Logička greška

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

U filozofiji, izraz logička greška se odnosi na formalnu grešku: manu u strukturi deduktivnog argumenta koji čini argument neispravnim. Međutim, često se koristi u opštijem smislu u neformalnom govoru u značenju da je argument neispravan iz bilo kog razloga, i stoga ovaj termin obuhvata i neformalne greške – one gde je argument neispravan i iz drugih razloga, a ne zbog strukturnih omaški, kao što su greške u premisama – kao i formalne greške.

Prisustvo formalne greške u deduktivnom argumentu ne govori ništa o premisama argumenta, ili o zaključku. I premise i zaključak mogu u stvari biti istiniti, ili čak više verovatni usled argumenta (npr. kod greške poziv na autoritet), ali deduktivni argument je još uvek netačan, jer zaključak ne sledi iz premisa na opisan način. Argument može da sadrži formalnu grešku čak i ako se ne radi o deduktivnom argumentu; na primer, za induktivni argument koji netačno primenjuje principe verovatnoće ili kauzaliteta možemo reći da sadrži formalnu grešku.

Prepoznavanje grešaka u svakodnevnim greškama može biti teško, jer su argumenti često uvijeni u retoričke šablone koji zamagljuju logičke veze između izjava. Neformalne greške mogu takođe da eksploatišu emocije ili psihološke slabosti kod slušalaca.

Različit pristup razumevanju klasifikovanja grešaka predlaže teorija argumentacije (vidi referencu van Eemeren, Grootendorst na kraju teksta). u ovom pristupu, argument se smatra interaktivnim protokolom između pojedinaca koji pokušavaju da razreše neslaganje. Protokole regulišu određena pravila interakcije, i kršenja ovih pravila su greške. Neke od grešaka u spisku koji sledi se najbolje daju razumeti kao greške u ovom smislu.

Uobičajeni primeri[uredi - уреди | uredi izvor]

Povezano[uredi - уреди | uredi izvor]

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

Eksterni linkovi[uredi - уреди | uredi izvor]