Imam pravo na svoje mišljenje
Imam pravo na svoje mišljenje, ili svako ima pravo na svoje mišljenje, je izjava koja se često pojavljuje u retorici ili raspravi, debati. Kada se pozivanje na pravo na mišljenje koristi kao odbrana argumenta, tada ova izjava predstavlja neformalnu logičku grešku tipa Crvena haringa. Da li neko ima pravo na bilo šta je potpuno irelevantno za to da li je njegova konkretna tvrdnja istinita ili nije. Pozivanje na postojanje prava na mišljenje je automatski neuspeh da se odbrani izneseni argument, stav ili tvrdnja. Zbog toga se može smatrati vrstom predaje ili nesvesnog priznanja da je sagovornik u pravu.
Takva izjava međutim, može takođe biti pozivanje na sopstvenu slobodu, ili odbijanje da se uopšte učestvuje u diskusiji baziranoj na logici.[1][2]
Vidi još[uredi | uredi kod]
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ Whyte, Jamie (2004). „The Right to Your Opinion”. Crimes Against Logic. New York: McGraw-Hill. ISBN 0-07-144643-5.
- ↑ Deleuze, Gilles; Paul Patton (translator) (1968; 1994 (English)). „The Image of Thought”. Difference and Repetition. New York: Columbia University Press. ISBN 0-231-08159-6.
Literatura[uredi | uredi kod]
- Deleuze, Gilles; Paul Patton (translator) (1968; 1994 (English)). „The Image of Thought”. Difference and Repetition. New York: Columbia University Press. ISBN 0-231-08159-6.
- Whyte, Jamie (2004). „The Right to Your Opinion”. Crimes Against Logic. New York: McGraw-Hill. ISBN 0-07-144643-5.
- Jamie Whyte (9. 8. 2004.). „Sorry, but you are not entitled to your opinion”. The Times. Arhivirano iz originala na datum 2013-12-12. Pristupljeno 2014-11-09.