Kalcijum hidroksid

Kalcijum hidroksid
	Kalcijum hidroksid
Drugi nazivi	Gašeni kreč; Krečno mleko; Kalcijum(II) hidroksid; Hidratisani kreč
Identifikacija
CAS registarski broj	1305-62-0
PubChem	14777
ChemSpider	14094
UNII	PF5DZW74VN
EINECS broj	215-137-3
KEGG	D01083
ChEBI	31341
RTECS registarski broj toksičnosti	EW2800000
Jmol-3D slike	Slika 1; Slika 2
SMILES
	[Ca+2].[OH-].[OH-] [OH-].[OH-].[Ca+2]
InChI
	InChI=1S/Ca.2H2O/h;21H2/q+2;;/p-2 ; Kod: AXCZMVOFGPJBDE-UHFFFAOYSA-L InChI=1/Ca.2H2O/h;21H2/q+2;;/p-2; Kod: AXCZMVOFGPJBDE-NUQVWONBAD
Svojstva
Molekulska formula	Ca(OH)2
Molarna masa	74.093 g/mol
Agregatno stanje	beli prah/bezbojana tečnost
Miris	bez mirisa
Gustina	2.211 g/cm3, čvst
Tačka topljenja	580 °C
Rastvorljivost u vodi	0.189 g/100 mL (0 °C) ; 0.173 g/100 mL (20 °C)
Ksp	4.68×10−6
Rastvorljivost	Rastvoran u glicerolu i kiselinama. ; Nerastvoran u alkoholu.
Baznost (pKb)	2.37
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS)
EU-indeks	Korozivan (C), Iritant (Xi)
NFPA 704	0 3 0
R-oznake	R22, R34
S-oznake	S2, S24
Tačka paljenja	Nije zapaljiv
LD50	7340 mg/kg (oralno, pacov) ; 7300 mg/kg (miš)
Srodna jedinjenja
Drugi katjoni	Magnezijum hidroksid; Stroncijum hidroksid; Barijum hidroksid
Srodna baze	Kalcijum oksid
	(šta je ovo?) (verifikuj) ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Kalcijum hidroksid (gašeni kreč) je neorgansko jedinjenje sa hemijskom formulom Ca(OH)₂. On ima bezbojne kristale i beli prah. Dobija se mešanjem kalcijum oksida (kreča) sa vodom. On ima više imena, među kojima su hidratisani kreč, građevinski kreč, i gašeni kreč. On ima nisku toksičnost, te nalazi mnogobrojne primene.

Osobine

Kad se zagreje do 512 °C, parcijalni pritisak vode u ravnoteži sa kalcijum hidroksidom dostiže 101 kPa, čime se razlaže kalcijum hidroksid u kalcijum okside i vodu.^[6]

Ca(OH)₂ → CaO + H₂O

Suspenzija finih čestica kalcijum hidroksida u vodi se naziva krečno mleko. Rastvor (krečna voda) je baza srednje jačine kaja reaguje sa kiselinama i napada mnoge metale. Krečna voda dobija mlečni izgled u prisustvu ugljen dioksida usled formiranja kalcijum karbonata:

Ca(OH)₂ + CO₂ → CaCO₃ + H₂O

Kalcijum hidroksid se kristalizuje u istom motivu kao i kadmijum jodid. Slojevi su međusobno povezani vodoničnim vezama.

Priprema

SEM slika razbijene otvrdnute cementne paste, pokazuje ploče kalcijum hidroksida i igle etringita

Kalcijum hidroksid se industrijski proizvodi tretiranjem kreča vodom:

CaO + H₂O → Ca(OH)₂

U laboratoriji se može pripremiti mešanjem vodenih rastvora kalcijum hlorida i natrijum hidroksida. Mineralni oblik (portlandit) je relativno redak, ali se može naći u nekim vulkanskim i metamorfnim stenama.

Upotreba

Jedna značajna primena kalcijum hidroksida je u flokulaciji vode za piće i u tretmanu otpadnih voda. On formira paperjasti naelektrisani čvrsti materijal koji pomaže u otklanjanju manjih čestica iz vode. U vodi za piće on podiže pH vode tako cevi manje korodiraju.

U industriji papira se koristi za proizvodnu natrijum hidroksida. Ova konverzija je komponenta Kraftovog procesa.^[7]

Reference

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
↑ „MSDS Calcium hydroxide”. Pristupljeno 21. 06. 2011.
↑ Halstead, P.E.; Moore, A.E. (1957). „The Thermal Dissociation Of Calcium Hydroxide”. Journal of the Chemical Society 769: 3873. DOI:10.1039/JR9570003873.
↑ Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (2nd izd.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419.

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit

[2] Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

[4] Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.

[avantormaterials-5] „MSDS Calcium hydroxide”. Pristupljeno 21. 06. 2011.

[6] Halstead, P.E.; Moore, A.E. (1957). „The Thermal Dissociation Of Calcium Hydroxide”. Journal of the Chemical Society 769: 3873. DOI:10.1039/JR9570003873.

[7] Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (2nd izd.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]