Krste Petkov Misirkov
| Krste Petkov Misirkov | |
|---|---|
 | |
| Biografske informacije | |
| Rođenje | 18. 11. 1874. |
| Smrt | 26. 7. 1926. (51 godina) Sofija, Bugarska |
| Rodbina | Kata Misirkova-Rumenova (unuka) |
| Potpis | |
 | |
Krste Petkov Misirkov (1874, Postol - 1926, Sofija) bio je filolog, književnik, istoričar, etnograf, publicista i kolekcionar.
Život i karijera[uredi | uredi kod]
Krste Misirkov rođen je 18. novembra 1874. godine u selu Postol, u Egejskoj Makedoniji. Selo se nalazi u blizini drevnog makedonskog glavnog grada Pela.[1]
- Obrazovanje
Šest razreda osnovne škole završio u rodnom mestu. Školu je pohađao na grčkom jeziku. Loše materijalna situacija u porodici onemogućilao mu je da odmah nastavi školovanje. Nakon nekoliko godina pauze, dobio je stipendiju od srpskog udruženja „Sveti Sava“.[2] Stipendija koju je dobio nije bila dobro prihvaćena jer se smatralo da se na ovaj narčin reklamira Srbija, kao što je to bio slučaj Grčkom i Bugarskom u Makedoniji.
Neko vreme primao je stipendiju sve dok nije shvatio da je počela da se koristi u političke svrhe. Izraženost politike kroz aktivnosti udruženja „Sveti Sava“, videla se u neredima koji pokrenuli makedonski naučnici. Zbog neslaganja sa neistomišljenicima, pobegao je iz Beograda u Sofiju.
U Bugarskoj se situacija ništa nije razlikovala u odnosu na Srbiju. Kako bi nastavio svoje obrazovanje u Sofiji, bio je primoran da nauči da čita i piše na bugarskom jeziku, što je odbio. Ponovo je pobegao u Srbiju pokušavši da završi treći razred gimnazije. Nije uspeo u svojo nameri. Upisao je prvu godinu teološke škole u Beogradu. Škola je bila specifična. Cilj je bio da se makedonski studenti pripreme za sveštenike i učitelje koji će kasnije biti u Makedoniji širiti priču o Srbiji.
Makedonski studenti izrazili su svoje nezadovoljstvo i pobunili se. Nakon pobune, škola je bila zatvorena a makedonski studenti su bili poslati u unutrašnjost Srbije. Tako se došao u Šabac, gde je završio četvrti razred gimnazije.
Nakon završene srednje škole, odlučio je da upiše i drugu srednju školu u Beogradu. Učiteljsku školu završio je 1895. godine.
- Karijera
Nakon završetka škole, dobio je kancelariju u Prištini. Umesto da se pojavi na radnom mestu, tajno se preselio u Odesu.
Završena škola nije mu bila priznata u Turskoj. Bio je primoran da napiše seminarski rad o bogosloviji rodnog sela. Dve godine studirao je Medicinski fakultet. U studentskom okruženju, postao je veoma aktivan. Pisao je eseje, istorijsku etnografiju Balkanskog poluostrva koji je objavljena u časopisu „Živa antika“.[3]
Usred najveće bitke za prevlast u Makedoniji, vratio se iz Turske u Makedoniju, u rodno selo. Upoznao se sa makedonskim revolucionarnim pokretom[4] i istovremeno prikupio bogat folklorni, etnografski i topografski materijal, koji je kasnije objavio u svom časopisu „Vardar“[5].
Potom odlazi u Petrograd gde postaje član bugarskog društva studenata. Zajedno sa nekolicinom istomišljenika, osnovao je Tajni makedonsko-jedrenski komitet. Međutim, ruska vlada, zatvorila je Univerzitet u Petrogradu u pred-revolucionarnom periodu. Zbog novonastale situacije i lošeg zdravstvenog stanja, opet odlazi u Odesu.
Delo[uredi | uredi kod]
Istraživao je popularnost Marka Kraljevića, što je poslužilo za njegov diplomski rad. Godine 1902., završio je fakultet u Petrogradu.
Iste godine osnovao je makedonsko studento društvo u Petrogradu. Godinu dana kasnije, makedonsko studensko društvo je preimenovano i od tada je delovalo kao društvo makedonskih naučnika i književnika - „Sveti Kliment“. Članovi ovog društva pokrenuli su inicijativu da svoje zahteve proslede najpre ruskoj vladi a kasnije i vladama drugih evropskih zemalja. Zahtevi su se zasnivali na priznavanju prava makedonskog naroda da bude nezavisan i makedonski književni jezik bude zvanično priznat. Zahtevali su i vraćanje Ohridske arhiepiskopije.
