Katalaza

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Katalaza
Identifikatori
EC broj 1.11.1.6
CAS broj 9001-05-2
IntEnz IntEnz view
BRENDA BRENDA entry
ExPASy NiceZyme view
KEGG KEGG entry
MetaCyc metabolic pathway
PRIAM profile
PDB structures
Ontologija gena AmiGO / EGO
Katalaza
PDB 7cat EBI.jpg
Identifikatori
Simbol Catalase
Pfam PF00199
InterPro IPR011614
PROSITE PDOC00395
SKOP 7cat
edit
Katalaza

PDB rendering based on 1dgb.
Dostupne strukture
1DGB, 1DGF, 1DGG, 1DGH, 1F4J, 1QQW
Identifikatori
Simboli CAT; MGC138422; MGC138424
Vanjski ID OMIM115500 MGI88271 HomoloGene55514 GeneCards: CAT Gene
EC broj 1.11.1.6
Pregled RNK izražavanja
PBB GE CAT 201432 at tn.png
PBB GE CAT 211922 s at tn.png
podaci
Ortolozi
Vrsta Čovek Miš
Entrez 847 12359
Ensembl ENSG00000121691 ENSMUSG00000027187
UniProt P04040 Q3TVZ1
Ref. Sekv. (iRNK) NM_001752.3 NM_009804.2
Ref. Sekv. (protein) NP_001743.1 NP_033934.2
Lokacija (UCSC) Chr 11:
34.46 - 34.49 Mb
Chr 2:
103.29 - 103.33 Mb
PubMed pretraga [1] [2]

Katalaza je široko rasprostranjen enzim i sreće se kod prokariota i eukariota. Predstavlja deo antioksidativne zaštite organizma. Katalaza razlaže toksični vodonik peroksid na molekul kiseonika i vodu. Vodonik peroksid zajedno sa superoksidnim anjonom (O2-), hidroksilnim radikalom (ON*) i singletnim kiseonikom spada u slobodne radikale kiseonika.[1][2]

Građa, osobine, uloga[uredi - уреди | uredi izvor]

Katalaza je izgrađena iz četiri podjedinice (tetramer), pri čemu svaka podjedinica sadrži po molekul hema.[3][4] Zastupljen je gotovo kod svih organizama, počev od mikroorganizama, biljaka, životinja do čoveka. Kod čoveka je široko zastupljena, posebno u ćelijama jetre u peroksizomoma i crvenim krvnim zrncima. Osnovna uloga ovog enzima je razgradnja vodonik peroksida:

Kod čoveka i drugi enzimi kao npr. glutation peroksidaza mogu da razgrade vodonik peroksid. Glutation peroksidaza je u fiziološkim uslovima (mala koncentracija vodonik peroksida), čak aktivnija od katalaze. Kad koncentracija vodnik peroksida poraste uključuje se katalaza.

Mnoge bakterije poseduju ovaj enzim, kao jedan od patogenih faktora. U procesu fagocitoze leukociti (ćelije odbrambenog sistema) ubijaju bakerije stvaranjem pomenutih slobodnih radikala kiseonika. Prisustvo katalaze kod nekih bakterija im omogućava da prežive u neprijateljskoj sredini. Na osnovu prisustva ovog enzima mogu se identifikovati neke bakterije kao npr. stafilokokus aureus. Ukoliko se doda vodonik peroksid usled njegove razgradnje katalazom pojavljuju se mehurići kiseonika.

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Darinka Koraćević; Gordana Bjelaković; Vidosava Đorđević: Biohemija, Savremena administracija ISBN 86-387-0622-7
  2. Donald Voet, Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 izd.). Wiley. ISBN 978-0-471-19350-0. http://www.chem.upenn.edu/chem/research/faculty.php?browse=V. 
  3. Chelikani P, Fita I, Loewen PC (January 2004). "Diversity of structures and properties among catalases". Cell. Mol. Life Sci. 61 (2): 192–208. PMID 14745498. doi:10.1007/s00018-003-3206-5. 
  4. Goodsell DS (1. 9. 2004.). "Catalase". Molecule of the Month. RCSB Protein Data Bank. http://www.rcsb.org/pdb/static.do?p=education_discussion/molecule_of_the_month/pdb57_1.html. pristupljeno 11. 2. 2007.. 

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]