su elementi hevi metala i psihodelije mnogo izraženiji. Pesma My Friends se plasirala na prva mesta top-lista, a dobro su prošle i Warped, Aeroplane, Coffee Shop i Shallow Be Thy Game. Međutim, između članova benda i Dejva Navara nije bilo hemije i bilo je očigledno da Navarov angažman u grupi neće biti dugog veka. To se i obistinilo početkom 1998. kada Navaro napušta Peperse. Album One Hot Minute je prodat u više od četiri miliona kopija, što je bilo dobro s obzirom na činjenicu da se snimanje albuma prilično odužilo. Iako ovaj album sadrži neke od najboljih pesama grupe, kritičari smatraju da je on u većoj meri rezultat eksperimenata članova benda, a u mnogo manjoj meri pravi Red hot čili pepers album. Na svojim koncertima Pepersi nerado sviraju pesme sa ovog albuma, budući da većina pesama ne odgovora Frušanteovom sviračkom stilu.
Nakon skidanja sa narkotika, Džon Frušante se 1998. vraća u bend. Sedmi i najpoznatiji album Pepersa, Californication, izlazi početkom 1999. Grupa je osvojila nagradu Gremi sa pesmom Scar Tissue, a Otherside i Californication su dospele na prva mesta top-lista. Odlično su prošle i pesme Around The World, Road Trippin i Parallel Universe (koja nije ni objavljena kao singl, a našla se na prvom mestu top-liste singlova). Promotivna turneja za album trajala je skoro dve godine i ostaće zapamćena po nekoliko izuzetno uspešnih nastupa (kao onaj 14. avgusta 1999. u Moskvi pred 200.000 ljudi, zabeležen na dokumentarcu − Off The Map).
U novembru 2001. Pepersi izdaju novi studijski album nazvan By The Way. Album je za mnoge obožavatelje grupe bio veliko iznenađenje, a za mnoge i veliko razočaranje. By The Way se smatra njihovim najmekšim albumom, a sa njega su se izdvojili singlovi By The Way, Universally Speaking, The Zephyr Song i Can't Stop. Sa dvogodišnje turneje koja je usledila objavljuju još jedno DVD izdanje naslovljeno Live At Slane Castle (2003.) a kasnije i kompilaciju Greatest Hits na kojoj se nalaze dve nove pesme: Fortune Faded i Save The Population. Godine 2004. izlazi njihov prvi koncertni album pod nazivom Live in Hyde Park, snimka sa nastupa u Hajd parku 19, 20. i 25. juna 2004.
Godina 2005. godina je za grupu bila relativno mirna. Bend je održao nekoliko koncerata u SAD, od kojih je najzapaženiji i najspektakularniji bio koncert 2. jula u Las Vegasu koji je održan povodom stogodišnjice postojanja kockarske prestonice. Na tom kocertu su po prvi put izvedene pesme sa novog albuma koji se tek trebao naći u prodaji. Krajem godine, Fli je drugi put postao otac, godinu dana nakon što je Čed Smit dobio četvrto dete. S druge strane, Frušante i Fli su gostovali na albumima The Mars Volta, a Smit na albumu Glena Hjuza.
Početkom 2006. grupa je dovršila snimanje novog, dvostrukog studijskog albuma, devetog po redu, koji je nazvan Stadium Arcadium. Album sa 28 pesama izdat je maju 2006. i bilo je očigledno da se Pepersi vraćaju svojim fank, pank, psihodelik i metal korenima. Neke od pesama su 21st Century, Tell Me Baby, Ready Made, Desecration Smile, Dani California (koja je bila i prvi singl), Charlie, Wet Sand, Snow, Animal Bar, She's Only 18.
Izlasku albuma prethodio je DVD pod imenom The Ultimate, na kome su objavljeni snimci benda iz perioda kad je gitarista bio Dejv Navaro.
Red hot čili pepers su održali koncert u Srbiji 26. juna 2007. pred oko 80.000 gledalaca[1] na lokaciji blizu Inđije[2] u okviru festivala Grin fest[3].
Bend je ponovo ušao u studio 12. oktobra 2009, a sledeći album bi trebalo da bude izdat u toku 2011. Džon Frušante je 16. decembra 2009. na svom blogu objavio da je napustio bend[4], a zvanično je potvrđeno da će na novom albumu gitaru svirati Džoš Klinghofer.
- Red Hot Chili Peppers, 10. avgust 1984.
- Freaky Styley, 16. avgust 1986.
- The Uplift Mofo Party Plan, 29. septembar 1987.
- Mother's Milk, 16. avgust 1989.
- BloodSugarSexMagik, 24. septembar 1991.
- One Hot Minute, 12. septembar1995.
- Californication, 8. jun 1999.
- By The Way, 9. jul 2002.
- Stadium Arcadium, 9. maj 2006. (2 CD-a)
- I'm With You, 29. avgust 2011.
- The Gateway, 17. jun 2016.
- Unlimited Love, 2022.
- Return of the Dream Canteen, 2022.
- Live In Hyde Park, 2004, 2 CD-a
- What Hits?, 1993.
- Out in LA, 1995.
- LiveRareRemix (3 CD-a), 1998.
- Greatest Hits, 2003.
- Psycadelic Sexfunk Live From Heaven, 1990.
- Positive Mental Octopus, 1990.
- Funky Monks, 1991.
- What Hits?, 1993.
- Off The Map, 2000.
- Live at the Slane Castle, 2003.
- Greatest Hits, (uz istoimeni CD) 2003.
- Greatest Hits, (posebno izdanje) 2004.
- LiveRareRemix (3 CDa), 1998.
- Greatest Hits, 2003.
- The Ultimate, 2006.
- Entoni Kidis - vokal (1983. − )
- Majkl Balzari (poznatiji kao Fli) − bas gitara (1983. − )
- Čedvik Gejlord Smit (poznatiji kao Čed Smit) − bubanj, perkusije (1989. - )
- Džon Frušante (1988. - 1992, 1998. - 2008, 2019. - )
- Hilel Slovak(1983. - 1988.)
- Džek Šerman (1983. - 1985.)
- Dvejn "Blekberd" Maknajt (1988. - 1989.)
- Zander Šlos (1992.)
- Arik Maršal (1992.)
- Džesi Tobajas (1993.)
- Dejv Navaro (1993. - 1998.)
- Džoš Klinghofer - gitara (2010. - 2019. )
- Džek Ajrons (1983; 1986. - 1988.)
- Klif Martinez (1983. - 1985.)
- D. H. Peligro (1988. - 1989.)
- ↑ http://www.exitfest.org/index.php?option=com_content&task=view&id=1647&Itemid=87 Na sajtu organizatora koncerta
- ↑ http://www.redhotchilipeppers.indjija.net/ O koncertu na sajtu Inđije
- ↑ http://www.b92.net/kultura/pop/vesti.php?yyyy=2007&mm=06&nav_id=252691 Arhivirano 2007-06-28 na Wayback Machine-u Najava festivala i koncerta
- ↑ http://johnfrusciante.com/?p=53 Džon po drugi put napušta bend
