Radenković (Sremska Mitrovica)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Раденковић

Спомен-плоча у средишту села
Спомен-плоча у средишту села

Основни подаци
Држава  Србија
Покрајина  Војводина
Управни округ Сремски
Општина Сремска Митровица
Становништво
Становништво (2011) Red Arrow Down.svg 946
Густина становништва 71 ст/km²
Положај
Координате 44°55′17″N 19°29′22″E / 44.921333°N 19.489333°E / 44.921333; 19.489333
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 79 m
Површина 15,2 km²
Раденковић is located in Srbije
Раденковић
Раденковић
Раденковић (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 022
Регистарска ознака SM


Координате: 44° 55′ 17" СГШ, 19° 29′ 22" ИГД

Раденковић је старо насеље у северној Мачви, припада општини Сремска Митровица, у коме живи 1.150 душа у 250 кућа.На месту данашњег села има остатака из праисторије. Садашњи житељи Раденковића су потомци, углавном досељених људи у периоду од Првог српског устанка до краја 19. века.

Из Раденковића је народ који је живео до 1791. године, одсељен у Кубањску област (Русија) код Азовског мора, као што је и већина старих Мачвана отишла испред турске најезде после рата са Аустроугарском, на чијој су страни били мештани Раденковића. Током 19. века у Обреновићевској Србији у Раденковићу је стално растао број житеља. У првој половини 19. века било је око 200 душа. Пописом кнеза Михајила из 1863. године Раденковаца је три пута више, а почетком 20. века, тачније 1910. године у селу је пописано 999 житеља. Раденковић је имао уочи Другог светског рата око 1300 становинка. У четири разреда основне школе било је 140 ђака. Од тада број житеља је стално опадао све до последњег пописа 2002. године када се бележи благи раст.

У Раденковићу је рођен проф. др Младен Берић,начелник Државне статистике Краљевине Југославије и први Србин који је докторирао математику на Београдском универзитету 1912. године. Др Берић је био стипендиста Краљевине Србије у Паризу на Сорбони као најбољи ђак Шабачле гимназије. Државни стипендиста је био и др Милић Вићентић, биолог, под чијим је надзором, а и заслугом пошумљен Златибор. Синови др Вићентића Раша и Нинослав су били кошаркаши Црвене звезде, угледни професори и привредници. Из Раденковића у Скупштини Србије, за време краља Милана и краља Александра Обреновића, били су два народна посланика из Вићентића, Стеван и Ранко и Сава Јанковић,трговац марвени. Заслугом Саве и његове жене Љубице,Раденковић је 1926. године добио прво јавно сеоско купатило у Србији, са домом здравља и зубном амбулантом, које је било у функцији 40 година. Сељаци у Раденковићу организовано производе поврће 170 године и по томе су први и дуго били једини у Мачви.

Из Раденковића је пореклом светски славни фоторепортер из Првог светског рата Риста Марјановић.

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Раденковић живи 825 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,0 година (39,0 код мушкараца и 39,0 код жена). У насељу има 295 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,68.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 1134 [1]
1953. 1169
1961. 1161
1971. 1105
1981. 1040
1991. 1076 1069
2002. 1113 1086
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
1.031 94,93%
Роми
  
48 4,41%
Хрвати
  
1 0,09%
Југословени
  
1 0,09%
непознато
  
5 0,46%


Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]