Leukemija

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Leukemija
Sinonim Leukaemia
Acute leukemia-ALL.jpg
Razmaz koštane srži bolesnika sa prethodnikom B-ćelija akutne limfocitne leukemije
Specijalnost Onkologija
Hematologija
Simptomi Krvarenje, pojava modrica, osećaj umora, groznica, povećan rizik od infekcija[1]
Vreme pojave Svi uzrasti[2]
Uzroci Nasledni i faktori okoline[3]
Faktori rizika Pušenje, porodična istorija, jonizujuće zračenje, neke hemikalije, ranija hemoterapija, Daunov sindrom.[2][3]
Dijagnostički metod Testovi krvi, ispitivanje koštane srži[1]
Lečenje Hemoterapija, radioterapija, ciljana terapija, transplant koštane srži, podržavajuća nega[2]
Prognoza Petogodišnja stopa preživljavanja 57% (SAD)[4]
Frekvencija 2,3 miliona (2015)[5]
Smrtnost 353.500 (2015)[6]
Klasifikacija i eksterni resursi
ICD-10 C91-C95
ICD-9 208.9
ICD-O 9800-9940
DiseasesDB 7431
MedlinePlus 001299
eMedicine article/1201870
MeSH D007938
Star of life.svg Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi tema o zdravlju (medicini).

Leukemija (grč. λευκος, „leukos-belo“ ; αιμα, „aimo-krv“) malignitet je ćelija krvi i koštane srži, koji nastaje usled nekontrolisanog razmnožavanja ćelija krvi i njihovih prethodnika u koštanoj srži.[7] Ova bolest nastaje najčešće iz belih krvnih zrnaca (leukocita) i njihovih prethodnika, ali može nastati iz ostalih ćelija krvi. U krvi i koštanoj srži obolelih od leukemije može se najčešće naći mnoštvo nezrelih leukocita (blasti). Ta bela krvna zrnca koja nisu potpuno razvijena se nazivaju prekurzornim ili leukemijskim ćelijama.[1] Koncentracija ostalih normalnih ćelija krvi: crvenih krvnih zrnaca (eritrocita), krvnih pločica (trombocita) i zdravih belih krvnih zrnacaje obično smanjena.

Simptomi mogu da obuhvataju krvarenje i probleme pojave modrica, osećaj umora, groznica, i povećan rizik od razvoja infekcija.[1] Ovi simptomi se javljaju usled nedostatka normalnih krvnih ćelija.[1] Dijagnoza se tipično uspostavlja pomoću testova krvi ili biopsije koštane srži.[1]

Podela[uredi - уреди | uredi izvor]

Leukemije se dele:

Kod leukemičnih je obično broj izmenjenih belih krvnih zrnaca masivno povećan u krvi. Subleukemične leukemije se karakterišu normalnim ili blago povećanim brojem leukocita u krvi, dok se kod aleukemičnih ne mogu naći tumorske ćelije u krvi, ali ih zato ima u koštanoj srži.

Simptomi[uredi - уреди | uredi izvor]

Usled razmnožavanja tumorskih ćelija u koštanoj srži, one potiskuju zdrave ćelije iz kojih nastaju ostale krvne ćelije. Usled toga dolazi do:

  • anemije, čiji su simptomi obično slabost, zamaranje, bleda boja kože, srčane tegobe...

Usled infiltracije zdravih organa malignim ćelijama javljaju se i simptomi poput uvećanja slezine, limfnih žlezda i jetre. Mogu se javiti još i bolovi u kostima, otok i krvarenje desni usled nagomilavanja tumorskih ćelija, promene na koži, glavobolje i pareze kranijalnih živaca zbog nagomilavanja tumorskih ćelija u likvoru (lat. Meningeosis leucaemica). Ovi simptomi su različito izraženi kod različitih tipova leukemija.

Najbitniji tipovi[uredi - уреди | uredi izvor]

Akutne leukemije[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: Akutne leukemije

Akutne leukemije se karakterišu naglim početkom i brzim razvojem bolesti. Od simptoma se najzastupljeniji znaci insuficijencije koštane srži (anemija, trombocitopenija, infekcije). Postoje dve vrste akutnih leukemija:

Čini oko 80% leukemija odraslih. Nastaje iz mijeloidne loze krvnih ćelija, najčešće iz granulocitne. Učestalost je oko 3/100.000 stanovnika godišnje. Pretežno su starije osobe obolele.

