Hiton

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Kip čoveka obučenog u hiton
Dvokoličar obučen u jonski hiton

Hiton (starogrčki: χιτών / chitōn) oblik je starogrčke tunike koja se pričvršćivala na ramenu i koju su nosili i muškarci i žene u staroj Grčkoj i Rimu.[1] Postoje dva osnovna oblika hitona: stariji dorski hiton i mlađi jonski hiton.

Etimologija[uredi - уреди | uredi kôd]

Reč "hiton" dovodi se u vezu s centralnosemitskom rečju *kittan (npr. hebrejski כֻּתֹּנֶת‎ kuttṓnĕṯ), koja označava lan.[2][3]

Oblici i stilovi[uredi - уреди | uredi kôd]

Dorski hiton ima oblik pravougaonika i napravljen je od vunene ili lanene tkanine. Mogao se nositi u običnom obliku ili sa preklopnim delom koji se naziva apoptygma i koji su češće nosile žene. Mogao se ogrnuti i pričvrstiti na ramenu pomoću igala,(starogrčki: περόνη / latinski: fibulae) šivenjem ili dugmićima.[4]

Jonski hiton takođe se pravio od platna ili vune i ogrtao se bez nabora; od vrata do zgloba ruke držao se pomoću nekoliko malih igli ili dugmića. Herodot navodi da su Atinjanke napustile dorski peplos i počele oblačiti jonski hiton nakon što su udovice muškaraca ubijenih u jednoj vojnoj ekspediciji na Eginu izbole i ubile jedinog preživelog iglama sa svojih peplosa, zahtevajući da im kaže gde su im muževi. Ovaj linč je "izgledao strašnije od samog vojnog poraza". Nakon toga, njihovi hitoni koristili su dugmiće, koji su često bili ukrašeni likom Gorgone.

Veliki pojas poznat kao zoster mogao se nositi preko hitona, obično ispod grudi ("visoki pojas") ili oko struka ("niski pojas") ili se mogla koristiti uža "zona" ili pojas. Dužina hitona bila je veća od visine nosioca, pa se prekomerna tkanina navlačila iznad pojasa, poput bluze. Postojao je i dvostruki pojas. Hiton se često nosio u kombinaciji sa težim himationom, koji se navlačio preko hitona i ima imao ulogu ogrtača.

Kada se koristio sam (bez himationa), hiton se zvao monohiton. Dugi hiton koji je dosezao do pete, nazivao se hiton poderes, dok se duži vukao po tlu i zvao se hiton sirtos ili helkehiton (ἑλκεχίτων) (doslovno, "hiton koji se vuče po zemlji").[5][6] Ženski hiton bi se uvek nosio do gležnja. Muškarci su nosili dugački hiton tokom arhajskog doba, ali su ga kasnije nosili i do kolena, izuzev određenih zanimanja kao što su sveštenici i kočijaši, a takođe i starije osobe.

Hiton s rukavima nosili su sveštenici i glumci. Boja ili dizajn hitona često bi ukazivali na status osobe koja ga nosi, ali je to tokom vremena variralo. Hiton je bio odeća Afrodite jer se smatrao vrlo ženstvenim, mada su nosili i muškarci. Dionis je često prikazan obučen u hiton. Hiton su nosili i Rimljani posle 3. veka pre n.e., ali su ga nazivali tunikom. U hitone su, na primer, obučene karijatide u tremu Erehtejona u Atini. U hiton je obučen i kip delfijskog vozača dvokolica (474. pre n.e.).

U Sparti je ženska odeća bila jednostavna i kratka. Nosili su dorski peplos, sa prorezanim suknjama koje su im ogoljavale bedra.[7] Dorski peplos bio je izrađen od težeg vunenog materijala nego što je to bilo uobičajeno u Joniji, a na ramenu je bio pričvršćen iglama.[8] Kada su se nadmetale u trčanju, spartanske devojke nosile su poseban hiton koji je dopirao do kolna i ostavljao jedno rame ogoljenim.[9]

Kraća verzija hitona zvala se hitoniskos.

Reference[uredi - уреди | uredi kôd]

  1. Wilson, Nigel, ur. (2006). Encyclopedia of Ancient Greece. Psychology Press. str. 245–. ISBN 978-0-415-97334-2. https://books.google.com/books?id=-aFtPdh6-2QC&pg=PA245. 
  2. „Dress in the International Standard Bible Encyclopedia.”. https://www.internationalstandardbible.com/D/dress.html. 
  3. Blinderman, Charles (January 1, 1990). BIOLEXICON: A Guide to the Language of Biology. Charles C Thomas Publisher. ISBN 9780398082277. https://books.google.com/books?id=t1XYCQAAQBAJ&q=kuttoneth+chiton&pg=PA79. 
  4. Kate Elderkin. „Buttons and their Use in Greek Garments”. The American Journal of Archaeology 2 (3): 333–345. 
  5. Autenrieth, Georg (1984). Homeric Dictionary. Duckworth Press. str. 330. ISBN 0-7156-1773-7. https://archive.org/details/homericdictionar00aute/page/330. 
  6. ἑλκεχίτων in Liddell and Scott.
  7. Pomeroy 1994, str. 36
  8. Pomeroy 2002, str. 134
  9. Pomeroy 2002, str. 31

Izvori[uredi - уреди | uredi kôd]

  • Pomeroy, Sarah B. (1994), Goddesses, Whores, Wives and Slaves: Women in Classical Antiquity, London: Pimlico, ISBN 978-0-712-66054-9 
  • Pomeroy, Sarah (2002), Spartan Women, Oxford: Oxford University Press, ISBN 0-195-13067-7 
  • "Chiton" Encyclopædia Britannica

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi kôd]