Kalcijum hidroksid
Kalcijum hidroksid | |||
---|---|---|---|
IUPAC ime |
| ||
Drugi nazivi | Gašeni kreč Krečno mleko Kalcijum(II) hidroksid Hidratisani kreč | ||
Identifikacija | |||
CAS registarski broj | 1305-62-0 | ||
PubChem[1][2] | 14777 | ||
ChemSpider[3] | 14094 | ||
UNII | PF5DZW74VN | ||
EINECS broj | |||
KEGG[4] | |||
ChEBI | 31341 | ||
RTECS registarski broj toksičnosti | EW2800000 | ||
Jmol-3D slike | Slika 1 Slika 2 | ||
| |||
| |||
Svojstva | |||
Molekulska formula | Ca(OH)2 | ||
Molarna masa | 74.093 g/mol | ||
Agregatno stanje | beli prah/bezbojana tečnost | ||
Miris | bez mirisa | ||
Gustina | 2.211 g/cm3, čvst | ||
Tačka topljenja |
580 °C | ||
Rastvorljivost u vodi | 0.189 g/100 mL (0 °C) 0.173 g/100 mL (20 °C) | ||
Ksp | 4.68×10−6 | ||
Rastvorljivost | Rastvoran u glicerolu i kiselinama. Nerastvoran u alkoholu. | ||
Baznost (pKb) | 2.37 | ||
Opasnost | |||
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) | [5] | ||
EU-indeks | Korozivan (C), Iritant (Xi) | ||
NFPA 704 | |||
R-oznake | R22, R34 | ||
S-oznake | S2, S24 | ||
Tačka paljenja | Nije zapaljiv | ||
LD50 | 7340 mg/kg (oralno, pacov) 7300 mg/kg (miš) | ||
Srodna jedinjenja | |||
Drugi katjoni | Magnezijum hidroksid Stroncijum hidroksid Barijum hidroksid | ||
Srodna baze | Kalcijum oksid | ||
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala | |||
Infobox references |
Kalcijum hidroksid (gašeni kreč) je neorgansko jedinjenje sa hemijskom formulom Ca(OH)2. On ima bezbojne kristale i beli prah. Dobija se mešanjem kalcijum oksida (kreča) sa vodom. On ima više imena, među kojima su hidratisani kreč, građevinski kreč, i gašeni kreč. On ima nisku toksičnost, te nalazi mnogobrojne primene.
Kad se zagreje do 512 °C, parcijalni pritisak vode u ravnoteži sa kalcijum hidroksidom dostiže 101 kPa, čime se razlaže kalcijum hidroksid u kalcijum okside i vodu.[6]
- Ca(OH)2 → CaO + H2O
Suspenzija finih čestica kalcijum hidroksida u vodi se naziva krečno mleko. Rastvor (krečna voda) je baza srednje jačine kaja reaguje sa kiselinama i napada mnoge metale. Krečna voda dobija mlečni izgled u prisustvu ugljen dioksida usled formiranja kalcijum karbonata:
- Ca(OH)2 + CO2 → CaCO3 + H2O
Kalcijum hidroksid se kristalizuje u istom motivu kao i kadmijum jodid. Slojevi su međusobno povezani vodoničnim vezama.
Kalcijum hidroksid se industrijski proizvodi tretiranjem kreča vodom:
- CaO + H2O → Ca(OH)2
U laboratoriji se može pripremiti mešanjem vodenih rastvora kalcijum hlorida i natrijum hidroksida. Mineralni oblik (portlandit) je relativno redak, ali se može naći u nekim vulkanskim i metamorfnim stenama.
Jedna značajna primena kalcijum hidroksida je u flokulaciji vode za piće i u tretmanu otpadnih voda. On formira paperjasti naelektrisani čvrsti materijal koji pomaže u otklanjanju manjih čestica iz vode. U vodi za piće on podiže pH vode tako cevi manje korodiraju.
U industriji papira se koristi za proizvodnu natrijum hidroksida. Ova konverzija je komponenta Kraftovog procesa.[7]
- ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.
- ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.
- ↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ↑ „MSDS Calcium hydroxide”. Pristupljeno 21. 06. 2011.
- ↑ Halstead, P.E.; Moore, A.E. (1957). „The Thermal Dissociation Of Calcium Hydroxide”. Journal of the Chemical Society 769: 3873. DOI:10.1039/JR9570003873.
- ↑ Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (2nd izd.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419.