Kiseljak (biljka)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Disambig.svg Za ostale upotrebe, pogledajte Kiseljak (razvrstavanje).
Kiseljak (biljka)
Rumex acetosa cultivar 01.jpg
Naučna klasifikacija
Carstvo: Plantae
Divizija: Magnoliophyta
Razred: Magnoliopsida
Red: Caryophyllales
Porodica: Polygonaceae
Rod: Rumex
Rumex acetosa - Hapu oblikas.jpg

Kiseljak (lat. Rumex acetosa) je biljka koja pripada porodici Polygonaceae. Drugi nazivi kiseljaka su kiselica, kiseljača, kiselo zelje i velika kiselica.

Opis biljke[uredi - уреди | uredi izvor]

Kiseljak je višegodišnja livadska biljka i dostiže visinu od jednog metra čije korenje raste duboko u zemlju. On ima jestivo stablo i listove izduženog oblika. Stablo je uspravno i uzduž izbrazdano. Iz njih se najčešće razvije više od jednog korena. Listovi su blago strelasti sa veoma dugačkom peteljkom i u gornjem delu naizmenično prirasli uz stablo. Sitni cvetići složeni su u obliku crvenkasto obojene metlice na vrhu biljke. Razvijaju se od maja do jula, a ponekad, nakon kosidbe i po drugi put u jesen.[1][2]

Stanište[uredi - уреди | uredi izvor]

Kiseljak najčešće raste po vlažnim livadama, pašnjacima i mestima obraslim travom. Takođe raste i uz potoke i na proplancima. U travi raste često u velikoj količini, od čega čitave livade budu crvene pred kosidbu. Uzgaja se i u povrtnjacima.

Sakupljanje[uredi - уреди | uredi izvor]

Kao povrće služe prolećni prizemni listovi, koji su tamno zeleni i sočni. Obično su dužine od 7 do 15 cm. Najbolje ih je brati pre izbijanja stabla ili dok stablo još nije potpuno razvijeno (od marta do maja). Mogu se brati i u jesen. Listovi imaju prijatan kiseo i osvežavajući ukus. Mnogi narodi ih beru za jelo i zato je to jedna od najpoznatijih vrsta samoniklog lisnatog povrća.

Upotreba[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Kiselo lišće kiseljaka se koristi za salate i supe,
  • Semenke kiseljaka se mogu samleti u brašno,
  • U narodnoj medicini koristi se kao lek protiv skorbuta

Iako ima prijatan ukus, kiseljak po prehrambenoj vrednosti zaostaje za većinom drugih biljaka iz porodice Polygonaceae. NJegovi listovi sadrže najviše oksalne kiseline od svih biljaka ove porodice, pretežno vezane u obliku kalcijum oksalata. Zato se ne preporučuje često uzimanje kiseljaka, pogotovu ne u velikim količinama, posobno osobama koje podležu stvaranju bubrežnih kamenaca. U listovima sadrži 40-80 mg% vitamina C i oko 5 mg% karotena.

Napomena[uredi - уреди | uredi izvor]

Strelaste listove slične kiseljakovim ima i vrlo otrovna biljka kozlac, (lat. Arum maculatum). Listovi kozlaca, koji izbijaju u rano proleće, dok su još sitni, mogu zavarati neiskusne sakupljače, jer su, iako po konturama slični kiseljaku, sasvim drugačije boje i konzistencije. U slučaju sumnje na ovu zamenu, ne treba isprobavati ukus lista, jer otrovni listovi kozlaca uzrokuju jako žarenje, oticanje i upalu sluznice usta.

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Blamey, M.; Fitter, R.; Fitter, A (2003). Wild flowers of Britain and Ireland: The Complete Guide to the British and Irish Flora.. London: A & C Black. str. 64. ISBN 978-1408179505. 
  2. Stace, C.A. (2010). New flora of the British isles (Third izd.). Cambridge, U.K.: Cambridge University Press. str. 446. ISBN 9780521707725. 

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Ljubiša Grlić, „Enciklopedija samoniklog jestivog bilja“ (drugo izdanje), IP August Cesarec, Zagreb 1990. ISBN 86-393-0172-7
  • Avril Rodway: Kräuter und Gewürze. Die nützlichsten Pflanzen der Natur - Kultur und Verwendung. Tessloff Verlag, Hamburg 1980, ISBN 3-7886-9910-8.
  • Ruprecht Düll, Herfried Kutzelnigg: Taschenlexikon der Pflanzen Deutschlands und angrenzender Länder. Die häufigsten mitteleuropäischen Arten im Porträt. 7., korr. u. erw. Auflage. Quelle & Meyer, Wiebelsheim 2011, ISBN 978-3-494-01424-1.
  • Lutz Roth, Max Daunderer, Kurt Kormann: Giftpflanzen – Pflanzengifte. Giftpflanzen von A-Z. Notfallhilfe. Vorkommen. Wirkung. Therapie. Allergische und phototoxische Reaktionen. 4. Auflage. Nikol, Hamburg 2000, ISBN 3-933203-31-7 (Nachdruck von 1994).

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]