Radenković (Sremska Mitrovica)

Раденковић;
	; Спомен-плоча у средишту села
Основни подаци
Држава	Србија
Покрајина	Војводина
Управни округ	Сремски
Општина	Сремска Митровица
Становништво
Становништво (2011)	946
Густина становништва	71 ст/km²
Положај
Координате	44°55′17″N 19°29′22″E / 44.921333°N 19.489333°E
Временска зона	средњоевропска:; UTC+1
Надморска висина	79 m
Површина	15,2 km²
	Раденковић Раденковић (Srbije)
Остали подаци
Позивни број	022
Регистарска ознака	SM

Координате: 44° 55′ 17" СГШ, 19° 29′ 22" ИГД

Раденковић је старо насеље у северној Мачви, припада општини Сремска Митровица, у коме живи 1.150 душа у 250 кућа.На месту данашњег села има остатака из праисторије. Садашњи житељи Раденковића су потомци, углавном досељених људи у периоду од Првог српског устанка до краја 19. века.

Из Раденковића је народ који је живео до 1791. године, одсељен у Кубањску област (Русија) код Азовског мора, као што је и већина старих Мачвана отишла испред турске најезде после рата са Аустроугарском, на чијој су страни били мештани Раденковића. Током 19. века у Обреновићевској Србији у Раденковићу је стално растао број житеља. У првој половини 19. века било је око 200 душа. Пописом кнеза Михајила из 1863. године Раденковаца је три пута више, а почетком 20. века, тачније 1910. године у селу је пописано 999 житеља. Раденковић је имао уочи Другог светског рата око 1300 становинка. У четири разреда основне школе било је 140 ђака. Од тада број житеља је стално опадао све до последњег пописа 2002. године када се бележи благи раст.

У Раденковићу је рођен проф. др Младен Берић,начелник Државне статистике Краљевине Југославије и први Србин који је докторирао математику на Београдском универзитету 1912. године. Др Берић је био стипендиста Краљевине Србије у Паризу на Сорбони као најбољи ђак Шабачле гимназије. Државни стипендиста је био и др Милић Вићентић, биолог, под чијим је надзором, а и заслугом пошумљен Златибор. Синови др Вићентића Раша и Нинослав су били кошаркаши Црвене звезде, угледни професори и привредници. Из Раденковића у Скупштини Србије, за време краља Милана и краља Александра Обреновића, били су два народна посланика из Вићентића, Стеван и Ранко и Сава Јанковић,трговац марвени. Заслугом Саве и његове жене Љубице,Раденковић је 1926. године добио прво јавно сеоско купатило у Србији, са домом здравља и зубном амбулантом, које је било у функцији 40 година. Сељаци у Раденковићу организовано производе поврће 170 године и по томе су први и дуго били једини у Мачви.

Из Раденковића је пореклом светски славни фоторепортер из Првог светског рата Риста Марјановић.

Демографија

У насељу Раденковић живи 825 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,0 година (39,0 код мушкараца и 39,0 код жена). У насељу има 295 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,68.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година	Становника




1948.	1134	^[1]
1953.	1169
1961.	1161
1971.	1105
1981.	1040
1991.	1076	1069
2002.	1113	1086

Етнички састав према попису из 2002.^[2]
Срби	1031	94,93%
Роми	48	4,41%
Хрвати	1	0,09%
Југословени	1	0,09%
непознато	5	0,46%

Становништво према полу и старости ^[3]


	м	ж
?	1	4
80+	6	12
75-79	12	29
70-74	47	30
65-69	37	41
60-64	19	22
55-59	18	15
50-54	27	37
45-49	47	37
40-44	50	31
35-39	39	43
30-34	36	37
25-29	26	26
20-24	31	31
15-19	40	42
10-14	31	46
5-9	35	37
0-4	33	31
просек	39.0	39.0

Домаћинства

**Број домаћинстава по пописима од 1948-2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	205	218	228	264	269	310	295

**Домаћинства по броју чланова по попису од 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просечан број чланова
Број домаћинстава	39	55	43	60	42	40	12	2	2	-	3.68

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	436	110	300	18	8	-
Женски	437	73	290	65	8	1

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	294	214	-	-	46	1	8	8	1	4
Женски	182	160	-	-	2	-	-	7	-	3
Оба	476	374	-	-	48	1	8	15	1	7
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	-	-	3	1	1	3	-	-	4
Женски	-	-	2	2	4	-	-	-	2
Оба	-	-	5	3	5	3	-	-	6

Референце

↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе

Портал Србија

[1] Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

[2] Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9

[3] Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

[1]

[2]

[3]