Ova forma se najčešće sreće kod dece, oko 80%. Učestalost je oko 1/100.000 stanovnika godišnje. Nastaje iz B-limfocita i T-limfocita.

Hronične leukemije[uredi - уреди | uredi izvor]

Razvija polako u toku godina i decenija, teče progresivno. Simptomi su u početku blagi i obično u vidu povećanja slezine, limfnih čvorova... Najčešće se sreće kod starijih ljudi. Takođe postoje dva oblika.

Ubraja se u mijeloproliferativne poremećaje. Učestalost je oko 1/100.000 stanovnika godišnje.

Ubraja se u non-Hodžginove limfome (engl. Non-Hodgin lymphoma). Učestalost je oko 2-3/100.000 stanovnika godišnje. Potiče najčešće od zrelih B-limfocita.

Uzrok[uredi - уреди | uredi izvor]

Precizni uzrok leukemije nije poznat.[3] Smatra se da se bolest javlja usled kombinacije genetičkih i okolinskih (nenaslednih) faktora.[3] Faktori rizika su pušenje duvana, jonizujuće zračenje, pojedine hemikalije (kao što je benzen), ranija hemoterapija, i Daunov sindrom.[3][2] Osobe sa porodičnom istorijom leukemije su isto tako izložene velikom reziku.[2] Postoje četiri glavna tipa leukemije: akutna limfocitna leukemija (ALL), akutna mijelocitna leukemija (AML), hronična limfatična leukemija (CLL) i hronična mijeloidna leukemija (CML) — kao i niz manje uobičajenih tipova.[2][8] Leukemija i limfomi pripadaju široj grupi tumora koji utiču na krv, koštanu moždinu, i limfni sistem, koja je poznata kao tumor hematopoetskih i limfoidnih tkiva.[9][10]

Genetički faktori[uredi - уреди | uredi izvor]

Pacijenti sa Daunovim sindromom (trizomija 21. hromozoma) imaju znatno veći rizik da obole od akutne limfatične leukemije od zdravih ljudi. Takođe u skorije vreme je otkriven čitav niz hromozomskih aberacija koje su povezane sa pojavom leukemija.

Faktori spoljašnje sredine[uredi - уреди | uredi izvor]

Epidemiologija[uredi - уреди | uredi izvor]

Smrtni slučajevi od leukemije po milionu osoba 2012. godine
  0-7
  8-13
  14-22
  23-29
  30-34
  35-39
  40-46
  47-64
  65-85
  86-132

Godine 2010, globalno je aproksimativno 281.500 ljudi umrlo od leukemije.[11] Godine 2000, aproksimativno 256.000 dece i odraslih širom sveta je razvilo neku formu leukemije, i 209.000 je umrlo od toga.[12] To predstavlja oko 3% od skoro sedam miliona smrtnih slučajeva usled kancera te godine, i oko 0,35% svih smrtnih slučajeva usled bilo kog uzroka.[12] Od šesnaest zasebnih upoređenih grupa bolesti, leukemija je bila 12. klasa po učestalosti među neoplastičnim bolestima, i 11. najčešći uzočnik smrti vezane za kancer.[12]

Godine 2015, leukemija je bila prisutna kod 2,3 miliona ljudi i uzrokovala je 353.500 smrtnih slučajeva.[5][6] Godine 2012. bilo je 352.000 novo razvijenih slučajeva.[8] Ona je najčešći tip kancera kod dece, pri čemu je tri četvrtine slučajeva leukemije kod dece akutnog limfoblastnog tipa.[2] Međutim, oko 90% svih slučajeva leukemije se dijagnozira kod odraslih, od kojih su AML i CLL najzastupljeniji tipovi kod odraslih.[2] Bolest se češće javlja u razvijenom svetu.[8][13]

Lečenje i prognoza[uredi - уреди | uredi izvor]

Tretman može da obuhvata neku kombinaciju hemoterapije, radioterapije, ciljane terapije, i transplanta koštane srži, uz dodatak podržavajuće i palijativne nege po potrebi.[2] Određenim tipovima leukemije se može upravljati čekanjem pod nadzorom.[2] Uspeh tretmana zavisi od tipa leukemije i uzrasta osobe. Ishodi su poboljšani u razvijenom svetu.[8] Prosečna petogodišnja stopa preživljavanja je 57% u Sjedinjenim Državama.[4] Kod dece mlaće od 15 godina, petogodišnja stopa preživljavanja je u opsegu od 60 do 85%, u zavisnosti od tipa leukemije.[14] Kod dece sa akutnom leukemijom koja su bez raka nakon pet godina, malo je verovatno da će se rak vratiti.[14]

