Vaso Čubrilović

Васо Чубриловић као припадник Младе Босне

Dr Vaso Čubrilović (14. januar 1897, Bosanska Gradiška - 11. jun 1990, Beograd) je bio jedan od učesnika u Sarajevskom atenatu 1914, kasnije kasnije profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti i direktor Balkanološkog instituta.

Život

Osnovnu školu i gimnaziju je pohađao u Sarajevu. Za vreme gimnazijskih dana upoznao se sa Danilom Ilićem, i postao član organizacije Mlada Bosna.

Bio je učesnik u atentatu na prestolonaslednika Franca Ferdinanda 28. juna 1914. godine u Sarajevu. Zbog njegove maloletnosti, sud ga je poštedeo smrtne kazne i osudio na 16 godina teške tamnice, koju je izdržavao u Sarajevu.

Posle raspada Austro-Ugarske monarhije, krajem 1918. oslobođen je i odlazi u Srbiju. Po završetku rata, diplomirao, a kasnije i doktorirao istoriju na Beogradskom univerzitetu. Do početka Drugog svetskog rata radio je kao profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu od 1930. godine. Na tom mestu, sa kraćim prekidima za vreme rata, ostao je punih 40 godina.

7. marta 1937. objavio je kontroverzni memorandum „Isterivanje Arnauta“ u kome je vladi Milan Stojadinović|Milana Stojadinovića predložio razne mjere za etničko čišćenje Albanci|Albanaca sa teritorija Kraljevine Jugoslavije.

Po izbijanju drugog svetskog rata, odnosno okupacije Jugoslavije, počeo je da propoveda antinemačku propagandu, odbio da prihvati mesto na Beogradskom univerzitetu za vreme okupacije, pa je zato uhapšen i odveden u koncentracioni logor Banjicu. Pušten je krajem 1943. godine i ostao je u Beogradu.

Po formiranju prve privremene vlade DFJ, kao ugledni naučnik, zauzeo je mesto ministra poljoprivrede (1945). Prestao je biti član Zemljoradničke stranke i prihvatio je liniju NKOJ-a i postao član KP Jugoslavije krajem 1945. godine.

Po oslobođenju Beograda, Vaso Čubrilović je postao dekan Filozofskog fakulteta umesto akademika Veselina Čajkanovića, kome je Sud časti grada Beograda oduzeo tu funkciju jer je tokom rata obavljao dužnost dekana Filozofskog fakulteta što se smatralo za kolaboraciju sa okupatorom.

Takođe je bio i član Komisije za obnovu Univerziteta i komesar za Filozofski fakultet.

Po formiranju Vlade FNRJ, Vaso Čubrilović je bio ministar poljoprivrede (1945-1946) i ministar šumarstva (1946-1950)

Osnivač je Balkanološkog instituta u Beogradu 1970. i bio je redovni predavač na katedri Istorije Jugoslavije, zajedno sa njenim osnivačem dr Jovanom Marjanovićem.

Dobitnik je Oktobarske nagrade i Sedmojulske nagrade.

Nacionalnost

Čubrilović je sebe smatrao Jugoslovenom tj. Srbohrvatom, za razliku od svog brata Veljka koji se smatrao Srbinom. Na pitanje predsednika suda, tokom Sarajevskog suđenja, šta to znači, odgovorio je:

Znači da se ne priznajem samo Srbinom i da ne moram raditi samo za Srbiju, nego i za Hrvatsku.

Dela

Autor je više naučnih radova iz domaće istoriografije, od kojih su najznačajniji:

• Bosanski ustanak 1875-1878, Srpska kraljevska akademija nauka 1930 LXXXIII; Sarajevo, 1962.
• Bosanski Frajkori u Austro-turskom ratu 1788-1791, Bratstvo,1933.
• Poreklo muslimanskog plemstva u Bosni i Hercegovini, Jugoslovenski istorijski časopis, Beograd 1935. br.1-4.
• Isterivanje Albanaca, Beograd, 1937.
• Prvi srpski ustanak i bosanski Srbi, Beograd, 1939.
• Politička prošlost Hrvata, Beograd, 1940.
• Manjinski problem u novoj Jugoslaviji, Beograd, 1944.
• Istorija političke misli u Srbiji 19. veka, Beograd 1956; Sarajevo, 1960.
• Terminologija plemenskog društva u Crnoj Gori, Beograd 1956.
• Odabrani istorijski radovi, Beograd, 1966.
• Srpska pravoslavna crkva pod Turcima od XV do XIX veka, Beograd, 1967.

Vidi još

• Mlada Bosna
• Sarajevski atentat
• Isterivanje Arnauta