Krste Petkov postao je saradnik naučniku Petru Lavrovu.[6] Žrtvovao je svoju univerzitetsku karijeru, napustio Petrograd i preselio se u Bitolj. U Bitolju je radio kao profesor u srednjoj školi. U Bitolj dolazi Ruski konzul, Aleksandar Rostkovski, koji nije imao podršku svoje vlade. Turske vlasti u avgustu 1903. godine, iscenirale su i optužili ga za ubistvo konzula, zbog čega je on ponovo morao da ode u Rusiju.
Rusija je razvijala razne aktivnosti, pre svega novinarsku. Prevodio je knjige i udžbenike na makedonski jezik i zalagao se za otvaranje makedonske škole. Pripremio je prvo izdanje svog časopisa za štampu ali nije imao dovoljno sredstava da podigne štampani materijal. Prvi i ujedno i jedan broj časopisa sadrži vredan materijal napisan u makedonskom jeziku. U časopisu je opisao makedonski jazik i makedonsku naciju uopšteno. Pored časopisa „Vardar“, koji je štampan u 1905. godine (ali ne u prodaje), bio je uključen u rad istorijskog i filološkog društvo.
Tokom Prvog svetskog rata bio je vojni dopisnik prednji za južni deo Makedonije. U Drugom balkanskom ratu odlazi Kišinjev gde se vraća da radi kao profesor. Tokom 1913. makedonska kolonija u Petrogradu počela je da izdaje časopis i on odmah uspostavlja kontakte sa kolonijom koja je bila u bliskoj saradnji sa ljudima koji su radili u časopisu. Radove je objavljivao pod svojim imenom i pod pseudonimom K. Pelski.
Poslednje nedelje života[uredi | uredi kod]
Prema memoarima njegove supruge Ketrin, šest nedelja lečen je bez tačne dijagnoze. Pretpostavljalo se da je bio oboleo od meningitisa ili encefalitisa.
Nakon šest nedelja jakog bola i povremenih nesvestica, umro je u bolnici 26. jula 1926. godine.
Kasnije je utvrđeno da je umrlo od tumora na mozgu. Mrtav, ceo dan leži u krevetu pored njega samo njegova žena. Nije bilo nikoga ko bi ga sahranio. Njegova supruga nije imala para za sahranu. Bolnica je ponudila da telo ostave na obdukciju, ali Ketrin i sin Sergej su to odbili.
Sahranjen je na groblju u Sofiji, mestu za sirotinju, gde je sahranjeno samo desetak ljudi.[7]
Bibliografija[uredi | uredi kod]
- Predgovor
- Ono što smo uradili i šta treba da radimo u budućnosti?
- Da li Makedonci treba da imaju nacionalne naučne i literana prijateljstva?
- Nacionalni separatizam: koliko je razvijen i kako će se razvijati u budućnosti.
- Mogi li Makedonija da ima svoju etnografsku i političku jedinicu?
- Nekoliko reči o makedonskom književnom jaziku. [8]
Probugarska dela:
- „Napomene o južnoslovenskoj filologiji i istoriji“ 1907. godina
- „Inteligencija u Makedoniji“ - 1912. godina
- „Naš nacionalni ep i Makedonija“ - 1919. godina
U ostvarivanju ideje o posebnom makedonskom jaziku, objavio je knjigu - „O makedonskih stvarima“ (Sofija, 1903). Knjiga predsatvlja političku analizu položaja makedonskog naroda i nacrt programa za makedonski nacionalni pokret. Istovremeno, ona otkriva politiku susednih zemalja protiv makedonskog naroda, jezika, kulture i etničkog identiteta.
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ K. P. Misirkov, „Za makedonckite raboti“, jubilejno izdanie, Tabernakul, Skopje, (2003). str. 5
- ↑ Srpsko udruženje "Sveti Sava"
- ↑ Živa antika - Skoplje
- ↑ Revolucionarni pokret
- ↑ Istoriski časopis - Vardar
- ↑ Ruska reč - naučnici
- ↑ Razgovor sa Borisom Misirkovim[mrtav link]Šablon:Mrtva veza
- ↑ „Knigi i članci”. Arhivirano iz originala na datum 20. 12. 2014. Pristupljeno 18. 05. 2016.
