Komos

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Komos, orgijastička scena na atičkom crnofiguralnom kiliksu, sa natpisom Kup komasta, 575. pne., Louvre (Inv. E 742)
Scena komosa: komasti i hetere zauzimaju eksplicitne poze i prave akrobacije na atičkoj crnofiguralnoj amfori pronađenoj na lokalitetu Vulci u Etruriji; oko 560. pne.
Povorka komosa u Grobnici leoparda u Tarkvinijima
Scena plesa u nekropoli u Tarkvinijima

Komos (grčki: κῶμος / kỗmos) bila je ritualna svečana povorka veseljaka vinopija u staroj Grčkoj, koji su kao učesnici te povorke bili poznati kao "komasti" (κωμασταί / kōmastaí). Komos se u osnovi može definisati kao vesela družina u zajedničkom pokretu,[1] no tačnu prirodu komosa teško je utvrditi na osnovu raznovrsnih književnih izvora i njegovih predstava na vazama.

U grčkoj književnosti, arheologiji i ikonografiji, komos u načelu predstavlja živahnu i svečanu povorku pijanaca koju prate svirači, i ta je slika karakteristična za predstave simpozija (gozbi) i svetkovina u čast Dionisa. Ovakva povorka možda ima korene u svetkovini koja se održava povodom žetve u slavu prirode i u čast Dionisa i njegovih pratilaca. Takva je povorka često predstavljena na atičkoj keramici od 6. veka pne. i čini se da vremenom gubi ritualni karakter i sve više se pretvara u privatnu zabavu.

Komos kao izraz društvenosti[uredi - уреди | uredi izvor]

Kod komosa se radilo o ispoljavanju društvenosti koja nije bila ograničena isključivo na sferu javnih religijskih rituala kakvi su bili, na primer, Dionisijski festival, Faloforije i druge svetkovine vezane naročito za kult Dionisa, nego se pojavljivala i kao oblik privatne zabave, naročito kao deo svadbenih svečanosti, i bio je blisko povezan s važnim društvenim običajima kao što su simpoziji. U tom kontekstu "komos" je pružao priliku da se da oduška u zajedničkom zabavljanju i "ludovanju", pa tako predstavlja važan element društvenog života u antičkoj Grčkoj.

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

Sama raznolikost književnih i ikonografskih izvora otežava odgonetanje tačne prirode komosa. Uobičajeno tumačenje danas jeste da se radi o svečanoj ritualnoj povorci, u kojoj su se vozila i kola, a pratile su je pesme i muzika (aulos, lira, salping i kitara), tokom koje su učesnici postajali raspusni, odnosno predavali su se pijanstvu i seksualnim aluzijama, sa scenama opscenosti i groteske. No ispod ove opšte slike komosa nalazi se na varijacije: svadbeni, agonistički, pogrebni, lovački, pobednički komos.[2]

Književni izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

Najstariji spomen se nalazi u pesmi Heraklov štit, koji se u antici pripisivao grčkom pesniku Hesiodu (8. vek pne.). Tu se ova praksa izgleda povezuje sa svadbenim svečanostima.[3]

U Platonovoj Gozbi poznata je scena bučnog dolaska Alkibijada, koji dolazi u Agatonovu kuću u pratnji svojih prijatelja, potpuno pijan i s vencem na glavi i tako unosi dozu veselja u gozbu koja je dotad tekla dosta mirno:

Kad je Sokrat završio, svi su aplaudirali osim Aristofana, koji je baš hteo da kaže nešto o aluziji koju je Sokrat napravio na njegov vlastiti govor, kad se odjednom začulo kucanje na spoljnim vratima, koje je bilo tako bučno kao da su u pitanju komasti, a čula se i svirka neke frulašice. "Pogledajte o čemu se radi", reče Agaton slugama, "pa ako je u pitanju neko od naših, pustite ga unutra, a ako ne, recite da ovde nema nikakve gozbe i da smo upravo pošli na spavanje. Posle nekoliko trenutaka čuli su u hodniku Alkibijada, vrlo pijanog, kako viče da zna gde je Agaton i moli ih da ga odvedu k njemu. Tako su ga do društva doveli s frulašicom i još nekim njegovim drugovima. Stajao je na vratima, ovenčan gustim vencem od bršljana i ljubičica i ogromnom količinom raznih traka na glavi. "Dobro veče", rekao je, "primate li na gozbu druga koji je već daleko odmakao u piću ili ćemo jednostavno ovenčati Agatona vencem ― zbog čega smo i došli ― pa da idemo? Kažem vam, bio sam vam juče sprečen doći, no sad sam ovde s ovim trakama na glavi, koje mogu skinuti sa svoje glave i staviti ih na glavu najpametnijega, najlepšega, ako mogu reći... evo ovako! Aha, smejete mi se jer sam pijan? Ma, smejte se koliko hoćete, ali ja znam da govorim istinu. — Platon, Gozba, 212c–213a.[4]

