Polygonaceae

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Polygonaceae
Polygonum scoparium.jpg
Polygonum scoparium
Status zaštite
Postoji 6 ugroženih vrsta[1].(vidi IUCN-ov crveni popis za kratice)
Naučna klasifikacija
Carstvo: Plantae
Divizija: Magnoliophyta
Razred: Magnoliopsida
Red: Caryophyllales
Porodica: Polygonaceae
Juss.
Sinonimi

Coccolobaceae Barkley
Eriogonaceae (Dum.) Meissner
Rumicaceae Dum.
Rumicineae Dum.

Polygonaceae (familija troskota, dvornikovke ili dvornici) je familija dikotiledonih biljaka iz reda Caryophyllales. Obuhvata 43 roda sa preko 1000 vrsta[2]. Familija je kosmopolitski rasprostranjenja, sa izuzetkom Sahare i Indomalajske oblasti[2]. Familija je nazvana po tipskom rodu troskota, Polygonum, čiji bi naziv značio mnogokolenast, što implicira na naduvene i izražene čvorove (noduse) na stablima većeg dela vrsta ove familije.

Opis [3][4][uredi - уреди | uredi izvor]

Biljke iz familije troskota su zeljaste ili drvenaste biljke, najčešće višegodišnje. Ponekad su po životnoj formi lijane ili fanerofite (žbunovi ili drveće). Stablo je kolenasto člankovito. Listovi su naizmenično raspoređeni na stablu, ili u retkim slučajevima pršljenasto, sa zaliscima koji su srasli u kožast rukavac (ohreu). Fotosintetička funkcija je kod nekih vrsta izmeštena u stablo (kladodije).

Aktinomorfni triciklični cvetovi grupisani su u grozdaste ili cimozne cvasti. Cvetni omotač (perijant) je prost, sastavljen iz 3–6 listića (valve) koji su najčešće zelene boje. Prašnika je 3–9, unutrašnji prašnici nose nektarije. Tučak je najčešće sastavljen 3 oplodna listića, koji su srasli u jednooki natcvetni plodnik. Semeni zametak je ortotropan do anatropan, unitegmičan i krasinucelatan. Placentacija semenog zametka je bazalna. Razvoj embrionske kesice je Polygonum–tipa.

Cvetovi su najčešće hermafroditni, a ređe jednopolni. Biljke su koseksualne hermafroditnih cvetova, jednodome ili dvodome. Oprašivanje se vrši vetrom (anemofilija) ili insektima (entomofilija).

Jestivi trostrani plod heljde

Plod je jednosemena, trostrana ili dvostrana orašica ili ahenija, ponekad obavijena sočnim cvetnim omotačem ili cvetnom ložom. Seme je sa brašnavim (skrobnim) endospermom i perispermom.

Značaj familije[uredi - уреди | uredi izvor]

Reynoutria japonica, prethodno smatrana izuzetno zahvalnom ukrasnom biljkom, danas je u većini zemalja Evrope invazivna vrsta

Pojedine vrste iz ove familije uzgajaju se kao jestive biljke (heljda, rabarbara, zelje), ili koriste kao samonikle jestive biljke (kiseljak (biljka), divlje zelje). Rizomi vrsta Rheum officinale i Bistorta officinalis (Polygonum bistorta) koriste se u medicini. Čovek je zbog lepog izgleda kultivisao nekoliko vrsta koje se danas uzgajaju kao ukrasne biljke.

Najveći ekonomski značaj biljaka iz ove familije je kao korova u usevima. Takođe, vrsta Reynoutria japonica kao izrazito kompetitivna invazivna vrsta narušava prirodne ekosisteme Evrope.

Sistematika[uredi - уреди | uredi izvor]

Familija Polygonaceae obuhvata sledeće rodove[5]:

Filogenija[uredi - уреди | uredi izvor]

Fosilni ostaci familije Polygonaceae poznati su iz eocena[4]. Smatra se da postoje dve evolutivne linije u familiji, jedna koja obuhvata zeljaste biljke (potfamilija Polygonoideae) i druga koja obuhvata drvenaste biljke (potfamilija Eriogonoideae s. l.)[2]. Rodovi Afrobrunnichia Hutch. & Dalziel i Symmeria Benth. su prema podacima molekularnofilogenetskih istraživanja smešteni u osnovi ovih velikih evolutivnih linija[6][7], te se rod Symmeria ponekad izdvaja u zasebnu potfamiliju Symmerioideae.

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Polygonaceae (knotweed)
  2. 2,0 2,1 2,2 Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; nije naveden tekst za reference s imenom APG
  3. Polygonaceae u Watson L., Dallwitz M.J. 1992 — danas. The families of flowering plants: descriptions, illustrations, identification, information retrieval. Verzija: 4.3.2011.
  4. 4,0 4,1 Tatić B., Blečić V. 1988. Sistematika i filogenija viših biljaka. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva: Beograd. str. 270—272. ISBN 8617005459
  5. Spisak rodova, Kraljevska botanička bašta Kju.
  6. Sanchez, A., Schuster, T.M., Kron, K.A. 2009. A large-scale phylogeny of Polygonaceae based on molecular data. International Journal of Plant Sciences 170 (8): 1044–1055.
  7. Sanchez, A., Kron, K.A. 2009. Phylogenetic relationships of Afrobrunnichia Hutch. & Dalziel (Polygonaceae) based on three chloroplast genes and ITS. Taxon 58 (3): 781-792.

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]

Ostali projekti
Commons-logo.svg U Wikimedijinoj ostavi ima još materijala vezanih za: Polygonaceae
Wikispecies-logo.svg Wikivrste imaju podatke o: Polygonaceae