Entimem

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search

Entimem je pojam koji se koristi u retorici. To je silogizam (trodelni deduktivni logički argument) sa neizrečenom pretpostavkom koja mora biti tačna kako bi premise vodile do zaključka. U entimemu, deo argumenta nedostaje jer se podrazumeva.

Tri dela entimema[uredi - уреди | uredi izvor]

Sledeći citat je primer entimema.

"Ne postoji zakon protiv komponovanja muzike kad neko uopšte nema ideja. Muzika Vagnera je, stoga, savršeno legalna." –Mark Tven.

Tri dela:

Ne postoji zakon protiv komponovanja muzike kad neko uopšte nema ideja. (premisa)
Muzika Vagnera je, stoga, savršeno legalna. (zaključak)
Vagner nema ideja. (implicitna premisa)

Još primera[uredi - уреди | uredi izvor]

Primer: Sokrat je smrtan jer je čovek.

Potpuni silogizam bi glasio:

Svi ljudi su smrtni. (velika premisa - pretpostavljena)
Sokrat je čovek. (mala premisa - izrečena)
Stoga, Sokrat je smrtan. (zaključak - izrečen)

Entimem sam po sebi ne predstavlja logičku grešku, ali skrivene premise su često efektivan način da se zamagli sumnjiva ili pogrešna premisa u rezonovanju. Obično se greške pretpostavljanja privlače entimemima.

Entimem i humor[uredi - уреди | uredi izvor]

Entimem može biti humoristična tehnika kada je skrivena premisa nešta iznenađujuće usled konteksta, uvredljivosti, ili apsurdnosti.

Primeri[uredi - уреди | uredi izvor]

„Senatore, služio sam sa Džekom Kenedijem. Poznavao sam Džeka Kenedija. Džek Kenedi mi je bio prijatelj. Senatore, vi niste Džek Kenedi." –Lojd Bentsen Denu Kvajlu, 1988. (Skrivene premise bi mogle biti, Džek Kenedi je bio veliki čovek, a vi niste veliki čovek.)
„Ne poznajem, niti sam ikada sreo svog kandidata; i zbog tog razloga sam skloniji da pričam dobro o njemu od svih ostalih." –Vil Rodžers. (Skrivena premisa je da kad jednom neko upozna kandidata, tada neće imati toliko pozitivnog da priča o njemu.)

Upotreba u marketingu[uredi - уреди | uredi izvor]

U reklamnim kampanjama firme često ne prave eksplicitnu vezu između slika koje prikazuju i proizvoda koje žele da prodaju. Ne postoji logička veza između lepe žene koja leži na haubi crvenog sportskog automobila i vrednosti samog automobila, ali firma koja proizvodi automobile implicira premisu da veza postoji. Ako bi u reklami stajalo, „Kupi ovaj automobil, i imaćeš više seksualnog zadovoljenja“ ovu premisu bi bilo lakše odbaciti.

Još jedan primer je taj što reklameri često prikazuju slike ljudi koji uživaju u njihovom proizvodu. Oni ne kažu da bi gledalac trebalo da kupi proizvod ili uslugu koja donosi ljudima takvo zadovoljstvo; ovo je implicitna velika premisa.

Napomene[uredi - уреди | uredi izvor]

Entimemi se obično koriste iz dva razloga:

  • Implicitna premisa je očigledna.
  • Implicitna premisa je sumnjiva.

Primer drugog razloga bi mogao biti, „Naravno da je glup - čovek je." Implicitna premisa je „Svi ljudi su glupi," a ona se može lako opovrgnuti dokaivanjem da bar jedan čovek nije „glup“, pa je premisa izostavljena u nadi da slušalac neće razumeti šta je implicirano. U svakodnevnoj upotrebi, implicirana premisa je obično manje očigledna.

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]