Galerija[uredi - уреди | uredi izvor]

Patohistološki nalazi kod nekih oblika leukemije

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 "What You Need To Know About™ Leukemia". 23. 12. 2013. Arhivirano iz originala 6. 7. 2014. https://web.archive.org/web/20140706152110/http://www.cancer.gov/cancertopics/wyntk/leukemia/page2/AllPages. Pristupljeno 18. 6. 2014. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 2,8 2,9 "A Snapshot of Leukemia". Arhivirano iz originala 4. 7. 2014. https://web.archive.org/web/20140704183430/http://www.cancer.gov/researchandfunding/snapshots/leukemia. Pristupljeno 18. 6. 2014. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Hutter, JJ (jun 2010). "Childhood leukemia.". Pediatrics in Review 31 (6): 234-41. DOI:10.1542/pir.31-6-234. PMID 20516235. 
  4. 4,0 4,1 "SEER Stat Fact Sheets: Leukemia". National Cancer Institute. 2011. Arhivirano iz originala 16. 7. 2016. https://web.archive.org/web/20160716194007/http://seer.cancer.gov/statfacts/html/leuks.html#incidence-mortality. 
  5. 5,0 5,1 GBD 2015 Disease and Injury Incidence and Prevalence, Collaborators (8. 10. 2016). "Global, regional, and national incidence, prevalence, and years lived with disability for 310 diseases and injuries, 1990-2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015.". Lancet 388 (10053): 1545-1602. DOI:10.1016/S0140-6736(16)31678-6. PMC 5055577. PMID 27733282. //www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC5055577/. 
  6. 6,0 6,1 GBD 2015 Mortality and Causes of Death, Collaborators. (8. 10. 2016). "Global, regional, and national life expectancy, all-cause mortality, and cause-specific mortality for 249 causes of death, 1980-2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015.". Lancet 388 (10053): 1459-1544. DOI:10.1016/s0140-6736(16)31012-1. PMC 5388903. PMID 27733281. //www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC5388903/. 
  7. "Leukemia". Arhivirano iz originala 27. 5. 2014. https://web.archive.org/web/20140527085758/http://www.cancer.gov/cancertopics/types/leukemia. Pristupljeno 13. 6. 2014. 
  8. 8,0 8,1 8,2 8,3 World Cancer Report 2014.. World Health Organization. 2014. str. Chapter 5.13. ISBN 9789283204299. 
  9. Vardiman, JW; Thiele, J; Arber, DA; Brunning, RD; Borowitz, MJ; Porwit, A; Harris, NL; Le Beau, MM i dr.. (30. 7. 2009). "The 2008 revision of the World Health Organization (WHO) classification of myeloid neoplasms and acute leukemia: rationale and important changes.". Blood 114 (5): 937-51. DOI:10.1182/blood-2009-03-209262. PMID 19357394. 
  10. Cătoi, Alecsandru Ioan Baba, Cornel (2007). Comparative oncology. Bucharest: The Publishing House of the Romanian Academy. str. Chapter 17. ISBN 978-973-27-1457-7. Arhivirano iz originala 10. 9. 2017. https://web.archive.org/web/20170910174530/https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK9562/. 
  11. "Global and regional mortality from 235 causes of death for 20 age groups in 1990 and 2010: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2010". Lancet 380 (9859): 2095-128. decembar 2012. DOI:10.1016/S0140-6736(12)61728-0. PMID 23245604. 
  12. 12,0 12,1 12,2 "Cancer incidence, mortality and survival by site for 14 regions of the world". Global Programme on Evidence for Health Policy Discussion Paper No. 13 (World Health Organization). 2001. http://www.who.int/entity/healthinfo/paper13.pdf. 
  13. World Cancer Report 2014.. World Health Organization. 2014. str. Chapter 5.13. ISBN 9789283204299. 
  14. 14,0 14,1 American Cancer Society (2. 3. 2014). "Survival rates for childhood leukemia". Arhivirano iz originala 14. 7. 2014. https://web.archive.org/web/20140714204805/http://www.cancer.org/cancer/leukemiainchildren/overviewguide/childhood-leukemia-overview-survival-rates. 

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]

Star of life.svg Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi tema o zdravlju (medicini).