Priča o proračunu troškova

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Nedovršena zgrada ambiciozno započete Sijenske katedrale, čiji su radovi napušteni 1348.

Priča o proračunu troškova (ili priča o proceni snaga) je zajednički naziv za dve povezane Isusove parabole (priča o zidanju kule i o priča o zabrinutom kralju) koja slede jedna drugu u Jevanđelju po Luki (14:28–32).

Priče[uredi - уреди | uredi izvor]

Jevanđelje po Luki donosi dve povezane Isusove priče:

Priča o zidanju kule[uredi - уреди | uredi izvor]

Jer ko od vas, kad hoće da zida kulu, neće prvo sesti i proračunati trošak - da li ima da dovrši? Da ne bi, kad postavi temelj a ne može da dovrši, svi koji gledaju počeli da mu se rugaju govoreći: ovaj čovek je počeo da zida, ali nije mogao da dovrši.

Jevanđelje po Luki, 14:28-30

Priča o zabrinutom kralju[uredi - уреди | uredi izvor]

Ili koji kralj, kad krene da zarati na drugog kralja, neće li prvo sesti i posavetovati se - da li može sa deset hiljada da iziđe u susret onome što ide na njega sa dvadeset hiljada? Ako ne može, poslaće poslanike dok je onaj još daleko, i moliće primirje.

Jevanđelje po Luki, 14:31-32

Tumačenja[uredi - уреди | uredi izvor]

Kod Luke u nastavku ove dve priče sledi Isusov zaključak: „Tako, dakle, svaki od vas - koji se ne odrekne sveg svog imanja - ne može da bude moj učenik.“[1]

Ove dve alegorijske priče govore o procenjivanju vlastitih snaga pre upuštanja u neki poduhvat, da bi on mogao biti uspešno izveden.[2] Po svojoj tematici su slične nekanonskoj priči o ubici moćnika.[3] Džoel Grin smatra da Isus ovim pričama poručuje svojim učenicima kako je potrebna "potpuna odanost spasonosnom Božjem cilju"[4], što podrazumeva stavljanje porodice i imanja na drugo mesto.[5]

Upotreba[uredi - уреди | uredi izvor]

Srpski patrijarh Pavle je nakon NATO bombardovanja SRJ upotrebio ovu priču navodno kao primer da Slobodan Milošević nije trebalo da pruža uzaludan otpor:

Wikiquote „Morao je da dobro razmotri, kao onaj car sa deset hiljada vojnika koga će napasti dvadeset hiljada vojnika, da li će se moći izaći na kraj sa 17 najmoćnijih zemalja u svetu bez ijednog saveznika i učiniti pre ovako strašnog bombardovanja ono što je morao učiniti posle bombardovanja.[6]

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Jevanđelje po Luki, 14:33
  2. Robert Walter Funk and Roy W. Hoover, The Five Gospels: What Did Jesus Really Say? the Search for the Authentic Words of Jesus, HarperCollins, 1997, pp. 524-5.
  3. Robert Walter Funk and Roy W. Hoover, The Five Gospels: What Did Jesus Really Say? the Search for the Authentic Words of Jesus, HarperCollins, 1997, pp. 524-5.
  4. Joel B. Green, The Gospel of Luke, Eerdmans, 1997, ISBN 0-8028-2315-7, pp. 566-567.
  5. Charles McCollough, The Art Of Parables: Reinterpreting the Teaching Stories of Jesus in Word and Scripture, Wood Lake Publishing, 2008, ISBN 1-55145-563-3, pp. 94-95.
  6. Milorad Tomanić, Srpska crkva u ratu i ratovi u njoj

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]