Pečorsko more

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Lokacija Pečorskog mora

Pečorsko more se nalazi na severozapadu Rusije, u jugoistočnom delu Barentsovog mora. Zapadna granica ovog mora je ostrvo Kolgijev, istočna granica je ostrvo Vajgač sa poluostrvom Jugorski, a na severu se prostire do ostrva Nova Zemlja. Pečarsko more je relativno plitko, prosečna dubina iznosi svega 6 metara, a najdublja tačka je na 210 m. Glavna pritoka je reka Pečora[1].

Istorija[uredi - уреди | uredi izvor]

Susedno Barentsovo more, nekada se zvalo Murmansko more, u periodu kada je Pečorsko već uveliko imalo svoje sadašnje ime.

Pečorsko more je služilo kao početna tačka istraživanja dosadašnjih nepoznatih ledenih mora koja ce pružaju na istoku. Prvo zabeleženo putovanje preko Pečorskog mora i kroz Jugorski moreuz je obavila posada ruskog istraživačkog broda Uleb iz Nižnjeg Novogoroda. Ulebovovo uplovljavanje u Karsko more je zabeleženo 1032. godine.

Ruski 'Pomori', priobalni stanovnici obala Belog mora, su istraživali ovo more i obale Nove Zemlje od XI veka. Prva arktička brodska linija, od Belog mora do reke Ob i Jenisejskog zaliva počela je da radi u drugoj polovini XVI veka. Ova linija je otvorila put do sibirskih bogatstava i radila je do 1619. godine, kada je bila zatvorena iz vojnih i političkih razloga, zbog straha od prodora Evropljana u Sibir.

Ekologija[uredi - уреди | uredi izvor]

Ribarstvo Barentsovog mora, posebno bakalara, je od velike važnosti za Norvešku i Rusiju. Postoji raznovrsnost bentičke faune na dnu Pečorskog mora. Takođe, tamo postoje jasna genetska populacija polarnih medveda povezanih sa Barentsovim morem. Takozvane Karskaja grupe beluga kitova migriraju u Pečorsko more za simljenje. Razne vrste kao, na primer, morževi su u velikoj opasnosti od mogućeg zagađenja.[2][3]

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. "Pečorskoe more". https://www.votpusk.ru/story/article.asp?ID=10111. pristupljeno 5. 7. 2017. 
  2. Pechora Sea pollution causes diseases of the Atlantic walruses
  3. Reeves R.R., Ewins J.P., Agbayani S., Blijleven J., 2013, Distribution of endemic cetaceans in relation to hydrocarbon development and commercial shipping in a warming Arctic, Marine Policy 44, pp.375-389, DOI: 10.1016/j.marpol.2013.10.005, Retrieved on January 29, 2017