Međutim, ne postoji jedinstvena praksa koja se može pripisati komosu. Na primer, Pindar ga opisuje u smislu građanskih svetkovina.[5] Demosten ga opisuje kao događaj koji se odgirava prvog dana Dionisijskog festivala, nakon ritualne povorke i takmičenja horova.[6] U tom kontekstu komos se izgleda odnosi na neki agon (nadmetanje), što ukazuje na takmičarsku prirodu komosa u toj prilici.

Demosten takođe kritikuje Eshinovog brata zato što nije nosio masku, što možda ukazuje na običaj da učesnici u komosu na glavi nose maske, a možda i da se oblače u određene kostime.[7]

Na muzičku pratnju tokom komosa ukazuju Aristofan u Tesmoforijazusama[8] i Pindar.[9]

Slike na vazama[uredi - уреди | uredi izvor]

Slike na grčkim vazama iz arhajske epohe obično prikazuju vođu komosa, svojevrsnog profesionalnog zabavljača, koji je obučen hiton tesno pripijen uz telo. Na nekim slikama komasti su obučeni u žensku odeću.[10] Etrurci, koji su od Grka primili mnoge kulturne običaje, reinterpretiraju takve predstave komosa, kako se vidi na freskama iz jedne grobnice u Tarkvinijima.

Komos i komedija[uredi - уреди | uredi izvor]

Komos treba razlučiti od povorki horova. Hor je uvežbavao svoje pokrete na osnovu neke vrste scenarija i pod palicom horovođe, dok je komos bio neplaniran, spontan, bez vođe i bez ograničenja scenarija i probi.

Premda je i dalje predmet rasprave, odnos između komosa i nastanka grčke komedije široko je prihvaćen. Takav odnos sugerisao je i Aristotel u Poetici, koji reč "komedija" (κωμῳδία) izvodi iz reči κῶμος i ᾠδή ("pesma").[11] No u istom odeljku Aristotel prenosi i teoriju o tome da je κωμῳδία nastala od κῶμαι (kỗmai), kako Dorani nazivaju "sela". U tom slučaju poreklo komedije treba tražiti u mimetičkoj farsi kakva se praktikovala u Megari i koja se razvila upravo po okolnim selima.[12] Međutim, tačan razvojni put stare atičke komedije, kakvu nalazimo na Dionisijskom festivalu u 6. veku pne., ostaje nepoznat. Improvizovana pučka farsa razvila se u dramski žanr na Siciliji, no odnos između Epiharmove drame i atičke komedije takođe ostaje nejasan.[13]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Christiane Bron, Fêter la victoire, en Pallas n° 75, 2007, p. 189.
  2. Christiane Bron, Le lieu du comos, u: Proceedings of the 3rd Symposium on Ancient Greek and Related Pottery, éd. J. Christiansen et T. Melander, 1988, str. 71-79
  3. Heraklov štit, 281.
  4. Platon, Gozba, 212c, 212d, 212e, 213a.
  5. Pindar, Pitijske ode V, 21 i VIII, 20, Olimpijske ode, IV, 9.
  6. Demosten, Protiv Midije, 10.
  7. Demosten, O nepošteno izvršenom poslanstvu, 287: ὃς ἐν ταῖς πομπαῖς ἄνευ τοῦ προσώπου κωμάζει ("koji u povorkama bez maske ide okolo").
  8. Aristofan, Tesmoforijazuse, 104, 988.
  9. Pindar, Olimpijske ode, IV, 9; Pitijske ode, V, 22.
  10. [1] Beazleyeva Arhiva.
  11. Aristotel, Poetika, 3 (1448a).
  12. Oxford English Dictionary beleži obe ove etimološke mogućnosti.
  13. William Smith (ur.), Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1870, s.v. Epicharmus.